Iz Metohije i Gračanice „Srpska nit“ poručuje: Nema predaje

Članovi organizacije Srpska nit iz Podgorice, koja okuplja Srbe iz Crne Gore, Srbije i Republike Srpske, formirane za vreme litija u Crnoj Gori, posetili su Kosovo i Metohiju, odakle su poručili da „nema predaje“.

Iz Nemanjinog grada Podgorice, Kosovu i Metohiji u pohode, sa darovima za najmlađe, mladi članovi organizacije „Srpska nit“, pozvali su Srbe, ma gde oni bili, na jedinstvo, uz poruku „Ne damo svetinje“

„Kada kažemo, ne damo svetinje, mislimo pre svega na čoveka, na jedan ljudski život, jer je to najveća svetinja. Najveći potencijal svake zemlje jeste čovek, a pogotovu naša braća koji žive ovde u enklavama na okupiranoj teritoriji“, kaže osnivač „Srpske niti“, Milivoje Brković.

Organizacija „Srpska nit“ je formirana u toku litija u Crnoj Gori.

„Srpska nit je osnovana u Podgorici, tj. Nemanjinom gradu, još uvek nismo počeli da registrujemo članstvo, ali najveći broj intelektualaca je sadržan u tom udruženju. Dakle, imamo univerzitetske profesore, lekare, advokate i osnovana je za vreme litija koje su bile u Crnoj Gori. To je bila naša osnova, dakle nit, povezivanje između naše braće u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Dakle, ne samo humanitarne aktivnosti, kojih je bilo mnogo u tom prethodnom periodu, Srpska nit je tu da očuva i da promoviše srpski nacionalni, duhovni i kulturni identitet. Na primer, u Crnoj Gori smo imali aktivnosti gde smo u tri akccije, koje su vezane za tri sveca, dali 192 jedinice krvi u Podgorici i mislim da našu akciju niko nije nadmašio. I jutros smo kao „Srpska nit“, ovde u Gračanici, pošto je bila slavljenička noć, donirali dve jedinice krvi, jer više nismo bili u mogućnosti“, priča Podgoričanin Brković, sa kojim su na Kosovo i Metohiju stigle i dve mlade dame, Staša Koprivica iz Beograda i Marija Okičić iz Prokuplja, obe poreklom iz Crne Gore, ali delom i sa Kosova i Metohije.

Staša živi u Beogradu, rođena je u Prištini, a poreklom je iz sela Banjani u Crnoj Gori, odakle i vladika Joanikije. Nijednog trenutka nije imala dilemu da li da se pridruži „Srpskoj niti“.

„Smatram da treba da se držimo zajedno, jer smo mi ipak jedno. Bilo gde da se bilo koji Srbin nalazi, bilo da je to Australija, Amerika, Srbija, Crna Gora, naša Krajina, mislim da treba da funkcionišemo kao jedno. Crna Gora je bila definitivno dokaz da sve to može da funkcioniše, jer ako su oni ustali posle toliko godina i pokazali ko su i šta su i dokazali da pravoslavlje i dalje diše i da smo mi svi zapravo đedova deca, mislim da možemo da budemo jedinstveni i uspećemo sigurno“, priča Staša i podseća na upokojenog mitropolita Amfilohija, koji bi trebalo da bude, kako kaže, uzor mladim ljudima.

Skoro istu priču ponavlja i Marija Okičić, čiji je otac rođen u Orlanu pored Podujeva, a porodica takođe vodi poreklo iz Crne Gore. I Marija poziva na jedinstvo svih Srba, ma gde oni bili.

„Pokazatalji da jedinstvo pobeđuje, jesu naša braća iz Crne Gore. Republika Srpska je takođe sa nama i to je cilj „Srpske niti“, da delujemo u regionu i da sutradan možemo da ostvarujemo sve veće i veće akcije, jednostavno rečeno, da se ujedinimo. Jedinstvo je ono što nam je neophodno, a posebno ovde na Kosovu i Metohiji“.

Mladi članovi „Srpske niti“ su srećni zbog srdačnog dočeka na Kosovu i Metohiji, ali i tužni zbog, kako kažu, teškog života ovdašnjih Srba, a posebno onih u Metohiji, čije ni ime više ne sme da se spomene, a da sadašnje kosovske institucije ne reaguju negativno.

This slideshow requires JavaScript.

„Naš duhovni otac, mitropolit Amfilohije je i te kako vezan za Metohiju i upravo je on svojim delima svedočio kako mi, mladi ljudi, treba da postupamo. Zbog toga smo se najviše i osvrnuli na enklave u kojima naša braća žive otežano i to nije život dostojan jednog čoveka. Oni zapravo žive bez osnovnih uslova za jedan pristojan život. Ponavljam, gde god idemo, rukovodimo se mitropolitovim delima, to je za nas amin iako on danas nije među nama“, objašnjava Milivoje Brković zbog čega su prvo obišli Orahovac i Veliku Hoču.

Cilj „Srpske niti“, očuvanje srpskog kultunog, duhovnog i nacionalnog identiteta, deca Metohije ispunjavaju svojim životom u getu i pesmom koja se odatle čuje. Deca Orahovca su srećan put, članovima „Srpske niti“ poželeli pesmom „Orahovcu, bašto rajska“, pesmom koja celom svetu pokazuje da su Srbi u Metohiji živeli, da sada žive i da će u njoj i ostati.

Ana Marković