Vladika Teodosije: Svedoci smo organizovane kampanje kojom se dodatno ugrožavaju svetinje na KiM

Епископ Теодосије, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Епископ Теодосије, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Episkop raško-prizrenski Teodosije saopštio je da je cilj kampanje uporene protiv evropske nevladine organizacije za kulturnu baštinu

Episkop raško-prizrenski Teodosije saopštio je da je cilj kampanje uporene protiv evropske nevladine organizacije za kulturnu baštinu “Europa nostra” da se ona prikaže kao “organizacija koju su navodno instrumentalizovali Vlada Republike Srbije i SPC, čime se dodatno ugrožavaju svetinje, naše Crkve na Kosovu i Metohiji, posebno manastir Visoki Dečani”.

“Već danima smo svedoci organizovane kampanje koju sprovode kosovske institucije, albanske organizacije civilnog društva na Kosovu (među kojima su neke od ranije poznate po ekstremnom nacionalizmu) i deo medija. Cilj ove kampanje jeste da se Europa nostra prikaže kao organizacija koju su navodno instrumentalizovali Vlada Republike Srbije i SPC, čime se dodatno ugrožavaju svetinje, naše Crkve na Kosovu i Metohiji, posebno manastir Visoki Dečani”, saopštio je vladika.

Episkop raško-prizrenski Teodosije podseća da se najpre pojavilo pismo upućeno organizaciji “Europa nostra” od strane sadašnjih vodećih ličnosti kosovskih institucija, Albina Kurtija i Vjose Osmani, koje je kako navodi, u javnost pustio novi ministar kulture Hajrula Čeku. A da je potom u subotu, 16. Aprila, usledilo i javno pismo 40 albanskih organizacija civilnog društva na Kosovu, “koje oštro kritikuju odluku organizacije Europa nostra”, iznoseći optužbe da upisivanje manastira Visoki Dečani na evropsku listu sedam najugroženijih spomenika kulturnog nasleđa “stvara lažan odraz stvarnosti na Kosovu” i da podaci o nominaciji “uglavnom potiču iz izveštaja srpskih institucija”.

FOTO: manastir Visoki Dečani

“Organizacije tvrde da su već prepoznate univerzalne vrednosti objekata koje je UNESKO stavio na Svetsku listu kulturne baštine, a da pritom nijednom rečju ne pominju da su sva četiri naša spomenika UNESKO još od 2006. godine na listi Svetske baštine UNESKO u opasnosti, i da je manastir Dečani i dalje pod vojnom zaštitom KFOR-a zbog realnih bezbednosnih rizika”, napominje se u saopštenju Vladike Teodosija.

On ističe da kao Episkop raško-prizrenski i dugogodišnji iguman manastira Visoki Dečani (od 1992 do 2011.) oseća potrebu da se javno oglasi i izrazi najdublju zabrinutost, jer se kako je naveo, “višegodišnja kampanja skrnavljenja i uništavanja srpske pravoslavne kulturne baštine na Kosovu i Metohiji sada nastavlja agresivnim institucionalnim i političkim pritiskom kosovskih institucija, kao i negativnom medijskom kampanjom protiv naše Crkve, a posebno manastira Visoki Dečani”.

Manastir Visoki Dečani, kao jedan od najvažnijih spomenika UNESKO u ovom delu Evrope, Europa Nostra svrstala je ove godine među sedam najugroženijih spomenika kulture, “pre svega imajući u vidu da ga je kao ugroženog prepoznao sam UNESKO”, navodi vladika Teodosije.

“Cilj ove odluke nije politički motivisan (jer su među objektima i spomenici iz više evropskih zemalja) već iskrena namera da se podstakne bolja zaštita i tolerantniji odnos prema ovom značajnom spomeniku i svetinji SPC. Uostalom, kulturna baština treba da zbližava, a ne razdvaja ljude. Manastir Visoki Dečani ipak je 21 godinu pod jakom zaštitom međunarodnih snaga KFOR-a, posebno italijanskog kontingenta, koji neprekinuto svo ovo vreme čuva ovaj manastir”, ističe se u saopštenju, i dodaje da su Visoki Dečani trenutno jedini verski objekat na Kosovu i Metohiji pod zaštitom KFOR-a, ali i jedini verski objekat i spomenik UNESKO u Evropi pod ovakvom vojnom zaštitom. A to zasigurno nije bez razloga, o čemu svedoče sledeće činjenice:

