Katedra za balkanistiku na Filološkom fakultetu u Prištini čeka na akreditaciju, otvara se jezički centar

ФОТО: КоССев

Filološki fakultet Univerziteta u Prištini već skoro dve godine, uz podršku Britanske ambasade, OEBS-a i IOM, radi na otvaranju katedre za „balkanističke studije“, na kojoj će se učiti i srpski jezik. Sada se čeka na odgovor Akreditacione komisije, za čiji je pozitivan ishod neophodna i podrška ovog univerziteta i vlade. Istovremeno, zeleno svetlo je dato da se pri fakultetu otvori i Centar za jezike, na kojem će se pre svega učiti srpski i albanski i dobijati sertifikat o profesionalom poznavanju jezika za prevođenje.

Nedovoljan broj profesionalnih prevodioca, loš kvalitet prevoda, nedostatak finansiranja za usluge prevođenja, nesklad u zakonodavstvu, ali i pitanje uzajamnog (ne)priznavanja srpskih i kosovskih diploma, neki su od ključnih problema sa kojima se godinama suočavaju kosovske institucije, a pre svih njih – građani iz nevećinskih naroda.

Upravo su ovi problemi izlistani u najnovijem izveštaju NVO „Centar za mir i toleranciju“, koji je juče u Prištini predstavio Stefan Filipović.

„Kvalitet prevoda je jedan od osnovnih problema sa kojima smo se bavili, a pored toga i to da postoje ministarstva koja nemaju nijednog prevodioca ili sudovi u kojima ima samo jedan prevodilac. U pravosudnom sistemu na Kosovu ima ukupno 77 prevodilaca. U sudovima dokumenta moraju da se prevedu striktno tačno. Prosek za prevođenje jednog dokumenta je sat vremena, dakle prevodilac može u toku radnog dana da prevede najviše 5 do 8 dokumenata“, objasnio je Filipović samo delić problema.

Filipovićevo izlaganje deo je izveštaja o proceni potreba profesionalnih prevodioca, koji, u okviru šireg projekta za institucionalizaciju učenja zvaničnih jezika na Kosovu podržavaju Međunarodna organizacija za migracije (IOM), Britanska ambasada i OEBS.

Oni su protekle dve godine intenzivno sarađivali sa Univerzitetom i Filološkim fakultetom u Prištini, Ministarstvom prosvete, Kancelarijom poverenika za jezike pri kosovskoj vladi i konačno sa Agencijom za akreditaciju, pre svega na generisanju podrške Filološkom fakultetu da pripremi dokumentaciju o akreditaciji programa za balkanističke studije, i otvaranju jezičkog centra.

Pred novu kosovsku vladu i univerzitetsko rukovodstvo konkretna očekivanja postavili su juče pokretači inicijative.

„u 2019. godini morala sam da objasnim zainteresovanim stranama šta je to Balkanski program, kakav dugačak proces smo imali kako bismo pripremili dokumentaciju ovog programa i sada vam samo mogu potvrditi to da smo u procesu akreditacije. Čekamo da strani stručnjaci pregledaju program, ako od njih dobijemo pozitivne povratne informacije – da započnemo s tim oktobra 21/22″, kazala je dekanica Filološkog fakulteta u Prištini Ljindita (Lindita) Rugova.

Ona kaže da je dosta toga učinjeno od decembra 2019. godine, kada su se sa međunarodnim partnerima sastali u prostorijama Filološkog fakulteta u Prištini, a na kojem je ono što su planirali, uspela tada da rezimira u jednoj rečenici: Da će uspostavljanje Centra za jezike u okviru Filološkog fakulteta kao dodatak u odnosu na nastavni plan i program – doneti razliku; da će se u centru učiti jezici na Kosovu.

„I sada pred vama imam odluku o osnivanju jezičkog centra koju je odobrilo veće Univerziteta u Prištini“, kazala je Rugova, inače jedan od glavnih promotera otvaranja jezičkog centra i katedre za balkanologiju.

I dok se čeka na konačno zeleno svetlo Akreditacione komisije, ona je zajedno sa, kako je kazala, „prijateljima balkanistike“, uz podršku OEBS-a i IOM-a, uspela i da nakon duže potrage za profesorima u regionu – voljnim da dođu u Prištinu, pozitivan odgovor dobije od profesora Josipa Lasića i Ane Sivački.

Pored toga, radna grupa intenzivno radi na sastavljanju jednogodišnjeg master programa koji bi služio pre svega kosovskoj vladi u potrebama za budućim prevodiocima i tumačima na službenim jezicima na Kosovu, kao i drugim institucionalnim potrebama.

Iako su dali podršku za sve što pospešuje društveni razvoj, davanje šanse mladima, integraciju zajednica i uopšte, društvenu koheziju, rektor i nova kosovska ministarka obrazovanja izbegli su u svojim govorima da tu podršku povežu uz konkretno spominjanje tzv. balkanističkih studija.

Arbrie (Arbërie) Nagavci kaže da su jezik i komunikacija most koji povezuje ljude.

„Poznavajući se međusobno se bolje razumemo i uspevamo da se prihvatimo i uverimo da gradimo mostove saradnje, podržavajući jedni druge i zajedno napredujući kroz dijalog da bismo prevazišli dileme “, kazala je, govoreći o „zajedničkom napretku građana Republike Kosovo“.

Na skupu je po prvi put, od kada je pre nedelju dana stupio na novu dužnost, govorio i ambasador OEBS-a na Kosovu, Majkl Davenport (Michael Davenport). On je pozdravio, kako je to video, posvećenost kosovske vlade i Univerziteta u Prištini da uspostave program balkanističkih studija i jezičkog centra.

„Ideja je da će program balkanskih studija zaista stvoriti neku vrstu cevovoda profesionalnih i efikasnih tumača, kako u vladi, tako i presudno u privatnom sektoru“, kazao je.

Izvor: Kossev