Farbanje jaja na Veliki petak: Nekada prirodno, sada moderno

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн


Na centralnom Kosovu vredne domaćice, na Veliki petak, po ustaljenoj tradiciji farbaju jaja. Na ovaj praznik, dan Hristovog stradanja,

Na centralnom Kosovu vredne domaćice, na Veliki petak, po ustaljenoj tradiciji farbaju jaja. Na ovaj praznik, dan Hristovog stradanja, ne peva se i ne raduje, ali se uveliko vrše pripreme za Uskrs. „Srbi na Kosovu i Metohiji već vekovima pokušavaju da održe tradiciju i mi se trudimo da tu tradiciju sačuvamo“, rekla je Marina Nićić iz Lepine.

I u crkvama širom Kosova i Metohiji od juče, na bogosluženje ne pozivaju crkvena zvona, koja su simbol radosti, već klepala, jer je danas za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike najtužniji dan. Tako je i u Lepini kod Lipljana, gde je ekipa Gračanice onlajn posetila porodicu Nićić, koja se danas tiho priprema za najradosniji hrišćanski praznik.

Marina Nićić, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

U kući Nićića žive tri generacije, pripreme za vaskrs započeli su farbanjem jaja. Pre farbanja, vešte ruke domaćica su se potrudile da jaja i ukrase. Takva je tradicija, a njoj su na Kosovu i Metohiji naklonjeni svi, rekla je Marina Nićić.

„Srbi na Kosovu i Metohiji već vekovima pokušavaju da održe tradiciju, i mi se trudimo da tu tradiciju sačuvamo. Kod nas je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i mi to poštujemo. Jaja uglavnom šaramo travkama, šaramo ih i sličicama „obuci jaje“ i bojimo ih raznim bojama, raznim metodama. Bojimo ih najviše crvenom bojom, ali i u vinu, ona budu veoma interesantna. Imamo tako neke nove metode kojima šaramo jaja“, priča nam Marina.

Ranije su se jaja uglavnom bojila na prirodan način. Moderna vremena donela su i moderniju dekoraciju, kaže Marinina svekrva, Nadica Nićić.

„Prvo jaja farbamo crvenom bojom, jer ona označava stradanje Isusovo. Nekada se najviše farbalo lukovinom, za žutu boju se stavljao maslačak, za zelenu trava. Sada ovi mlađi farbaju raznim bojama, šarama…“, ističe Nadica.

Nadica Nićić, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Prema starom dobrom običaju, prvo jaje se farba crvenom bojom i naziva se „čuvarkuća“. Ono se čuva u kući do idućeg Vaskrsa.

„Čuvarkuća je specifično jaje koje čuva tradiciju, podseća na Uskrs cele godine, podseća na Isusovo stradanje i to jaje predstavlja novi početak, novi život. To jaje čuvamo tokom cele godine“, rekla je Marina.

Uskršnja tradicija, kako u ostalim mestima u Srbiji, tako i na Kosovu i Metohiji, vezana je za okupljanje porodice i bližnjih. Oni koji sa nestrpljenjem dočekuju praznike su oni najmlađi, pa samim tim se uvek trude da nešto pomognu, ili bar budu u blizini.

This slideshow requires JavaScript.

„Uskrs je porodični praznik i svi učestvuju u pripremama, ali i u farbanju jaja. Najviše se tome raduju deca, pa zbog njih najviše ukrašavamo jaja raznim sličicama“, dodala je Marina.

Muž i svekar su otišli u nabavku, kako za Uskrs ne bi ništa zafalilo. Dok Marina farbanje uskršnjih jaja privodi kraju, njen sin Stevan, uz pomoć malenog brata Davida, uvežbava pesmicu za najradosniji praznik. Jedva čeka, kako kaže, da sa drugarima odmeri snagu jajeta.

Vaskrs ili Uskrs, najveći je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti.

Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Milena Maksimović