  • Prvi oružani napadi albanskih ekstremista bliskih OVK počeli su odmah nakon završetka rata i dolaska međunarodnih mirovnih snaga. U februaru i junu mesecu 2000. godine na manastir Visoki Dečani je ispaljeno nekoliko minobacačkih granata. Nakon napada prisustvo snaga KFOR-a je pojačano, tako da su manastir jedno vreme obezbeđivala i oklopna vozila, a monasi godinama putovali pod vojnom pratnjom. To nije bila zaštita od mirnih suseda, već od ekstremističkih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, koje su tih meseci uništile ili teško oštetile 107 srpskih pravoslavnih crkava (što je detaljno dokumentovano foto-arhivom), progoneći istovremeno srpski narod, iako je oružani sukob bio završen.
  • U „Martovskom pogromu“ (17-18. marta 2004. godine), kada su samo za dva dana kosovski albanski ekstremisti brutalno uništili ili teško oštetili još 35 svetinja SPC širom Kosova i Metohije, u noći 17. marta na manastir Visoki Dečani ispaljeno je 8 minobacačkih granata. Istragu je sproveo i dokumentovao italijanski KFOR. Narednog dana oko 400 kosovskih Albanaca okupilo se u gradu Dečani sa namerom da oružano napadnu manastir, ali su u poslednjem trenutku sprečeni, pre svega zahvaljujući posredovanju brojnih međunarodnih zvaničnika i naročito tadašnjeg komandanta Južnog krila NATO snaga, američkog Admirala Džonsona, koji nam je lično preneo šta je sve te noći učinio da bi sprečio napad na manastir. Nakon ovog napada KFOR je opet pojačao prisustvo i organizovao nekoliko kontrolnih punktova. Sprovođene su redovne vežbe KFOR-a u cilju reagovanja u slučaju novih napada. Kako bi se manastir dodatno zaštitio 2004. godine Dečani su uvršteni u listu spomenika svetske kulturne baštine UNESKO. Nakon dve godine na listu su dodati i manastiri Pećka Patrijaršija, Gračanica, kao i hram Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, a 2006. godine UNESKO stavlja sva četiri pomenuta spomenika tj. sve četiri svetinje SPC na KiM na listu Svetske kulturne baštine u opasnosti, na kojoj se i danas posle 15 godina nalaze. Inače, sadašnji predsednik SAD, a tada senator Džo Bajden 9. marta 2005. godine je u Senatu govorio o ugroženosti manastira Dečani (o čemu postoji sačuvani transkript), ali i o tome kako su dečanski monasi pružili utočište izbeglicama za vreme rata bez obzira na etničku pripadnost, o čemu su u više navrata tokom i nakon sukoba izveštavali ugledi zapadni mediji. G. Bajden je inače dva puta posetio manastir Visoki Dečani. Jednom kao senator godine, a drugi put kao potpredsednik SAD 2009. godine, kada je posebno naglasio pozitivnu ulogu manastira u vreme sukoba 1999. god.
  • Dana 30. marta 2007. godine na manastir Visoki Dečani ispaljena je granata iz zolje sa obližnjeg brda. Na svu sreću, granata je pogodila srednjovekovni zid manastira, ali ne i crkvu, koja je ciljana. Neposredno nakon napada generalni sekretar UNESKO Koićiro Macura (Koichiro Matsuura) 6. aprila 2007. godine osudio je u pisanoj izjavi u ime UNESKO napad na ovaj spomenik svetske kulturne baštine. Iako je odmah nakon napada udruženje ratnih veterana OVK u Dečanima, sa lokalnim albanskim medijima, optužilo Srbe, pa čak i sam manastir za orkestraciju ovog napada, nakon policijske istrage uhapšen je lokalni Albanac Jeton Muljaj (Jeton Mulaj), koga je sud u Peći februara 2009. godine osudio na tri i po godine zatvora zbog napada na manastir.
  • Sledeći incident se dogodio oktobra 2014. god. kada su na manastirskim spoljašnjim zidovima, u neposrednoj blizini, ispisani grafiti terorističke organizacije ISIS i OVK, uz natpis na engleskom „Kalifat dolazi“. Kosovska policija je pokrenula istragu, ali počinioci ovog incidenta nikada nisu pronađeni. KFOR je dodatno pojačao zaštitu manastira i povećao broj patrola.
  • U večernjim časovima 31. januara 2016. godine ispred manastira uhapšena su u vozilu četvorica kosovskih Albanaca (Kushtrim Kurti, Kushtrim Rama, Alban Kelmendi i Arben Ymeri). Nakon pretresa vozila Kosovska policija i KFOR pronašli su oružje i literaturu, koja je jasno ukazivala na moguće veze sa ISIS-om. Više kosovskih medija su ubrzo objavili da je Kosovska policija pretresom kuće Kuštrima Kurtija pronašla još oružja i zastavu terorističke organizacije ISIS. Hapšenje četvorice kosovskih simpatizera ISIS-a ispred manastira Dečani u januaru 2016. godine je zabeleženo i na video kamerama. Žalosno je da kosovska policija nije pokazala nikakvo interesovanje za video snimke sa manastirskih bezbednosnih kamera, dok su istragu o očigledno planiranom terorističkom napadu detaljno sprovele vojne obaveštajne službe italijanskog i nemačkog KFOR-a. Dvojica od četvorice pomenutih uhapšenih bili su na međunarodnoj listi lica povezanih sa terorizmom. Nakon incidenta postavljen je dodatni broj video-kamera KFOR-a, a po prvi put u manastir je smešteno i nekoliko vojnika KFOR-a radi boljeg obezbeđenja. Prema informacijama jednog policajca iz Dečana, koji je želeo da ostane anoniman, u vozilu uhapšenih pronađen je u rezervnoj gumi i eksploziv. U to vreme znatan broj mladih Albanaca sa Kosova učestvovao je u ratu u Siriji pod crnom zastavom ISIS-a, o čemu su pisali i brojni međunarodni mediji, uključujući i Njujork Tajms.

