Opština Štrpce: Pravo na vodu i vazduh

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн


U Sirinićkoj župi, na krajnjem jugu Kosova i Metohije, podno Šar planine, nalazi se opština Štrpce, sigurno jedan od najlepših delova Kosova,

U Sirinićkoj župi, na krajnjem jugu Kosova i Metohije, podno Šar planine, nalazi se opština Štrpce, sigurno jedan od najlepših delova Kosova, sa najzdravijim prirodnim okruženjem. Međutim, zdravo prirodno okruženje podno Šare, bilo je sve do nedavno. Planiranom izgradnjom pet mini hidrocentrala, javno dobro, voda, prelazi u vlasništvo firme “Matkos grup” iz Prištine, a zajednička borba meštana, Srba i Albanaca, da spreče ovu izgradnju, nije urodila plodom. Durlov Potok skoro da više i ne postoji, a korita reka Lepenac, Miljoštica, Bolovanka, Kaluđerka, prepolovljena su, a uskoro će i kompletan vodotok otići u cevi, kažu meštani opštine Štrpce. Građani poručuju da ostajući bez pijaće vode, ostaju bez života na ovom prostoru, zbog samovolje pojedinih ljudi, ali i vlasti.

Aleksandar Stojanović iz Štrpca smatra da je za meštane ove opštine izgradnja mini hidrocentrala jedna velika katastrofa.

“Oduzima se pijaća voda koja za nas znači, pre svega život. Od te vode se napajaju dva rezervoara odakle koristimo vodu i za piće. Od tih reka se navodnjavaju livade, njive, maline i sve ostalo. Čak smo imali jednu akciju, peticiju gde smo sakupili 3.000 potpisa, ali to bukvalno ništa nikome ne znači. Slali smo peticiju i zahteve i opštini, i ministarstvima, i u sve ambasade ali niko nam nije odgovorio”, izrevoltirano nam je ispričao Stojanović.

Sa njim se slaže i Muharem Tahiri iz sela Donja Bitinja, koji kaže da meštani žive od te vode, naročito uzgajivači malina.

“I Srbi i Albanci, zajednički smo se borili do skoro, ali sada su oni postavili cevi, zatrpali vodu, niko nije želeo da nas sasluša, niko! Mi smo počeli da se bavimo uzgajanjem malina, imali smo koliko toliko neku zaradu, ali sada nemamo ništa. Živu vodu su zakopali u zemlju. Svuda se voda vadi iz zemlje, samo kod nas ovde se zakopava”, ogorčen je Tahiri.

Lepa Vucić iz Štrpca dodaje da sada definitvno ostaju bez pijaće vode.

“Ostajemo bez života na ovim prostorima, jer bez vode nema života. Pokušali smo sve kako bi sprečili ovu nepravdu, ali postojala je viša sila koja nas je sprečila u tome”, kazala je Vucić.

Najuporniji da, kako kažu, spasu vodu, bili su meštani Donje Bitinje, Srbi i Albanci, koji su pored dvadesetak zahteva, razgovora i molbi sa nadležnima, organizovali i mirne proteste. Jedino što su uspeli, jeste da su, kao i njihove komšije koji su protestovali kod mesta Obereke, dobili batine i suzavac od Kosovske policije, a reke koje su stavljene u cevi, od najvećeg prijatelja prete da postaneu neprijatelji.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Azem Tahiri iz sela Donja Bitinja tvrdi da u ovom delu Kosova bez vode ne mogu ništa da uzgajaju.

“Zelenila ovde više neće biti, a kukuruz, pasulj i krompir ne može rađati bez vode. Svuda na zemaljskoj kugli bog je podario da voda bude iznad zemlje, samo kod nas zakopavaju vodu u zemlju kao da je mrtva. Zato više nećemo moći da se bavimo poljoprivredom, oko 400 hektara zemljišta ostaće bez useva. Sa druge strane, činjenica je da će sve ovo uticati i na turizam u našem kraju, jer su korita reka oličenje lepote podno Šar planine, kao i sistem Ibar Lepenac u kome će nažalost uništiti i ribe”, tužno priča Tahiri.

