Вакцина против корона вируса на Косову нема, Срби се вакцинишу у централној Србији

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

<font size="2"><em>Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн</em></font><hr />

Најновија ситуација са вакцинисањем грађана против корона вируса, поново показује колико су велике политичке, али и етничке поделе на Косову.

Најновија ситуација са вакцинисањем грађана против корона вируса, поново показује колико су велике политичке, али и етничке поделе на Косову. Док све земље света улажу максималне напоре да дођу до што већег броја вакцина, без обзира на произвођача и одакле вакцине долазе, на Косову и вакцинисање грађана показује потпуну одвојеност српске и албанске заједнице. Срби се вакцинишу, почевши од првог доласка вакцина у Републику Србију, Албанци не, или због недостатка вакцине или због тога што косовске институције не желе да прихвате помоћ из Београда. Незнатан број Албанаца из Косовског Поморавља који имају личну карту и здравствену књижицу у систему Републике Србије су се вакцинисали, али они не желе да се то зна јер, како кажу, могу да имају проблема.

План вакцинације на Косову направљен, вакцина још нема

Закључно са 20. фебруаром, на Косову нема ниједне вакцине, званично нема ни вакцинисаних грађана, иако и косовске институције знају да се Срби вакцинишу, а да вакцинацију организује Министарство здравља Републике Србије. Албанци, нажалост, још увек чекају на вакцине, а Влада и Министарство здравља Косова у оставци, донели су ових дана нови план за вакцинацију, мада је крајем прошле године већ био направљен такав план.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

„Према плану који се огледа у овом документу (Државни план вакцинације), увођење COVID-19 вакцине одвијаће се у три фазе. У првој фази увођења вакцине вакцинисаће се 3% становништва (или 54.000 здравствених радника и старијих особа), а у другој фази – остатак популације од 17% (306.000 грађана) биће вакцинисано“, наводи се у саопштењу, у коме се подвлачи да ће посебна пажња бити посвећена једнакости у расподели вакцина. Саопштење није објављено на српском језику.


Иако је најављено да ће прве вакцине на Косово стићи половином фебруара и то Астра Зенека преко шеме COVAX, а за имунизацију 70 одсто становништва, како је предвиђено планом, према једној процени Косову је потребно најмање 2.5 милиона доза вакцина, за сада нема ниједне једине. Према овом документу од 70 страница, током прве и друге фазе користиће се вакцине које ће пристићи преко шеме COVAX Светске здравствене организације, а у трећој фази, планирана је вакцинација вакцинама компаније Фајзер.


Директор Националног института за јавно здравље на Косову, Насер Рамадани је на конференцији за медије рекао да се прве вакцине „Астра Зенека“ очекују ускоро, не прецизирајући када и да тренутно наставља обука медицинског особља.

„Обуке су већ завршене. Преостало је само неколико одређених тренинга у зависности од произвођача и тога које ће вакцине доћи. Знате да ће ускоро ‘Астра Зенека’ доћи на Косово и одмах ће бити распоређена према приоритетима“, рекао је Рамадани.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Вршилац дужности министра здравља, Арменд Земај, још прошле године је саопштио је да је постигнут договор са компанијом Фајзер за набавку преко 300.000 доза вакцина, а да је остале дозе обећала аустријска држава, док су медији на албанском писали да је договор од Аустрије направљен са компанијом чија вакцина није лиценцирана.

Још увек актуелни премијер Авдулах Хоти рекао је пре неколико дана да прве количине, неколико хиљада вакцина, од 10 до12 хиљада долазе током фебруара, а онда ће сваке две недеље стизати одређене количине.

„Верујем да ћемо до пролећа вакцинисати најугроженије категорије, а пандемију ћемо победити, када и друге земље”, рекао је Хоти на конференцији за медије.

Томаш Суњог: Веће количине вакцина за Косово тек у другој половини године

Центри за породичну медицину на Косову су позвали грађане још у јануару да се пријаве за вакцину. Како је тада најавио министер здравља у одлазећој Влади Косова Арменд Земај, требало је да први грађани буду вакцинисани до 15. фебруара ове године, ослањајући се на COVAX тело, којим управља Светска здравствена организација, а чији је највећи донатор Европска унија. Међутим, шеф Канцеларије Европске уније на Косову, Томаш Суњог, изјавио је за косовски јавни сервис да те вакцине неће брзо стићи на Косово и када дођу, биће довољне само за 20% становништва, односно за 700.000 грађана.

