Odbijen zahtev za privremeno puštanje na slobodu Hašima Tačija

Sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća, Nikolas Giju, odbio je zahtev odbrane Hašima Tačija za njegovo privremeno puštanje na slobodu.

Sudija je u odluci od 22. januara zaključio da primeri saradnje Hašima Tačija sa sudom, to što se predao i nije pokušavao da se pozove na predsednički imunitet, umanjuju, ali ne uklanjaju u potpunosti opasnost od bekstva, piše Kossev.

Tači, navodi sudija je, s jedne strane, optužen za teška krivična dela zbog kojih, ukoliko bude osuđen, može dobiti čak i doživotnu kaznu, dok s druge strane, ima raširenu mrežu simpatizera i ljudi koji ga podržavaju, što unutar Udruženja ratnih veterana „OVK“, što saradnika iz vremena kada je bio kosovski premijer i predsednik a „koji su možda spremni da mu daju pristup sredstvima ili mu pomognu u bekstvu“.

Kada su optužbe Tužilaštva u vezi sa opstrukcijom istrage u pitanju, sudija je naveo da su u tom smislu bitni sledeći primeri pokušaja opstrukcije Specijalizovanih veća: Tačijevo pismo sekretaru SAD, zahtev koji je uputio (redigovano) i ublažavanje kazni bivšim pripadnicima „OVK“

„Pretpretresni sudija ističe da je trenutak u kom je pismo poslato (nekoliko dana nakon što je Tači dobio poziv za saslušanje Specijalizovanog tužilaštva u svojstvu osumnjičenog), kao i trenutak u kome je on ublažio kazne, do čega je došlo malo pre nego je Tači podneo ostavku na mesto kosovskog predsednika i, delimično prekoračio preporuke vladine komisije za ovo pitanje“, stoji u odluci.

Ovi primeri, sagledani zajedno, idu u prilog argumentu da postoji opasnost da bi Tači mogao da vrši opstrukciju jer „pokazuju obrazac konstantnog podrivanja rada Specijalnih komora“.

Za navodne pokušaje ometanja procesa, sudija takođe smatra relevantnim i „šemu beneficija ponuđenih osobama pozvanim od strane Specijalnog tužilaštva, ali i njihovim porodicama“.

„Pretpretresni sudija smatra da ovaj obrazac događaja, i njihov tajming u odnosu na saslušanja Specijalnog tužilaštva, u najmanju ruku otkrivaju stepen uticaja i kontrole koji gospodin Tači ima“.

Poput odluke o odbijanju zahteva za privremeno puštanje na slobodu Kadrija Veseljija, Giju i u odluci o zahtevu Tačijeve odbrane ističe da sve navode Tužilaštva treba posmatrati u „kontekstu opšte, dobro-uspostavljene i trenutne klime zastrašivanja svedoka i mešanja u krivične postupke protiv članova OVK“.

Najzad, sudija je izneo ocenu i da postoji rizik da Tači ponovi krivična dela slična onima za koja se tereti u optužnici, a protiv osoba za koje smatra da se protive „OVK“, uključujući i svedoke i žrtve spremne da pruže dokaze Specijalnim komorama u vezi sa ovim slučajem.

„Takva dela ne moraju biti materijalizovana kroz Tačijevo fizičko izvršenje zločina. Dovoljno je da Tači, svojim izjavama i delima, bilo javna ili u privatnosti, navede ili pomogne pojedincima u njegovoj mreži da počine zločine ili izvršenju zločina doprinesu na neki drugi način“.

Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići uhapšeni su u Prištini 4. odnosno 5. novembra prema nalogu sudije Specijalizovanih veća, a nakon što im je potvrđena optužnica u 10 tačaka. Oni su u optužnici Specijalizovanog tužilaštva označeni kao deo grupe koja se tereti za udruženi zločinački poduhvat odnosno ratne zločine „nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode“, „surovog postupanja“, „mučenja i ubistva“, kao i zločina protiv čovečnosti, kao što su „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.

Njima, kao učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu, na teret se stavlja da su ove zločine izvršili nad najmanje 407 zarobljenika u 34 pritvora OVK širom Kosova, kao i u Kuksu i Cahanu u severnoj Albaniji i najmanje 98 ubistava. Ove zločine optuženi su vršili nad civilima – Albancima, Srbima i Romima, koji nisu učestvovali u neprijateljstvima najranije od marta 1998. do septembra 1999., stoji u optužnici.

Izvor: Kossev