Četiri principa, ucena i kraj

Na nedavno održanoj debati „Kako nastaviti dijalog?“ Aljbin Kurti, neposredno pre imenovanja za premijera, predstavio je četiri principa koji, kako je naveo, treba da budu putokaz u dijalogu, a to su: prihvatanje realnosti, istine, ravnopravnosti i razgovori u korist građana. Posle par dana usledile su i reakcije iz Beograda, pa je tako direktor Kancelarije za KiM saopštio da je Kurti „objavio kraj dijalogu“, a predsednik Srbije izrazio spremnost za razgovore, ali ne i za ucene i pretnje.

Kurti je na debati gde je učestvovao sa publicistom Vetonom Suroiem govorio o dijalogu, a zatim principe i pojasino.

„Treba da se prihvati realnost, zato što se ne možemo vratiti u vreme pre nezavisnosti. Kada bi to bilo moguće, i mi bismo tražili više. Dakle, nezavisnost je kompromis. Nezavisnost, kao što znamo nije proglašena prošle godine, već pre 13. godina“, istakao je Kurti.

Istina se mora prihvatiti, jer se ne može sesti za pregovarački sto drugačije, kazao je Kurti.

„Srbija treba da prizna zločine koje je izvršila na Kosovu i tamošnja vlast treba da se distancira od toga. Ako se ne distanciraju, to znači da su se identifikovali sa njim. Ako nema refleksije u tom pravcu, teško da će doći do nekog progresa, jer bilo kakav pregovor bez kajanja se ne može sprovesti“, kazao je Kurti samo nekoliko sati pre nego što je po drugi put postao premijer Kosova.

Ne može se voditi dijalog ako nismo ravnopravni, naglasio je Kurti.

„To nije pravedan i potreban pristup. Kosovo je više bilo tema u dijalogu, nego što je bilo strana u dijalogu i to se mora promeniti“, izričit je Kurti.

A od narednih razgovora korist treba da ostvare i građani, dodao je.

„Teme i zahteve treba postaviti na takav način da obični ljudi ostvare korist od dijaloga, a ne politički lideri“, objasnio je Kurti svoj poslednji princip.

Na ove principe reagovao je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković istakavši da je Kurti na „bestijalan način objavio kraj dijalogu i poništio sve ono što je za pregovaračkim stolom dogovoreno u Briselu za poslednjih osam godina“.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija uvek poštuje potpisane sporazume i da je uvek spremna za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, te da bi Evropska unja morala da reaguje na „Kurtijeve principe“.

„Čekaćemo još malo, da vidimo da li će čovek malo da se upodobi, da razume šta su obaveze Prištine. Ako to ne bude hteo, takođe, hvala. Mi ćemo biti spremni za dijalog, a on ako hoće – hoće, ako neće – ne mora“, rekao je Vučić.

A reagovala je i Evropska unija i ocenila da poslednje izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija o principama vođenja dijaloga sa Beogradom, „podrivaju ovaj proces“, te da bi Kurti zbog ovakvih izjava mogao da snosi isključivu odgovornost za „nedostatak napretka“, ali i mogući „neuspeh“ dijaloga Beograda i Prištine.

Na nastavak dijaloga ovih dana pozivaju i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilček, nemačka kancelarka Angela Merkel, a za Beograd je sporna izjava izvestiteljke EP za Kosovo Viole Fon Kramon koja je kazala da je „uzajamno priznanje Srbije i Kosova preduslov za njihovo pridruživanje EU“.

Milena Maksimović