Opština Štrpce podržala meštane i podržala njihove mirne proteste

Opština Štrpce je 2013. godine dala dozvolu firmi “Matkos grup” za izgradnju minihidrocentrala na svojoj teritoriji, ali je 2016. Godine, na zahtev meštana, dozvolu ukinula. Međutim, gradnja nije prestala i pored peticija i protesta meštana. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zaštite životne sredine iz Prištine se nisu oglašavali, ali je Ministarstvo lokalne samouprave, donelo suprotnu odluku, tvrdeći da se dozvola ne može ukinuti i da opština Štrpce, ukidajuću dozvolu, nije postupila po zakonu. Zamenik gradonačelnika opštine Štrpce, Ivica Tanasijević je posle sastanka sa meštanima, posle protesta kod mesta Obe Reke, izjavio da je lokalna samouprava uz svoje građane.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

“Naravno da je opština Štrpce na strani svojih građana i da će se legitimno i pravnim sredstvima kroz institucije boriti da se to njihovo pravo i ostvari. Cilj protesta građana, pogotovu ovih kod mesta Obe reke, jeste da se radovi trajno zaustave, jer je došlo do ugrožavanja pijaće vode. Opština Štrpce je donela odluku 2016. godine da se zaustavi izgradnja hidrocentrale, dok se ne nađe trajno rešenje za snabdevanje građana Štrpca pijaćom vodom“, naglasio je Tanasijević, pozivajući učesnike u ovom procesu da sve probleme rešavaju mirnim putem i obećavajući da će lokalna samouprava blisko sarađivati sa predstavnicima građana.

Predstavnik investitora tvrdi da ima regularnu dokumentaciju i da je do sada uložio milione evra, međutim, pravnici misle drugačije. Po njihovom mišljenju, dozvole koje je izdalo Ministarstvo lokalne samouprave nisu u skladu sa važećim kosovskim zakonima, dok predstavnici ministarstva tvrde da odluka SO Štrpce nije u skladu sa zakonom.

“Matkos grupa” je dostavila na uvid policiji odluku Ministarstva lokalne samouprave kojom se opštinska odluka o zabrani gradnje stavlja van snage. Insistirao sam da se precizira sa kojim članom zakona je ova odluka u suprotnosti. Policija je odbila to da precizira i samo su naveli da je ova odluka u suprotnosti sa dispozicijama zakona. Više sam nego siguran da u odluci ne postoji član zakona sa kojim je ova odluka u suprotnosti. Iza svega se krije materijalna istina koja ovde presuđuje. Iza navodnog kršenja zakona se krije interes novca. Garantujem da ne postoji član zakona sa kojim je ova opštinska odluka u suprotnosti”, rekao je magistar prava i počasni član Udruženja pravnika Srbije iz Štrpca Milovan Filipović.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Meštanin Azem Tahiri tvrdi da je za ovu investiciju dato 25 miliona evra i da sada investitor ucenjuje i institucije i građane.

“Odobrenje nemaju. Utvrđeno je da nemaju odobrenje od resornih ministarstava. Nadležni organi nisu dali potrebno odobrenje. Predstavnici investitora nisu tražili saglasnost građana Sirinićke župe, već su saglasnost dobili od građana koji su se odavde odselili pre 40 godina”, rekao je Tahiri i dodao: “Upropastili su turizam, glavnu privrednu granu ovog područja. Budite uvereni da sve ovo utiče na turizam, kao i na poljoprivredu, stočarstvo. 70 % ukupnog nacionalnog dohotka bio bi obezbeđen od turizma.”


Gradnja, sa dozvolom ili bez?

A osim uzurpacije vode, kako meštani nazivaju izgradnju minihidrocentrala na teritoriji svoje opštine, ovde su prilično uništeni i prelepi predeli, pored inače izuzetno lošeg puta, od Štrpca prema ski centru Brezovica. Nepoznato je u čijoj je nadležnosti i da li je i ko dao dozvole za izgradnju ogromnih građevina u takozvanoj vikend zoni, čime se menja izgled, ali i uništava zdravo prirodno okruženje.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

“Po nekoj proceduri, zna se koje kvadrature može da bude vikendica, a takođe 70% treba da bude izgrađena od drveta, a 30 % je kamen, međutim, izgrađene su kuće po 500, 1000 kvadrata. To više liči na grad, nego na vikend naselje”, rekao nam je Aleksandar Stojanović iz Štrpca.

A zbog čega se barem put prema Brezovici ne gradi, nepoznato je, jer imamo pouzdanu informaciju da je novac za to odavno spreman i uplaćen.


Prema podacima iznetim u Izveštaju o uticaju i zaštiti životne sredine koji je izradila kompanija „Matkos grup“ iz Prištine, koja gradi hidrocentrale, planirano je da duž reke Lepenac izgrade čak pet mini hidrocentrala: hidrocentralu Šara, hidrocentralu Brezovica, hidrocentralu Viča, hidrocentralu Brod i hidrocentralu Štrpce. To je takođe izazvalo brojne reakcije čak i među organizacijama civilnog društva, koje su naglasile da je izdavanje dozvola izvršeno nezakonito i bez ispunjavanja potrebnih uslova.


Tekst je nastao kao deo projekta „Pravo na vodu i vazduh“ koji je podržan od strane Ministarstva za kulturu i infomrisanje Vlade Republike Srbije.

Ana Marković