Еколошко стање на Косову: Онај ко се неодговорно понаша, плаћа на крају

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Како би смо сачували здраву животну средину неопходно је подизање свести самих грађана о том проблему, али првенствено подизање свести доносиоца одлука. Превентивним деловањем можемо допринети да наша будућа поколења удишу здрав ваздух, пију чисту воду и уживају у природном окружењу, сагласни су еминентни стручњаци из области заштите животне средине, проф. др Александар Ћорац и проф. др Милан Бараћ.

Загађење нема границе

Политичари могу да цртају и праве границе, али када је у питању загађење, ту нема границе, јер се његови ефекти на крају споје, истакао је доктор превентивне медицине на Медицинском факултету у Митровици Александар Ћорац.

Шетња поред реке је незамислива без маске, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Цело ово наше подручје Балкана је изузетно изложено загађењима, а ми на подручју Косова и Метохије имамо само једну драстичну ситуацију, јер је ту можда један драстичан пример неадекватног законског оквира друштвене неодговорности, па је ту само испољавање највише. Нема ту велике разлике. Једна граница која делимично постоји, је граница овде баш, поред Грачанице, имамо ту раздвајање ибарског и моравског слива, и та граница постоји јер је она природна, тако да  загађење које са те друге стране иде, тамо према Новом Брду, иде ка Морави, а ово загађење где смо ми сада иде ка Ситници“, рекао је Ћорац.


Еколошку ситуацију на Косову, оценом од један до пет, 46,4% анкетираних грађана је оценило јединицом. Да су навећи кривци за нерешавање проблема загађења воде и ваздуха на Косову централна влада и ресорно министарство сматра 23,2% испитаника, да је проблем у локалним самоуправама мисли 21,7%, док је за 21,7% анкетираних грађана међународна заједница незаинтересована за решавање еколошких проблема. Већина анкетираних, 42,3%, сматра да еколошки проблем могу да реше централне институције. Занимљиво је да ипак чак 28,4% испитаника сматра саме грађане најодговрнијим за загађење средине у којој живи, 23,5% мисли да највише животну средину загађују издувни гасови аутомобила, док је за 17,3% рудник у Кишници највећи загађивач. Већина испитаника не зна да ли има повећања броја оболелих и од којих болести, док 3% анкетираних који су се изјаснили као медицински радници сматра да је број оболелих већи и то од карцинома.

Анкета је рађена одговором грађана у упитнику на wеб страници, а на основу алата Ецр тоол, који Грачаница Онлајн користи уз помоћ Британског савета и Бирна.


Сва загађања су опасна, почевши од индустријских загађивача, до комуналних депонија, а ту је и медицински отпад коме се мало значаја придаје, истиче пензионисани професор Факултета техничких наука из Митровице, Милан Бараћ.

„Свест грађана што се тиче тога коју храну уносимо, коју воду пијемо, какав ваздух удишемо, нажалост, на веома је ниском нивоу. Ако кренемо од речних токова, а Косово има пет речних токова који односе воде у три мора, крајње је време да схватимо да одавде иде загађење у свим правцима и ту бих ја правио те границе око загађења“, казао је Бараћ.

Складиштење медицинског отпада је посебан проблем на Косову, он није решен и нема решења на видику, тврди проф. Александар Ћорац.

„Пре 10-12 година, рађен је пројекат под покровитељством Европске уније за успостављање система медицинског отпада у Србиј и ја сам тада покушавао и инсистирао приватним каналима и дописима, односно покушао сам да анимирам макар српске средине које су везане за здравствени систем Републике Србије како би биле обухваћене тим програмом. Подсећам, направљени су здравствени окрузи у Србији и систем медицинског отпада је организован, међутим на Косову то није решено“, рекао је Ћорац, подсетивши колико се људи заразило хепатитисом тако што се заразило преко неправилно складиштеног медицинског отпада. По његовом мишљењу, животна средина на Косову је небезбедна за људско здравље.

Фото; ГрачаницаОнлајн

„Иако је здравље појединачна категорија, постоји сегмент превентивне медицине која се бави „народним здрављем“, а то би значило здравље групе становништва, од здравља деце, одраслих, старих, до радника у неким институцијама, значи одређених група становништва. Самим тим, и ми као група становништва која живи на неком подручју спадамо у одређену групу. И онда ми можемо по тим категоризацијама да дефинишемо здравствено стање одређене популације. Незахвално би било сада рећи да ли смо ми здрави, али оно што са сигурношћу могу да вам кажем, јесте да ми живимо у животној средини која није здравствено безбедна и која остварује мање или веће ефекте на наше здравље, па је самим тим и здравље групе људи који ту живе, угрожено“, истакао је професор Ћорац.

