Еколошка ситуација на Косову: У појединим местима је на сцени еколошки злочин

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

<font size="2"><em>фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн</em></font><hr />

У време пандемије корона вируса, сви болесници на Косову који болују од упале плућа, мисле или им барем тако пише у дијагнози,

У време пандемије корона вируса, сви болесници на Косову који болују од упале плућа, мисле или им барем тако пише у дијагнози, да је болест наступила управо због инфицирања тим вирусом. Међутим, стручњаци, и они за заштиту животне средине и лекари не мисле баш тако. И пре епидемије, на Косову је велики број људи оболевао од болести респираторних органа, али и од неколико врста карцинома које су настајале због ваздуха и воде који нису безбедни за људско здравље.

У анкети коју су попунили наши читаоци, већина испитаника мисли исто. Загађење на Косову је огромно, на шта је још 2016. године покушала да скрене пажњу организација „Science for Change” (“Науком до промена”), називајући загађење на Косову „тихим убицом“. И „Prishtina Weather“ је 2019. године опоменула надлежне својим извештајем, у којем је Приштина била међу десет најзагађенијих градова у свету. Највећи загађивачи су рудник комбината Трепча, термоелектрана Обилић, посебно Косово А, индустријске и комуналне депоније, а ако се томе дода непланска сеча шума, изградња мини хидроцентрала на местима где не би требало да буду, огроман број старих аутомобила (око 400.000), грејање на угаљ, онда се грађанима Косова „не пише добро“.

Пулмолог са Клинике за плућне болести у КБЦ Приштина, Скендер Баца, изјавио је пре почетка епидемије корона вируса, да је број оболелих од болести плућа порастао због загађене средине, преноси приштинска Коха. Према његовим речима, годишње у свету од ових болести умре око три милиона људи, док на Косову тај број досеже 200 пацијената. Процењује се да је главни узрочник загађеног ваздуха Косовска енергетска корпорација и употреба угља за грејање, као и сагоревање деривата из старих аутомобила.

Српске средине на Косову без здравствено безбедних депонија

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Анкета: Приватни и политички интереси важнији од здравља људи

Грачаница Онлајн је спровела анкету међу грађанима Косова на тему еколошке ситуације, у којој је учествовало 28 испитаника из различитих делова Косова, који мисле слично као и стручњаци за екологију и од којих је више од половине, еколошку ситуацију оценило најлошијом оценом. Од грађана који су учествовали у анкетирању новом методом ECR tool (упитник који је креирала редакција), а коју је у оквиру пројекта „Медији за све“, подржао Британски савет и Бирн, добили смо информације о еколошкој ситуацији у Лепосавићу, а такође су се четворо људи из Штрпца јавили да желе да изнесу проблеме које имају због изградње мини хидроелектрана у овој општини. По мишљењу анкетираних грађана, заједничку одговорност за не/чисту животну средину на Косову, а која није безбедна по људско здравље, сносе локалне и централне институције, односно појединци, међународна заједница, али и сами грађани који, осим што отпад одлажу на местима која за то нису предвиђена, не врше довољан притисак на доносиоце одлука да побољшају еколошку ситуацију и да више улажу у филтере на димњацима термоелектрана, изградњу депонија и рекултивацију постојећих рудничких јаловина. По мишљењу испитаника, организације цивилног друштва и медији могу много више да допринесу, како едукацији грађана, тако и притиску на доносиоце одлука да се проблем барем ублажи.


И даље рударско – метарулшки комбинат Трепча који ради у знатно смањенијим капацитетима него пре двадесет година, затим термоелектрана Обилић, нерегулисана канализација, скоро 400.000 аутомобила на само 10.000 квадратних километара, индустријски, комунални и медицински отпад, јаловина рудника Кишница и Трепча, одлагање смећа на дивљим депонијама уз реке, „тихо убијају грађане Косова“.