„Косово је правилно следило процедуре за снабдевање вакцинама, међутим, због великог броја захтева, не очекује се да ће се потпуна испорука вакцина преко COVAX-а догодити пре друге половине ове године“, рекао је Суњог, који је само пре неколико дана од ове изјаве, најавио да ће Косово у првој половини ове године путем COVAX-а добити бесплатно преко 100.000 доза вакцина, а да ће веће количине уследити у другој половини године.


Србија је прва земља у регион која је почела процес вакцинације против COVIDA-19, 24. децембра 2020. године, обезбедивши вакцине Фајзер и Спутник V, а касније и кинеску вакцину. У Албанији је вакцинација против COVID-19 започела 11. јануара и Албанија је друга држава са највише примењених доза вакцина против COVID-19 у поређењу са земљама региона, са односом 0,06 на 100 становника. У Северној Македонији је вакцинација почела 14. фебруара, донацијом више од 4.000 вакцина из Србије, а Србија је 17. фебруара такође донирала и 2.000 вакцина Црној Гори.


Илустрација фото: pixabay/mirkosajkov

У јануару месецу, службеница за ванредне ситуације Светске здравствене организације (СЗО) на Косову, Исме Хумоли, рекла је за Радио Слободну Европу, да се средином фебруара, евентуално у трећој недељи, очекује долазак првог контингента вакцина против COVIDA-19 на Косово, кроз шему познату као „COVAX“.

У интервјуу за РСЕ, Хумоли је рекла да ће први контингент вакцина бити из компаније „Астра Зенека“.

„Према најновијим информацијама, верујемо да ће средином фебруара, евентуално у трећој недељи, стићи први контингент вакцина против COVIDA-19. Донација је за 20 процената становништва, која негде пада са две дозе за 360 хиљада људи на Косову. У преговорима смо са Астра Зенеком и Фајзером. То су два произвођача са којима разговарамо о томе како да олакшамо процедуре за долазак вакцина на Косово, али очекује се да ће први контингент бити из Астра Зенеке“, рекла је она.

Америчка компанија Фајзер међутим није потврдила споразум са садашњом владом Косова.

„Још увек разговарамо са владом на Косову о обезбеђивању приступа вакцини. Разговори су тајни и тренутно немамо никакве информације за најаву“, рекла је Урса Лакнер, виши званичник компаније Фајзер, за РЕЛ.

Такође, очекивало се да Република Албанија уступи Косову одређену дозу вакцина, међутим албански премијер Еди Рама је на конференцији за медије касније рекао да то није могуће због строгих правила фармацеутске компаније Фајзер, али је нагласио да група од 50 лекара из COVID болнице у Приштини може да се вакцинише у Албанији.

У предизборној кампањи су велике албанске странке обећале да ће им приоритет бити, уколико дођу на власт, хитна набавка вакцина за све грађане. Још увек нема коначних резултата избора који су одржани 14. фебруара, још се не зна када би нова влада могла да буде формирана, а тренутно политичари не говоре о вакцинама.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн
Министарство здравља Србије организовало вакцинацију за све на Косову који имају здравствене књижице

Србија је кампању вакцинације против COVIDA-19 почела 24. децембра, а 25. децембра вакцинисани су и први грађани у општинама на северу Косова. Међутим, после објављивања фотографија са вакцинације у Лепосавићу и Северној Митровици у медијима, интервенисале су косовске институције, оптужујући Србију да је на Косово допремила сумњиве вакцине које угрожавају здравље људи и да ће надлежне институције предузети све мере како би казниле све оне који су омогућили да, како су рекли, сумњиве вакцине допреме на Косово. Основно тужилаштво у Митровици најавило је и да су овластили полицију да прикупи информације у вези са потенцијалним кривичним делима шверц лекова и противправно обављање лекарске делатности. Још увек нема званичних информација да је таква истрага отворена. Полиција је ипак, заједно са здравственм инспекцијом чак и упала у Дом здравља у Штрпцу, како би евентуално одузели вакцине. Вакцина у тој установи није било, као и у другим здравственим установама које функционишу у здравственом систему Србије, јер је Министарство здравље одмах после реакција на допремање вакцина на север, направило други план, па се за Србе, грађане Косова, вакцинација организовала у Рашки, Куршумлији, Бујановцу и Врању, градовима који нису много удаљени од Косова.

