Судија за претходни поступак Специјализованих већа, Николас Гију, одбио је захтев одбране Хашима Тачија за његово привремено пуштање на слободу.
Судија је у одлуци од 22. јануара закључио да примери сарадње Хашима Тачија са судом, то што се предао и није покушавао да се позове на председнички имунитет, умањују, али не уклањају у потпуности опасност од бекства, пише Коссев.
Тачи, наводи судија је, с једне стране, оптужен за тешка кривична дела због којих, уколико буде осуђен, може добити чак и доживотну казну, док с друге стране, има раширену мрежу симпатизера и људи који га подржавају, што унутар Удружења ратних ветерана „ОВК“, што сарадника из времена када је био косовски премијер и председник а „који су можда спремни да му дају приступ средствима или му помогну у бекству“.
Када су оптужбе Тужилаштва у вези са опструкцијом истраге у питању, судија је навео да су у том смислу битни следећи примери покушаја опструкције Специјализованих већа: Тачијево писмо секретару САД, захтев који је упутио (редиговано) и ублажавање казни бившим припадницима „ОВК“
„Претпретресни судија истиче да је тренутак у ком је писмо послато (неколико дана након што је Тачи добио позив за саслушање Специјализованог тужилаштва у својству осумњиченог), као и тренутак у коме је он ублажио казне, до чега је дошло мало пре него је Тачи поднео оставку на место косовског председника и, делимично прекорачио препоруке владине комисије за ово питање“, стоји у одлуци.
Ови примери, сагледани заједно, иду у прилог аргументу да постоји опасност да би Тачи могао да врши опструкцију јер „показују образац константног подривања рада Специјалних комора“.
За наводне покушаје ометања процеса, судија такође сматра релевантним и „шему бенефиција понуђених особама позваним од стране Специјалног тужилаштва, али и њиховим породицама“.
„Претпретресни судија сматра да овај образац догађаја, и њихов тајминг у односу на саслушања Специјалног тужилаштва, у најмању руку откривају степен утицаја и контроле који господин Тачи има“.
Попут одлуке о одбијању захтева за привремено пуштање на слободу Кадрија Весељија, Гију и у одлуци о захтеву Тачијеве одбране истиче да све наводе Тужилаштва треба посматрати у „контексту опште, добро-успостављене и тренутне климе застрашивања сведока и мешања у кривичне поступке против чланова ОВК“.
Најзад, судија је изнео оцену и да постоји ризик да Тачи понови кривична дела слична онима за која се терети у оптужници, а против особа за које сматра да се противе „ОВК“, укључујући и сведоке и жртве спремне да пруже доказе Специјалним коморама у вези са овим случајем.
„Таква дела не морају бити материјализована кроз Тачијево физичко извршење злочина. Довољно је да Тачи, својим изјавама и делима, било јавна или у приватности, наведе или помогне појединцима у његовој мрежи да почине злочине или извршењу злочина допринесу на неки други начин“.
Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи ухапшени су у Приштини 4. односно 5. новембра према налогу судије Специјализованих већа, а након што им је потврђена оптужница у 10 тачака. Они су у оптужници Специјализованог тужилаштва означени као део групе која се терети за удружени злочиначки подухват односно ратне злочине „незаконитог или произвољног хапшења и лишавања слободе“, „суровог поступања“, „мучења и убиства“, као и злочина против човечности, као што су „затварање, други нехумани поступци, мучење, убиство, присилни нестанци лица и прогони“.
Њима, као учесницима у удруженом злочиначком подухвату, на терет се ставља да су ове злочине извршили над најмање 407 заробљеника у 34 притвора ОВК широм Косова, као и у Куксу и Цахану у северној Албанији и најмање 98 убистава. Ове злочине оптужени су вршили над цивилима – Албанцима, Србима и Ромима, који нису учествовали у непријатељствима најраније од марта 1998. до септембра 1999., стоји у оптужници.
