Pravo na vodu i vazduh – Problemi Leposavića sa zagađenjem

Фото; ГрачаницаОнлајн

Фото; ГрачаницаОнлајн

Opština Leposavić, koja se prostire na površini od oko 750 km2 i obuhvata 72 sela sa oko 4800 domaćinstava, ima višegodišnji problem sa odlaganjem komunalnog otpada,

Opština Leposavić, koja se prostire na površini od oko 750 km2 i obuhvata 72 sela sa oko 4800 domaćinstava, ima višegodišnji problem sa odlaganjem komunalnog otpada, pa umesto uređene deponije, Leposavić ima nekoliko smetlišta, a najveće, veličine dva fudbalska terena, nalazi se na lokaciji zvanoj Polje, tik uz reku Ibar.

Profesor Medicinskog fakulteta Aleksndar Ćorac kaže da nažalost nije postojala volja kako bi se rešio problem skladištenja otpada.

„Nekada nije bilo ni mogućnosti, mora da se kaže i to, ali nažalost, mislim da je ključni aspekt bio i to da nismo imali dovoljno znanja, dovoljno pameti i dovoljno možda i hrabrosti u nekim trenucima, da zagrizemo da se neke stvari reše“, rekao je profesor Ćorac.

Osim profesora Ćorca, i ostali stručnjaci za zaštitu životne sredine takođe smatraju da otpad u leposavićkoj opštini, zagađuje i reku i zemljište i da je opasan po zdravlje ljudi.

„Ukoliko postoji štetnih materija, hemijskih elemenata, odnosno jedinjenja u vodi koja ističe iz deponije, a ona se koristi za navodnjavanje, u tom slučaju mogu da se postignu vrlo negativni efekti, pre svega po kvalitet, odnosno zdravstvenu bezbednost poljoprivrednih proizvoda. To je tema za naše zdravstvene institucije, čija saradnja je potrebna sa ljudima koji odlučuju“, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Đikić.

Jedino straživanje, i to samo o bakteriološkom sastavu smetlišta u Leposaviću, uradili su profesori Aleksandar Ćorac i Milan Barać, u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i životne sredine Republike Srbije. Rezultat istraživanja je da je stanje alarmantno.

„U samoj deponiji smo imali negde oko 160.000 bakterija, a ako vam kažem da ukupna količina koliformnih bakterija u vodi za piće negde oko 100, a mezofilnih oko 300, i to u vanrednim prilikama, a u običnim uslovima je to manje, onda dobijete situaciju da smo mi u toj cevi, gde smo imali vodu koju vi, kada pogledate, ona je kao i ova voda u čaši i nema sadržaj prljavštine, da vi možete da uočite da ona nije ispravna. Ova voda ispred je veći problem, jer vi tu imate i pumpe i ti ljudi rade tu preko godine, obavljaju svoje poljoprivredne radove, na tim pumpama natoče vodu da piju i vidite koju količinu bakterija oni unose“, kazao je profesor Ćorac.

Lokalne strukture pokušavaju da reše problem uklanjanjem deponija i javnim radovima.

„Navešću vam samo primer, u Lešku i Beluću, odnosno na lokalciji u Beluću smo imali stvarno veliku deponiju, mislim površine više od četiri hektara, znači deponija koja je dovodila u pitanje i zdravlje ljudi u tom području. Zahvaljujući Direkciji za gradsko- građevinsko zemljište, ove godine je ta deponija uklonjena. Osim te deponije, uklonjena je i deponija na potezu ka manastiru Ulije, zatim deponija na potezu pored puta ka Majdevu, ka Kostinom Potoku. Uklonjena je i deponija pored magistralnog puta na potezu ka Sočanici i uklonjena je deponija na Tvrđanskom brdu, površine možda čak dva i više hektara“, rekla je inspektorka za zaštitu životne sredine opštine Leposavić, Zorica Timotijević, koja se zaštitom životne sredine bavi više od 20 godina.

Ona takođe dodaje da pojedini građani snose deo odgovornosti, nesvesni da bacanjem smeća, posebno pored Ibra, ugrožavaju zdravlje svoje dece, pa opština Leposavić pokušava da ih edukuje.

Foto; GračanicaOnlajn

„Što se tiče edukacije, lokalna samouprava ima odličnu i lepu saradnju sa vrtićima i školama, gde vrlo često u saradnji sa vaspitačima, držimo i predavanja u vrtićima, osnovnim i srednjim školama, jer znamo da se od malena stiče kultura očuvanja svoje sredine“, naglasila je Timotijević.

A osim smetlišta, zdravlje građana opštine Leposavić ugrožava i jalovina od rudnika Trepča, posebno stanovnike sela Donji Krnjin, Kutnje, Kajkovo i Tvrđan.

“Pri flotaciji nastaje ta jalovina koja u sebi sadrži kvarc, karbonate, krečnjak, liskune, glinastu masu. To su oksidi kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, aluminijuma. Oni nisu rastvorni u vodi, oni su inertni i ne zagađuju vodu reke Ibar. Međutim, to je 90% mase. Ostalih 10 posto su osnovni metali koji se nalaze u rudi koja se eksploatiše na Rogozni i na Kopaoniku. Negde od tri do šest, a negde i do 10% ima tih metala, dakle pored osnovnih metala, olova, cinka, srebra, bizmuta, kadmijuma, sadrži i prateće metale, teške metale, kao što su arsen, antimon, živa i ti metali su kancerogeni”, istakao je profesor na Tehnološkom fakultetu Milan Barać.

“Efekti na zdravlje od te prašine su ogromni. To neorgansko zagađenje prelazi u biljke i životinje, i preko tog lanca, opet preko poljoprivrednih proizvoda i preko vode, čovek unosi teške metale u sebe”, dodaje profesor Ćorac.

Nije samo u Leposaviću i na severu Kosova zagađena životna sredina. Divlje deponije i jalovina, kao i termoelektrana Obilić ugrožavaju zdravlje svih ljudi na Kosovu i Metohiji, a vazdušnim putem i rečnim tokovima i daleko šire.


Zbog problema sa skladištenjem otpada na severu Kosova, Evropska unija je još 2014. godine podržala projekat izgradnje regionalne deponije, međutim i šest godina posle, smeće se nalazi svuda, samo ne na određenom mestu na kome je i planirano da bude deponija za odlaganje otpada.


Tekst je nastao kao deo projekta „Pravo na vodu i vazduh“ koji je podržan od strane Ministarstva za kulturu i infomrisanje Vlade Republike Srbije.

Ana Marković