Novi kosovski pregovarački tim?

Аљбин Курти, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Аљбин Курти, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

U Briselu se priprema teren za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, a kosovski premijer Aljbin Kurti deluje zauzeto, i to izborima u Albaniji.

U Briselu se priprema teren za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, a kosovski premijer Aljbin Kurti deluje zauzeto, i to izborima u Albaniji. U medijima se uveliko priča da se Kurti ipak sprema za dijalog, a da je za glavne pregovarače angažovao Vetona Suroia i Bljerim Šalju, koji su široj javnosti poznati po pregovorima u Rambujeu.

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić uveliko obavlja razgovore sa visokim predstavnicima Evropske unije u Briselu, kosovski premijer Aljbin Kurti se bavi izborima, i to ni manje-ni više nego u Albaniji.

Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi i analitičar iz Prištine Driton Tafalari tvrde da Kurti ne postupa onako kako bi trebalo.

„Rekao bih da to ne bi trebalo da se desi, obzirom da se daje mogućnost bilo kome da posle isto tako iz neke države dođe i kaže, ako ste vi glasali u nekoj državi, onda možemo i mi. I u tom smislu mislim da u svakoj državi treba da glasaju grđani koji žive tamo, i koji se bave svojim životom u tim državama“, rekao je Šeholi.

„Kosovo ima dosta problema, počevši od pandemije, ekonomskih, političkih problema. Aljbin Kurti umesto što je otišao u Albaniju trebalo bi da se koncentriše na probleme na Kosovu“, rekao je Tafalari.

Veton Suroi, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Aljbin Kurti je poslednjih meseci bio vrlo jasan kada je dijalog u pitanju. Međutim, da li je sastavljanje iskusnog pregovaračkog tima, a spekuliše se da su u timu Veton Suroi i Bljerim Šalja poznati još od pregovora u Rambujeu, pokazatelj da se predomislio?

„Veoma je bitno, apsolutno, što će se u dijalogu naći dva čoveka koja su od 1999. godine u ovim proceduralnim konceptima vezano za dijalog sa Srbijom, a to su Veton Suroi i Bljerim Šalja, ljudi koji dolaze iz miljea uglavnom civilnog sektora, ali koji su dali veliki doprinos u ranijim godinama vezano za dijlog, i smatram da će dati veliki doprinos time“, smatra Šeholi.

Tafalari smatra da pored intelektualaca, pregovarački tim treba da se sastoji i od opozicije.

„Da, treba da se uključuju intelektualci, ali ono što je potrebnije je da se uključi i opozicija, pošto se manje više radi o tome da se očekuje da se dijalog sa Srbijom vrlo brzo završi, mislim da će bez podrške opozicije biti veoma teško, ili neće biti održivog sporazuma“, ističe Tafalari.

Kada je dijlog u pitanju stavovi Beograda i Prištine su dijametralni. Kosovo traži priznanje, a Srbija postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa.

„Ja ne verujem da će moći da dođe do nekog sporazuma, ako se nastave samo rarzgovori ove dve strane, to će trajati decenijama. Po mom mišljenju treba Vašington da predloži neko rešenje i da kaže, ovo je rešenje i tačka, manje više to što se desilo u Rambujeu, tamo da su ostavili Kosovo i Srbiju da pregovaraju nikada ne bi došlo do tog sporazuma“, dodao je Tafalari.

Poslednji razgovori između Beograda i Prištine u Briselu održani su septembra meseca prošle godine, nakon čega je usledio veoma turbulentan period na Kosovu, od hapšenja bivših lidera OVK, do celokupne promene vlasti. Nastavak pregovora se bliži, ali je iz ove perspektive sveobuhvatni sporazum o normalizaciji vrlo daleko.

Milena Maksimović