Фото; ГрачаницаОнлајн

„Депоније су посебан проблем, све су депоније сада у нашем пордручју дивље, и оне које су отвориле општине су дивље, јер нису регуларне. Ми уствари можемо само да анализирамо да ли је депонија хигијенски исправна и здраствено безбедна или није. Ми немамо ниједну депонију у српским срединама која је хигијенски безбедна, здраствено безбедна, хигијенски исправна“, тврди професор превентивне медицине Александар Ћорац.

Лепосавић: За загађење одговорна локална и централна власт, али и грађани

Највећа општина по површини на Косову, општина Лепосавић, налази се на крајњем северу и већ деценијама има проблем са одлагањем комуналног отпада, сазнали смо од грађана ове општине, па уместо уређене депоније, Лепосавић има неколико сметлишта, а највеће, величине два фудбалска терена, налази се на локацији званој Поље, тик уз реку Ибар. Осим сметлишта, здравље грађана општине Лепосавић угрожава и јаловина од рудника Трепча, посебно становнике села Доњи Крњин, Кутње, Кајково и Тврђан.

Када говоримо о северу Косова, сличне проблеме имају и општине Северна Митровица и Звечан, а нешто мање Зубин Поток. У циљу побољшања еколошке ситуације и због проблема са складиштењем отпада, Европска унија је још 2014. године подржала пројекат изградње регионалне депоније, међутим, смеће се и данас налази свуда, само не на за то одређеном месту, јер регипнална депонија још увек није изграђена.

Професор Медицинског факултета Александар Ћорац каже да није постојала воља како би се решио проблем складиштења отпада.

Фото; ГрачаницаОнлајн

„Некада није било ни могућности, мора да се каже и то, али нажалост, мислим да је кључни аспект био и то да нисмо имали довољно знања, довољно памети и довољно можда и храбрости у неким тренуцима, да загриземо да се неке ствари реше“, рекао је професор Ћорац.

Осим професора Ћорца, и остали стручњаци за заштиту животне средине са којима смо разговарали, такође сматрају да отпад у лепосавићкој општини, загађује и реке и земљиште и да је опасан по здравље људи.

„Уколико постоји штетних материја, хемијских елемената, односно једињења у води која истиче из депоније, а она се користи за наводњавање, у том случају могу да се постигну врло негативни ефекти, пре свега по квалитет, односно здравствену безбедност пољопривредних производа. То је тема за наше здравствене институције, чија сарадња је потребна са људима који одлучују“, истиче професор Пољопривредног факултета Александар Ђикић.

Једино истраживање, и то само о бактериолошком саставу сметлишта у Лепосавићу, урадили су професори Александар Ћорац и Милан Бараћ, у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и животне средине Републике Србије. Резултат истраживања је да је стање алармантно.

„У самој депонији смо имали негде око 160.000 бактерија, а ако вам кажем да укупна количина колиформних бактерија у води за пиће негде око 100, а мезофилних око 300, и то у ванредним приликама, а у обичним условима је то мање, онда добијете ситуацију да смо ми у тој цеви, где смо имали воду коју ви, када погледате, она је као и ова вода у чаши и нема садржај прљавштине, да ви можете да уочите да она није исправна. Ова вода испред је већи проблем, јер ви ту имате и пумпе и ти људи раде ту преко године, обављају своје пољопривредне радове, на тим пумпама наточе воду да пију и видите коју количину бактерија они уносе“, казао је професор Ћорац.

Локалне структуре покушавају да реше проблем уклањањем депонија, тврде у општинској администрацији.

„У Лешку и Белућу, односно на локацији у Белућу смо имали велику депонију, мислим површине више од четири хектара, значи депонија која је доводила у питање и здравље људи у том подручју. Захваљујући Дирекцији за градско- грађевинско земљиште, ове године је та депонија уклоњена. Осим те депоније, уклоњена је и депонија на потезу ка манастиру Улије, затим депонија на потезу поред пута ка Мајдеву, ка Костином Потоку. Уклоњена је и депонија поред магистралног пута на потезу ка Сочаници и уклоњена је депонија на Тврђанском брду, површине можда чак два и више хектара“, рекла је инспекторка за заштиту животне средине општине Лепосавић Зорица Тимотијевић, која се заштитом животне средине, како нам је рекла, бави више од 20 година.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Она такође додаје да поједини грађани сносе део одговорности, несвесни да бацањем смећа, посебно поред Ибра, угрожавају здравље своје деце, па општина Лепосавић покушава да их едукује

Здравље грађана општине Лепосавић али и шире је угрожено јер, како кажу стручњаци, загађење не зна за политичке и националне разлике, нити за границе.

