Osam godina od potpisivanja Briselskog (ne)sporazuma

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Pre tačno osam godina, Ivica Dačić, u ime Beograda i Hašim Tači, u ime Prištine, potpisali su Briselski sporazum.

Pre tačno osam godina, Ivica Dačić, u ime Beograda i Hašim Tači, u ime Prištine, potpisali su Briselski sporazum. Tada parafirani sporazum predstavljen je kao najveći uspeh evropske diplomatije, a skoro deceniju kasnije i dalje se čeka na formirnje Zajednice srpskih opština, na koju se odnosilo šest od petnaest tačaka.

Od najvećeg uspeha evropske diplomatije, Briselski sporazum je postao kamen spoticanja između Beograda i Prištine. Albanski zvaničnici poručuju da sledi revizija potpisanog, dok iz Beograda tvrde da su sve dogovoreno ispunili.

Ivan Nikolić iz NVO „Komunikacija za razvoj društva“ ističe da osam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma ništa značajno nije urađeno.

„Na terenu vidimo potpuno minorne promene, više u tehničkom smislu. Ljudi uglavnom kao korisnu stvar iz Briselskog sporazuma pominju situaciju na prelazima, i par nekih sitnica, a nekih vidljivijih pozitivnih promena nema. Briselski sporazum postaje polako sinonim za nerazumevanje i vrlo često se po karikaturama na internetu pominje kao Briselski nesporazum“, kazao je Nikolić.

Ivan Nikolić, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Od 15 tačaka sporazuma, čak šest se odnosilo na Zajednicu srpskih opština, koja još uvek nije ni na vidiku. Nikolić i Hodžaj imaju oprečna mišljenja o tome da li će do Asocijacije srpskih opština u skorije vreme doći.

„Verujte, velika većina i dalje ne razume šta zapravo ta Zajednica treba da bude. Potpuno su suprotne izjave Prištine i Beograda o tome kako ta Zajednica treba da izgleda. Zabrinjavaju me i poruke međunarodne zajednice koje su vrlo nejasne, vrlo uopštene i niko, ni na koji način, ne preuzima odgovornost. Iskreno ne očekujem da će se u skorije vreme formirati i da će do toga uopšte doći“, smatra Nikolić.

S druge strane, novinar Ljeart Hodža veruje da je formiranje Zajednice srpskih opština obaveza koja će biti ispunjena.

Ljeart Hodža, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Ono što znamo je da je to potpisano od strane predstavnika Kosova i Srbije, da je nakon 2013. godine, 2015. potpisan sporazum koji se tiče detalja ZSO. Postoji i odluka Ustavnog suda kako bi trebalo statut ZSO da izgleda, i usvojena je i od Skupštine Kosova dvo-trećinskom većinom kao međunarodni sporazum što obavezuje kosovske instiucije da tu Zajednicu formiraju. Kako će to da izgleda, zašto se odugovlači i da li će to da bude neko konačno rešenje kako bi se Srbi na Kosovu osećali integrisanije ili sigurnije, to je druga stvar, ali to mora da bude potpisano“, istakao je Hodža.

Nikolića zabrinjavaju poruke članova nove vlade u Prištini, kao i novoimenovanog premijera i predsednice, Aljbina Kurtija i Vjose Osmani.

„I sama ta činjenica na neki način šalje poruku našoj zajednici da nisu prioritet i da ne žele da učine ništa ne bi li se kvalitet našeg života promenio“, dodao je Nikolić.

Briselski sporazum o principima normalizacije odnosa, kako je nazvan, već osam godina čeka primenu, a sudeći po izjavama novih prištinskih vlasti, ni sporazum, ali ni nastavak dijaloga sa Beogradom, trenutno za njih nije prioritet.

Milena Maksimović