Vladika Teodosije ističe da su ovo samo najvažnije bezbednosne pretnje sa kojima se manastir Visoki Dečani suočavao prethodnih godina, te da se poslednjih godina posebno suočava i sa “institucionalnim pritiscima, pretnjama, medijskim napadima, kao i otvorenim nepoštovanjem kosovskih zakona”.

“Najpre treba pomenuti pokušaj gradnje magistralnog puta Dečani – Plav koji je 2013. godine sprečen nakon intervencije američke ambasade u Prištini i kabineta tadašnjeg američkog potpredsednika, a sadašnjeg predsednika g. Džo Bajdena i tadašnjeg njegovog šefa kabineta, a sadašnjeg državnog sekretara SAD Antoni Blinkena, nakon njihovog razgovora sa tadašnjim premijerom Tačijem”, dodaje se u saopštenju.

Takođe, dodaje se da je jedan od najvećih problema sa kojim se suočava manastir Visoki Dečani, pokušaj uzurpacije 24 hektara manastirske zemlje, koja je samo jedan deo od ukupno 700 hektara koja je manastiru konfiskovana od strane komunističkih vlasti 1946. godine.

“Povrh svega toga, pojedini predstavnici kosovskih institucija nastavljaju sa tvrdnjom da su ne samo manastir Visoki Dečani, već i ostali objekti SPC na Kosovu i Metohiji, od kojih su mnogi skrnavljeni, paljeni, ili čak potpuno rušeni od strane albanskih ekstremista nakon završetka rata, navodno albanski spomenici kulture i da ih Kosovo pravno štiti. Pred stranim predstavnicima se uporno tvrdi da ovde navodno vladaju etnička i verska harmonija, iako odnosi između Srba i Albanaca već godinama nisu bili tako pogoršani kao sada”, napominje se.

Vladika dodaje da je zabrinjavajuće ponašanje sadašnjih kosovskih institucija koje svojim pismom negiraju ugroženost manastira Visoki Dečani, kao i činjeničnu neutemeljenog pisma albanskih organizacija civilnog društva na Kosovu, te da to predstavlja “žalostan primer netolerancije” i pokazatelj su stvarnih namera kosovskih institucija “koje žele da prisvoje srpsku duhovnu i kulturnu baštinu, što je vlada Kosova i probala nacrtom zakona o kulturnoj baštini 2015. god. Naša baština, koja je vekovima čuvala identitet našeg naroda, kulturu i veru, sada je i te kako institucionalno ugrožena, ne samo u Dečanima, već posvuda na Kosovu i Metohiji”.

Ovim saopštenjem vladika Teodosiježeli da skrene pažnju javnosti da se “ni bratstvo manastira Visoki Dečani, ni naša Eparhija, ne osećaju sigurno i zaštićeno u ovakvoj situaciji”.

“Zbog svakodnevnog kršenja zakona, ljudskih i verskih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, čestih pljački i skrnavljenja naših hramova, grobalja, sprečavanja povratka našeg proteranog naroda, onemogućavanja pristupa vernika nekim od naših verskih objekata, moramo da naglasimo da u postojećim okolnostima ne možemo da imamo poverenja prema kosovskim institucijama i njihovoj tobožnjoj zaštiti”, ističe se u saopštenju.

Iz Eparhije apeluju na intenzivniju međunarodnu zaštitu svetinja i prava, “jer je međunarodno civilno i vojno prisustvo trenutno jedini garant našeg opstanka”.

“Podržavajući svesrdno princip da se svi problemi moraju rešavati mirno i civilizovano, smatramo da je zbog svega navedenog neophodno da se u procesu dijaloga Beograda i Prištine obavezno razmotre dodatne institucionalne mere zaštite svetinja SPC i našeg vernog naroda, kao važan preduslov za rešavanje postojećih pitanja na Kosovu i Metohiji”, zaključuje se u saopštenju.

Milena Maksimović