“При флотацији настаје јаловина која у себи садржи кварц, карбонате, кречњак, лискуне, глинасту масу. То су оксиди калцијума, магнезијума, гвожђа, алуминијума. Они нису растворни у води, они су инертни и не загађују воду реке Ибар. Међутим, то је 90% масе. Осталих 10 посто су основни метали који се налазе у руди која се експлоатише на Рогозни и на Копаонику. Негде од три до шест, а негде и до 10% има тих метала, дакле поред основних метала, олова, цинка, сребра, бизмута, кадмијума, садржи и пратеће метале, тешке метале, као што су арсен, антимон, жива и ти метали су канцерогени”, истакао је професор на Технолошком факултету Милан Бараћ.

“Ефекти на здравље од те прашине су огромни. То неорганско загађење прелази у биљке и животиње, и преко тог ланца, опет преко пољопривредних производа и преко воде, човек уноси тешке метале у себе”, додаје професор Ћорац.

У јануару, за време поплава, пукао је бедем на депонији индустријског отпада који се из Трепче складишти у општини Лепосавић, а део материја од прераде руде отишао је низ Ибар. Професори Ћорац и Бараћ подсећају да су они лично пре тог догађаја упозорили локалне власти да то тога може доћи, али да није било одговора да се евентуално то и спречи

„Кључ у екологији, кључ у тој бризи за заштиту животне средине и заштити здравља становништва, стоји у адекватној припреми, адекватном планирању, у адекватној превенцији проблема. Нас, цело ово подручје, не би коштало 10 одсто колико сада треба да нас кошта и колике ће да буду последице овог загађења које се низ слив Ибра данас преноси”, категорично тврди професор Ћорац.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн
Грађанима Сиринићке Жупе мини хидроцентрале отимају воду за пиће

Планираном изградњом пет мини хидроцентрала у општини Штрпце, јавно добро, вода, прелази у власништво фирме “Маткос груп” из Приштине, а заједничка борба мештана, Срба и Албанаца да спрече ову изградњу, није уродила плодом. Дурлов Поток скоро да више и не постоји, а корита река Лепенац, Миљоштица, Болованка и Калуђерка, преполовљена су, а ускоро ће и комплетан водоток отићи у цеви, кажу мештани општине Штрпце. Грађани поручују да остајући без пијаће воде, остају без живота на овом простору, због самовоље појединих људи из локалних и централних власти.

Александар Стојановић из Штрпца, који је учествовао у анкети нашег портала, сматра да је за мештане ове општине изградња мини хидроцентрала једна велика катастрофа.

“Одузима се пијаћа вода која за нас значи, пре свега живот. Од те воде се напајају два резервоара одакле користимо воду и за пиће. Од тих река се наводњавају ливаде, њиве, малине и све остало. Чак смо имали једну акцију, петицију где смо сакупили 3.000 потписа, али то буквално ништа никоме не значи. Слали смо петицију и захтеве и општини, и министарствима, и у све амбасаде, али нико нам није одговорио”, изреволтирано нам је испричао Стојановић.

Са њим се слаже и Мухарем Тахири из села Доња Битиња, рекавши да мештани живе од те воде, нарочито узгајивачи малина.

“И Срби и Албанци, заједнички смо се борили до скоро, али сада су они поставили цеви, затрпали воду, нико није желео да нас саслуша, нико! Ми смо почели да се бавимо узгајањем малина, имали смо колико толико неку зараду, али сада немамо ништа. Живу воду су закопали у земљу. Свуда се вода вади из земље, само код нас овде се закопава”, огорчен је Тахири.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Лепа Вуцић из Штрпца додаје да сада дефинитвно остају без пијаће воде.