Термоелектране у Обилићу и „Трепча“ посебне приче

Један од највећих загађивача, када је север, али и остали делови Косова у питању, јесте рударско-металуршки комбинат „Трепча“, који је основан још 1926. године.

“Трепча тренутно није безбедна по здравље становништва које живи у сливу реке Ибра. То је комплекс рударства, флотације, металургије, хемијске индустрије и индустријске прераде. Сада раде само делови  области из рударства, извесни погони, а остало је у застоју, али без обзира на делове који раде или на ово што је у застоју, Трепча је иза себе оставила забрињавајући велики део опасних јаловина, од Ајвалије и Кишнице, до Суве Руде у Рашкој. На растојању од 120 км имамо четири флотацијска постројење која прерађују руду из десетак рудника, а оно што иза њих остаје је недовољно уређено и веома опасно“, навео је Бараћ.

Фото ГрачаницаОнлајн: Трепча
фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

У велике загађиваче ваздуха и воде  на Косову спада и термоелектрана Обилић. Из погона у Обилићу, сматра професор Ћорац, загађује се не само вода из реке Ситнице, већ и ваздух. Ослобађа се велика количина гаса која настаје сагоревањем лигнита, а он у себи носи велике количине прашине и угљен- диоксида који разграђују земљину атмосферу.

„Он спада у гасове стаклене баште, зато су и усвојени протоколи који имају за циљ смањење продукцију угљен-диоксида. Један од сегмената код загађења Обилића је чађ, а најситније честице чађи сматрају се једним од првих нано честица које су се појавиле у ваздуху. У наредних деценију, до две, загађење животне средине нано честицама и нано продуктима постаће један потпуно нови еколошки изазов, а једне од првих честица су те честице чађи“, истакао је Ћорац, са чиме се слаже и проф. Бараћ.

„Исто као ћађ, можда и опасније су фенолне воде које настају о Обилићу, а које у себи садрже отрове. Фенол у водама Ситнице, Мораве, Ибра, Дунава, све до Црног мора, остаје неразградив и веома је опасан када дође у воду за пиће“, јасан је Бараћ.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Професор Бараћ је, када је „Трепча“ у питању, казао да хитно треба подићи свест људи о значају животне средине, а посебно свест оних који руководе општинама, као и доносилаца одлука и на локалном и на централном нивоу.

„Превентива је пола здравља, улагањем у превентиву штеди се новац за лечење и здравље.Тако исто код екологије, треба видети узроке, односно ризике угрожавања здравља становништва и приступити њиховом решавању“, рекао је Бараћ.

Реку Грачанку, Ситницу и Ибар, одакле се штетне материје, како су раније рекли професори Бараћ и Ћорац преноси до три мора, између осталог, загађује и постојање Трепчиних депонија.

“Овде у Грачаници, то су конкретно депоније Грачанка и Дечки Поток. Ако кренемо даље, у Митровици има њих десетак, од Грачанице до Суве Руде у Рашкој има 17 тих огромних индустријских депонија на самим обалама река које покривају плодно пољопривредно земљиште. То су депоније које заузимају преко 300 милиона тона и преко 300 хектара тог плодног земљишта“, додао је Бараћ.

Корито реке Грачанке, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

А ту је и јаловина у самом насељеном месту Грачаница, додаје, која је углавном састављена од материја које се не растварају у води и опасних оксида.

„Јаловина садржи и тешке метале, као што су олово, цинк, арсен, антимон, жива, кадмијум, бизмут, а то су отрови. Та јаловина садржи и флотационе реагенсе као што су цијаниди, разни сулфати и хидроксиди који се заједно са јаловином депонују на грачаничку депонију или депонију у Бадовцу“, објашњава Бараћ.

Јануара месеца ове године, дошло је до пуцања бедема на депонији индустријског отпада на северу Косова, који се из Трепче складишти у општини Лепосавић, а део материја од прераде руде отишао је низ Ибар. Професори Ћорац и Бараћ, подсећају да су они лично пре тог догађаја упозорили локалне власти да то тога може доћи, али да није било одговора да се евентуално то и спречи. Такође, истичу да су још 2008. године упозоравали на одређене проблеме када је загађеност на КиМ у питању.

