“Non-pejper” – od priznanja Kosova do popunjavanja praznine

Još se strasti u Prištini nisu smirile nakon pominjanja dokumenta o promeni granica na Balkanu, već se priča o novom takozvanom „non-pejperu“, i to o navodnom dokumentu koji su Nemačka i Francuska sastavile kako bi se olakšao put ka dijalogu Beograda i Prištine. Ambasade dveju zemalja u Prištini negiraju da takav dokument postoji. S druge strane predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da sumnja na jednu osobu.

Prištinski list Koha, objavio je danas dokument čiju autentičnost nije potvrdio, ali za koji ističe da je zajednička inicijativa Nemačke i Francuske kako bi se put ka dijalogu Beograda i Prištine olakšao. Neke od tačaka navodnog dokumenta su da će SPC imati poseban status, da će postojati autonomna oblasta Severno Kosovo, a da će konačan dogovor biti postignut do kraja 2022. godine.

Novinar i književnik Živojin Rakočević ističe da je “pretenciozno govoriti da je procurio papir koji dogovaraju Francuska i Nemačka”.

“Ovo liči na neki ugodni razgovor nižih diplomata po nekim ambasadama, koji decenijama raspredaju kosovske priče, a u suštini ne rade ništa. Naša sloboda i naša bezbednost 20 godina je na istorijskom minimumu i ona mora biti relevantna za sve pregovarače. Ovo što se govori sa papirama, sa svim tim predlozima je prosto popunjavanje praznine, jer ništa se ne dešava, prostor ide unazad u demokratskom kapacitetu, totalitarizam raste i ne možete očekivati da će doći do bilo kakvog dogovora”, kazao je Rakočević.

The so called “German-French non paper” published by Koha Ditore is fake news! There might be a paper but it’s for sure not a German-French one. Our full support is for the EU-led dialogue led by EUSR @MiroslavLajcak as German FM Maas again underlined last Thursday in Pristina

— Ambassador Jörn Rohde (@GermanAmbKOS) April 27, 2021

Nemačka i Francuska ambasada na Kosovu negirale su postojanje takozvanog “non-pejpera”.

“Francuska i Nemačka nisu izvor takozvanog francusko-nemačkog ’non pejpera’ objavljenog danas u Koha Ditore. U potpunosti podržavamo posredovanje Evropske unije i pozdravljamo napore koje je u tom pravcu uložio specijalni predstavnik zadužen za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak“, navodi se u objavi Francuske ambasade na Tviteru.

„Takozvani ’nemačko-francuski non-peper’ u izdanju Koha Ditore je lažna vest! Možda postoji papir, ali sigurno nije nemačko-francuski. Naša puna podrška je dijalogu koji predvodi EU, a kojeg vodi EUSR Miroslav Lajčak, kako je nemački ministar spoljnih poslova Mas ponovio prošlog četvrtka u Prištini“, napisao je nemački ambasador Jorn Rode.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je “non-pejper” sastavio neko pametniji i lukaviji od njega, ali i da sumnja na jednu ženu.

“Reč je o fantastično pametnoj ženi, jer to niko drugi nije mogao da sastavi, niti da napravi“, izjavio je Vučić.

On je rekao da je noćas u 1:30 po povratku iz Brisela čitao „non-pejper“.

„Ima stvari koje bi se sviđale Srbima, a onda i jedna stvar, da se prizna nezavisnost Kosova, koja je mnogo loša za Srbe“, kazao je Vučić.

Posebno ju čudno, da kada se govori o virtulenom papiru, nema Sjedinjenih Američkih Država koje su vrlo usredsređene na dijalog Beograda i Prištine.

„Ovaj prostor prosto voli da misli da se velika Francuska i velika Nmačka specifično bave opštinom Zubin Potok i selima u Zubinom Potoku i da oni to rade van američkog uticaja, pa da ćemo mi dobiti veliki papir u kom će se sve rešiti. Ništa se ne može rešiti na taj način, velike sile nemaju preterano interesovanja za ovaj prostor, neće biti konačnog dogovora sigurno 2021. godine. Osnova ovog papira je zapravo da se obnovi ideja da razgovaraju dve države, što je potpuno besmisleno, Kosova i Srbija nisu dve države”, dodao je Rakočević.

Dok je postojanje papira koji će rešiti pitanje Beograda i Prištine još u vazduhu, u Briselu se ovih dana govori o nekim “realnijim stvarima”, a premijer Kosova Aljbin Kurti je uoči svog odlaska u sedište Evropske unije već obavio konsultacije sa američkim ambasadorom Filipom Kosnetom i specijalnim predstavnikom Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom.

Milena Maksimović