„Stanje srpskog jezika na Kosovu na nivou stanja srpske zajednice“

Stanje srpskog jezika na Kosovu nije ništa bolje nego stanje cele srpske zajednice, istakla je na debati o jezičkim pravima profesorica srpskog jezika u Gimnaziji Priština sa sedištem u Lapljem Selu, Ana Kostić. Novinarka Medija centra Katarina Marinković tvrdi da se medijski radnici koji izveštavaju na srpskom jeziku konstantno suočavaju sa kršenjem Zakona o upotrebi jezika.

Jedan narod je živ onoliko dugo koliko je živ i jezik tog naroda, rekla je profesorica Ana Kostić i istakla da stanje srpskog jezika na Kosovu nije ništa bolje nego stanje cele srpske zajednice.

„Jezik jedne nacije je ugrožen isto onoliko koliko i ta nacija, ukoliko se prava na korišćenje maternjeg jezika te zajednice ne poštuju do kraja. Ovde imamo flagrantno kršenje našeg prava na korišćenje sopstvenog jezika, s tim da smo ponekad i sami za to krivi“, rekla je Kostićeva.

Mlada novinarka Katarina Marinković ističe da se često na terenu za novinare koji izveštavaju na srpkom jeziku ne obezbeđuje prevod.

„Nedavno smo pratili događaj povodom Nacionalnog dana nestalih lica, gde su bili najviši kosovski zvaničnici, predsednica, premijer, predsednik skupštine i gde su govorili o nekim važnim stvarima, a da mi u tom trenutku i ne znamo o čemu oni pričaju. To izgleda tako, mi držimo mikrofon, oni pričaju, mi smo bez prevoda, pa tek onda kada se mi vratimo u redakciju, materijal pošaljemo prevodiocu, mi onda vidimo da su oni zapravo pričali neke neverovatne stvari na koje bih ja kao novinarka, ali i moje kolege reagovali, ali u tom trenutku nam je to uskraćeno, jer mi nemamo obezbeđen prevod“, rekla je Katarina Marinković.

Takođe, Marinkovićeva je istakla da je godinama unazad problem novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku taj da se u Skupštini Kosova prekida prevod „onoga trenutka kada iz sale izađe poslednji srpski poslanik“. A posebno je veliki problem za vreme pandemije, navela je ona, kada građani bivaju uskraćeni za informacije, jer Ministarstvo zdravlja Kosova i Nacionalni institut za javno zdravlje konstantno krše Zakon o jeziku.

Običan građanin koji ne govori abanski jezik nailazi na razne barijere.

„Ukoliko odete u bilo koju instituciju, vi nemate obrazac na srpskom jeziku“, istakla je Kostićeva, dodavši da ukoliko ga i bude, ispisan je na jako lošem srpskom jeziku.

„Zašto, ako sam ja poreski obveznik i ako plaćam porez, zašto ja nemam pravo da dobijem obrazac na mom maternjem jeziku, ukoliko je to službeni jezik. Čitajući najveći zakon jedne zemlje, pročitala sam Ustav Kosova, da li verujete da u preambuli tog dokumenta, Ustava Kosova, piše da smo mi, na srpskom jeziku, građani Kosova `založeni` za ovu zemlju. Mogu da vam protumačim samo značenje reči `založeni`. Možete biti založeni kada vas neko da u zalog, i druga stvar jeste da smo mi založeni kao na lomači, pa da ćemo mi izgoreti ili sagoreti“, istakla je Kostićeva.

Slične probleme imaju i građani koji odu u trgovinu.

„Ako sam ja kupila izvesni proizvod u prodavnici bilo gde na Kosovu, ja smatram da deklaracija koja je tamo zalepljena mora biti ispisana i na srpskom jeziku, s obzirom da je on službeni jezik. Najteže je kada odete u apoteku, kupite lek, treba da ga koristite, a ne možete da pročitate uputstvo“, rekla je Kostićeva.

Instituije su krive zato što ne poštuju zakone koje su same donele, ali i zato što ne upošljavaju stručnjake, tvrdi profesorica.

„S druge strane, želim da kažem da smo sami krivi zato što ne reagujemo. Prvo ja ne reagujem. Zapravo, ranije sam regovala, ali čini mi se da sam pomalo usamljena u tim reakcijama. Reagovala sam, pokušavala da skrenem pražnju, napravila jedan istraživački rad gde je bilo pomalo smešno da su imena toponima potpuno izmenjena. Drugo, niko od nas neće da ode da popuni formular, znamo da postoji formular kojim se možete požaliti Povereniku za jezike da u nekoj od institicija niste naišli na prevod“, dodala je Kostićeva.

Sa njom se slaže i Marinkovićeva, koja je dodala da odgovornost snose i srpski predstavnici u institucijama.

„Tu pre svega mislim na poslanike u parlamentu Kosova i ministre“.

Marinkovićeva takođe ističe da se novinari srpskih redakcija uvek trude da ukažu na kršenje Zakona o upotrebi jezika.

„Mislim da kada bi svako radio, mislim na političare, onoliko koliko mi radimo u ovom pogledu, da bi se taj problem donekle rešio“, rekla je ona.

U planu je, nedavno je saopšteno, otvaranje Katedre za balkanologiju na Filološkom fakultetu u Prištini, ali sagovonice debate misle da je nejasno kome će ona koristiti.

„Kada kažemo balkanologija, tu su i Bugari, Makedonci, Grci… postavlja se pitanje šta obuhvata balkanologija. I tu vidimo kršenje prava na upotrebu jezika, zašto ne Katedra za srpki jezik? Znam da ovde žive i Bošnjaci, Crnogorci, pa neka postoje i katedre za sve te jezike, ako već hoćemo da budemo demokratski nastrojeni. A ne može da se zove Katedra za srpski jezik, ako je tendencija da ovde više nema Srba, šta će onda tu Katedra za srpsi jezik. Postavlja se pitanje i ko će biti predavači, znamo li mi ko će biti predavači i na kraju krajeva, ko će ići da uči i koliko će to promeniti sliku“, upitala se profesorka Kostić.

Kada su škole u pitanju, ona ističe da je i tu stanje zabrinjavajuće.

„Deca dolaze u srednju školu gotovo polupismena. Ne znaju lepo da piše, ne znaju lepo da se izražavaju. Mi prosvetni radnici u roditeljima vidimo svoje partnere, dakle ukoliko su roditelji posvećeni deci, ukoliko brinu o tome da im deca sutra budu opismenjena, u svakom smisli te reči, oni će doći kao pismeni. Meni se čini da današnji učitelji nisu do kraja posvećeni obrazovanju te dece, mislim da decu učitelji uče da pišu. Mene je moj učitelj opismenio. Učitelj ili učiteljica su temelj školstva“, dodala je Kostićeva.

Albanski i srpski jezik zvanični su jezici na Kosovu. Ustav i zakon garantuju ravnopravnu upotrebu oba jezika, a zabrinjavajuće je što zakon krše upravo oni koji su ga doneli.

Po Zakonu o upotrebi jezika, turski, bosanski i romski imaju status službenih jezika u opštinama gde živi najmanje pet odsto pripadnika tih zajednica od ukupne populacije. U mestima gde ih je tri odsto, ti jezici su takođe u službenoj upotrebi.

Današnju debatu na temu stanja srpskog jezika na Kosovu, organizovaa je nevladina organizacija „Komunikacija za razvoj društva“, uz podršku Kancelarije poverenika za jezike.

Milena Maksimović