Осам година од потписивања Бриселског (не)споразума

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Пре тачно осам година, Ивица Дачић, у име Београда и Хашим Тачи, у име Приштине, потписали су Бриселски споразум. Тада парафирани споразум представљен је као највећи успех европске дипломатије, а скоро деценију касније и даље се чека на формирње Заједнице српских општина, на коју се односило шест од петнаест тачака.

Од највећег успеха европске дипломатије, Бриселски споразум је постао камен спотицања између Београда и Приштине. Албански званичници поручују да следи ревизија потписаног, док из Београда тврде да су све договорено испунили.

Иван Николић из НВО „Комуникација за развој друштва“ истиче да осам година од потписивања Бриселског споразума ништа значајно није урађено.

„На терену видимо потпуно минорне промене, више у техничком смислу. Људи углавном као корисну ствар из Бриселског споразума помињу ситуацију на прелазима, и пар неких ситница, а неких видљивијих позитивних промена нема. Бриселски споразум постаје полако синоним за неразумевање и врло често се по карикатурама на интернету помиње као Бриселски неспоразум“, казао је Николић.

Иван Николић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Од 15 тачака споразума, чак шест се односило на Заједницу српских општина, која још увек није ни на видику. Николић и Хоџај имају опречна мишљења о томе да ли ће до Асоцијације српских општина у скорије време доћи.

„Верујте, велика већина и даље не разуме шта заправо та Заједница треба да буде. Потпуно су супротне изјаве Приштине и Београда о томе како та Заједница треба да изгледа. Забрињавају ме и поруке међународне заједнице које су врло нејасне, врло уопштене и нико, ни на који начин, не преузима одговорност. Искрено не очекујем да ће се у скорије време формирати и да ће до тога уопште доћи“, сматра Николић.

С друге стране, новинар Љеарт Хоџа верује да је формирање Заједнице српских општина обавеза која ће бити испуњена.

Љеарт Хоџа, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Оно што знамо је да је то потписано од стране представника Косова и Србије, да је након 2013. године, 2015. потписан споразум који се тиче детаља ЗСО. Постоји и одлука Уставног суда како би требало статут ЗСО да изгледа, и усвојена је и од Скупштине Косова дво-трећинском већином као међународни споразум што обавезује косовске инстиуције да ту Заједницу формирају. Како ће то да изгледа, зашто се одуговлачи и да ли ће то да буде неко коначно решење како би се Срби на Косову осећали интегрисаније или сигурније, то је друга ствар, али то мора да буде потписано“, истакао је Хоџа.

Николића забрињавају поруке чланова нове владе у Приштини, као и новоименованог премијера и председнице, Аљбина Куртија и Вјосе Османи.

„И сама та чињеница на неки начин шаље поруку нашој заједници да нису приоритет и да не желе да учине ништа не би ли се квалитет нашег живота променио“, додао је Николић.

Бриселски споразум о принципима нормализације односа, како је назван, већ осам година чека примену, а судећи по изјавама нових приштинских власти, ни споразум, али ни наставак дијалога са Београдом, тренутно за њих није приоритет.

Милена Максимовић