„Тражиће се хибридни начин, односно, део људи са севера, из све четири општине, ћемо вакцинисати на северу Косова, а део у општини Рашка. Део људи из Косовског Поморавља ћемо вакцинисати у Бујановцу и Врању, а видећемо како ћемо да вакцинишемо људе из Сиринићке Жупе и Штрпца, видећемо како ћемо и са људима из Метохије, Грачанице и околних места“, рекао је српски председник Александар Вучић на конференцији за медије после реакција из Приштине.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

План вакцинације за Србе је био исти као и за све остале грађане Србије, прво медицински радници, старија популација итд., а међу приоритетним групама су били и новинари, који су могли да се пријаве или преко удружења новинара, или преко својих медијских кућа, директно преко е-платформе за вакцинацију.


Убрзо, после изјаве српског председника, јавно је објављено да се у Рашки вакцинишу грађани из четири општине са севера Косова, у Бујановцу из Косовског Поморавлја, а грађани из Метохије и централног Косова вакцину примају у Куршумлији.

Све здравствене установе које на Косову функционишу по систему Републике Србије, заједно са локалним самоуправама и Министарством здравља Србије, организовале су се, одредиле координаторе на терену и вакцинација за сада тече нормално, организује се превоз чије трошкове сноси Министарство здравља Србије, а грађани одлазе и приватним аутомобилима.

“До 13. фебруара је вакцинисано 8.445 грађана са Косова и Метохије, а ревакцинисано је њих 7.553”, рекао је директор Завода за јавно здравље у Северној Митровици др Милош Мирковић и додао: „Вакцинација тече по плану. Она не иде преко Завода, из познатих разлога, јер нам је онемогућена легална достава вакцине“. Ову информацију је потврдила и Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Грађани општине Грачаница, Срби, Роми и Горанци, на вакцинацију иду у Куршумлију, где се вакцинисала и ауторка овог текста. Координатор за вакцинацију на терену Драган Димитријевић каже за наш портал да могу да се вакцинишу сви који имају здравствене књижице и личне карте Републике Србије.

“За сада немам информације да је било пријављено Албанаца, али ми не правимо разлику, ми смо ту да помогнемо да се што више људи вакцинише и сви могу да се пријаве”, рекао је Димитријевић, додајући да није етички делити пацијенте.

За Србе на Косову има довољно вакцина

За грађане централног Косова, вакцинација је почела 20. јануара.

“Вакцина има довољно, вакцинација тече по плану, имамо добар одзив и данас већ радимо ревакцину. Са данашњим даном (10. фебруар, прим. аут.) укупно је вакцинисано 2.100 људи са територије централног дела Косова. Ми обухватамо Дом здравља Грачаница, Доња Гуштерица, Косово Поље, Обилић и Приштина. Од укупног броја, 850 људи је вакцинисано који припадају Дому здравља Грачаница.

“Постоје кол центри, тј. телефони у домовима здравља, на који грађани могу да се јаве, а такође и наше службе у домовима здравља позивају људе, а вакцинација је добровољна. У првој групи су вакцинисани људи преко 65 година, а сада може да се пријави ко год хоће, грађани затим попуњавају сагласност за вакцинацију и када дођу на место за вакцинацију, прође десетак минута до момента када приме вакцину. Све је лепо организовано и захваљујем се особљу домова здравља у Куршумлији и осталим градовима, који су нам помогли. Наше екипе са Косова помажу у читавом процесу”, тврди Драган Димитријевић.

Оно у шта се уверила и екипа нашег портала, јесте да грађани свакодневно, у групама, одлазе на вакцинацују, организација је добра, поштују се епидемиолошке мере у аутобусима и испред места за вакцинисање и нема дугих чекања.

“Нисам уопште размишљао да ли да се вакцинишем, верујем у вакцину и да ће да буде добро”, каже Родољуб Мицић оз Сушице код Грачанице, додајући да се не плаши вакцине.

Мицићево мишљење дели и Љубинко Стевић из Грачанице.