Жута река Грачанка, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Кључ у екологији, кључ у тој бризи за заштиту животне средине и заштити здравља становништва, стоји у адекватној припреми, адеквтаном планирању, у адекватној превенцији проблема. Нас, цело ово подручје, не би коштало 10 одсто колико сада треба да нас кошта и колике ће да буду последице овог загађења које се низ слив Ибра данас преноси. Да смо пре 15-20 година увели модел сепарације тог отпада при прављању, раздвајање и управљање тим отпадом, данас би било далеко лакше и јефтиније решење проблема. Онај ко се неодговорно понаша, плаћа на крају, а та цена је нејвећа“, рекао је Ћорац, док је Брааћ подсетио да је занимљиво и забрињавајуће, да скоро неприметно пролази податак, да један литар моторног уља загади милион литара пијаће воде, истиче Бараћ.

100 мини-хидроелектрана производи само 2% електричне енергије

Још један велики проблем, који не само да нарушава природне лепоте у областима у којима се граде, већ утиче и на загађење вода, јесу мини-хидроелектране. Оне се граде у заштићеним подручјима и планинским деловима, националним парковима, а корист од њих имају само људи који их и граде, навео је Бараћ, наводећи податак да је само у Србији направљено 110 мини-хидроелектрана, од планираних 856. И на Косову се оне граде у прелепим деловима Шар планине и Руговске клисуре.

„Студија коју је радила Европска унија на Балкану, од Словеније до Грчке, показује да је на том подручју планирана изградња 2.796 мини-хидроелектрана, а да их је већ више од 1.000 изграђено. Међутим, по тим студијама, уједно се указује и на штетност мини-хидроелектрана на животну средину и због тога је у Европи срушено више од 500 мини-хидроелектрана, а у Америци више од 1.000“, истиче Бараћ.

Изградња мини хидроелектране у Штрпцу, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Од 100 изграђених мини-хидроелектрана добија се само два одсто електричне енергије, додао је.

„Србија просечно троши више енергије по стамбеном и пословном простору, од 40 до 150 одсто више него просек ЕУ. Само да уложимо те паре које улажемо у деградацију природе изградњом мини-хидроелектрана, у изолацију стамбених простора у правилну хигијену објеката који се граде, пре него што почну, да се провере термичке карактеристике, итд. ми ћемо да уштедимо много више него што је тих два посто које добијемо. Да будем јасан, нисмо ми потив изградње мини-хидроелектрана, али на местима где оне не доприносе уништењу флоре и фауне и где доприносе енергетском потенцијалу, а не штети животној средини“, рекао је Ћорац.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн
Боље спречити него лечити

Када је загађење у општини Грачаница у питању, професори су сигурни да се хитно морају предузети мере како би се спречило угрожавање здравља људи.

„Потребна је санација неквалитетно изведене техничке и биолошке рекултивације флотационих депонија Грачанице и Дечкин поток, рекултивација и чишћење речног корита Грачанке, а потребно је и постизање адекватног друштвеног одговора за еколошке проблеме. Током 2020. године, на овом подручју је дошло до ширења великог загађења и због великог броја дивљих депонија и спуштања у речни ток отпадне комуналне воде. Нажалост, није се чуло мишљење стручњака, што је  довело до тензија и великог потреса становништва, а које за последицу има угрожавање здравствене безбеднсости“, закључио је Бараћ.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Несносан смрад који се шири из реке Грачанке у Лапљем Селу, Грачаници и Преоцу, долази због фабрике у Ајвалији која се бави производњом хемијских средстава, истиче Ћорац и напомиње да је у овом случају уместо опште, победила корист појединца.

„Нада прво треба да буде у нама, ми у себи прво треба да нађемо снагу да се покренемо и да схватимо да наша деца неће имати где да живе или ће живети у животној средини која ће да их уништи, ако наставимо овако“, закључио је професор Александар Ћорац.

Иако пораст свести о заштити животне средине постоји, а пример су Срби и Албанци у Штрпцу који се уједињено боре против изградње мини-хидроелектрана, она није довољна. Неопходна је и адекватна казнена политика, закључено је у емисији „Имамо право на чист ваздух и здраву воду“, коју је емитовала продукција Грачаница Онлајн уз подршку Бирна и Британског савета.

Милена Максимовић – Анђелка Ћуп