Фото ГрачаницаОнлајн

“Ја нисам дуго размишљао да ли да се вакцинишем. Вакцинисао сам се против различитих болести и као дете, и као ђак и као војник, тако да не верујем у различите прице о чиповању и не знам шта све не причају. У те глупости и трачеве не верујем”, наглашава Љубинко Стевић из Грачанице, кога смо такође затекли са супругом док је чекао да прими прву дозу кинеске вакцине.

За Стевића је неприхватљиво што косовске институције нису дозволиле да се вакцинација нормално одвија на Косову, него људи морају да путују и више од 50 км како би примили вакцину. Има и оних који се на вакцинацију нису одлучили одмах.

“Ја сам искрено мало размишљао, али када сам видео да се цео свет масовно вакцинише, одлучио сам да вакцину примим, а такође ће је примити и моја супруга. Ми смо хронични болесници, тако да мислим да смо донели добру одлуку”, каже Радомир Спасић из Бадовца.

У анкети о вакцинацији коју је спровео наш портал, од 112 анкетираних људи, различитих занимања и година старости, принципом случајног узорка, њих 79 зна да на Косову нема вакцина. Такође, на основу истог узорка, већина грађана српске националности је о процесу вакцинације обавештена од стране здравствених институција које функцинишу у систему Републике Србије, а затим преко медија. Већина Срба зна да на Косову нема вакцина, али и да би Србија требало да донира вакцине Косову, уколико косовске институције то прихвате. Да ће примити вакцину, изјаснило се 39, њих 43 још увек размишља, а 30 испитаника је рекло да неће примити вакцину. Разлог због чега вакцину не желе да приме јесте што сматрају да су недовољно испитане.

Од анкетираних особа, 31 је млађа од 30 године, а 62 између 30 и 50 година, и скоро су из свих делова Косова. Такође, од укупног броја анкетираних, 22 особе су биле инфициране корона вирусом, а од њих 35, инфицирани су били чланови њихових породица. Већина је била на кућном лечењу, а од оних који су били хоспитализовани, више од 97% инфицираних се лечило у здравственим институцијама које на Косову функционишу у систему Републике Србије, а остали у некој од болница у Србији.

Грађани који су били хоспитализовани, релативно задовољни условима лечења, а оно што им највише смета јесте: недостатак лекова, неорганизованост особља, предуга чекања на преглед, мањак лекара и то што се терапија након болничког лечења мора купити у приватним апотекама. Само једна анкетирана особа мисли да је болничко особље нељубазно. Више од половине анкетираних сматра да здравље људи не би требало да буде политичко питање, а само 28 испитаника мисли да Србија не би требало да донира вакцине Косову.

Фото ГрачаницаОнлајн

Међутим, пре само неколико дана, највероватније нови премијер косова Аљбин Курти је изјавио да не жели да од Србије, нити узме као донацију, нити на био који начин ниједну дозу вакцине јер, како је рекао, не слаже се са спољном политиком Србије. Анкетирани грађани пак мисле да је здравље важније од политике и да не би требало да се злоупотребљава и већина анкетираних Срба мисли да би и Албанци требало да се вакцинишу.


Закључно са данашњим даном, на Косову, у албанским срединама, а према подацима националног Института за јавно здравље, тестирано је 285.900 узорака, регистровано је 66.380 инфицираних, од којих су 1.572 особе преминуле, а тренутно је на Косову 6.639 активних случајева заразе. Није познато да ли се у овим подацима налазе и српске средине, али с обзиром да се Срби не лече у здравственим установама које функционишу у косвском здравственом систему, претпоставка је да није. У српским срединама, по подацима Кризног штаба на северу Косова и Завода за јавно здравље у Северној Митровици који такође функционише у систему Министарства здравља Републике Србије, од почетка епидемије, од марта прошле године су тестирана 14.473 узорка, регистровано је 4.118 заражених, од којих је 107 особа преминуло, а тренутно су 364 активна случаја заразе. У српским срединама јужно од Ибра, до сада је укупно регистровано 1.148 случајева инфекције. У општини Грачаница су до данашњег дана инфициране 433 особе, а тренутно се на болничком лечењу на Инфективној клиници болнице у Лапљем Селу налази 32 пацијента.


Анђелка Ћуп