“Остајемо без живота на овим просторима, јер без воде нема живота. Покушали смо све како би спречили ову неправду, али постојала је виша сила која нас је спречила у томе”, казала је Вуцић.

Најупорнији да, како кажу спасу воду, били су мештани Доње Битиње, Срби и Албанци, који су поред разговора и молби са надлежнима, организовали и мирне протесте. Једино што су успели, јесте да су, као и њихове комшије који су протестовали код места Обереке, добили батине и сузавац од припадника Косовске полиције.

Азем Тахири из села Доња Битиња тврди да у овом делу Косова без воде не могу ништа да узгајају.

“Зеленила овде више неће бити, а кукуруз, пасуљ и кромпир не може рађати без воде. Свуда на земаљској кугли бог је подарио да вода буде изнад земље, само код нас закопавају воду у земљу, као да је мртва. Зато више нећемо моћи да се бавимо пољопривредом, око 400 хектара земљишта остаће без усева. Са друге стране, чињеница је да ће све ово утицати и на туризам у нашем крају, јер су корита река оличење лепоте подно Шар планине, као и систем Ибар – Лепенац у коме ће нажалост уништити и рибе”, тужно прича Тахири.

Представник инвеститора тврди да има регуларну документацију за изградњу споменутих мини хидроцентрала и да је до сада уложио милионе евра, међутим, правници мисле другачије. По њиховом мишљењу, дозволе које је издало Министарство локалне самоуправе нису у складу са важећим косовским законима, док представници министарства тврде да одлука СО Штрпце, којом је повучена претходна одлука о издавању дозволе за градњу мини хидроцентрала, није у складу са законом.

“Маткос група, која гради мини електране је доставила на увид полицији одлуку Министарства локалне самоуправе којом се општинска одлука о забрани градње ставља ван снаге. Инсистирао сам да се прецизира са којим чланом закона је ова одлука у супротности. Полиција је одбила то да прецизира и само су навели да је ова одлука у супротности са диспозицијама закона. Више сам него сигуран да у одлуци не постоји члан закона са којим је ова одлука у супротности. Иза свега се крије материјална корист која овде пресуђује. Иза наводног кршења закона се крије интерес новца. Гарантујем да не постоји члан закона са којим је ова општинска одлука у супротности”, рекао је магистар права и почасни члан Удружења правника Србије из Штрпца Милован Филиповић.

Мештанин Азем Тахири тврди да је за ову инвестицију дато 25 милиона евра и да сада инвеститор уцењује и институције и грађане.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“Одобрење за изградњу немају. Утврђено је да немају одобрење од ресорних министарстава. Надлежни органи нису дали потребно одобрење, а такође представници инвеститора нису тражили сагласност грађана Сиринићке жупе, већ су сагласност добили од грађана који су се одавде одселили пре 40 година”, рекао је Тахири и додао: “Упропастили су туризам, главну привредну грану овог подручја. Будите уверени да све ово утиче на туризам, као и на пољопривреду, сточарство, а 70 % укупног националног дохотка Косова би био обезбеђен од туризма.”

Општина Штрпце је 2013. године дала дозволу фирми “Маткос груп” за изградњу минихидроцентрала на својој територији, али је 2016. године, на захтев мештана, дозволу укинула. Међутим, градња није престала и поред петиција и протеста мештана.

Нови министер за заштиту животне средине и просторно планирање, Љибурн Аљиу, обишао је у априлу ове године Штрпце и у разговору са мештанима обећао решење проблема.

“Ситуација коју смо данас затекли овде, забрињавајућа је, посебно када смо видели бетонску конструкцију на кориту реке Лепенац. Министартсво за заштиту животне средине ће извршити проверу да ли су све дозволе и сагласности уредно издате компанијама за градњу мини хидроцентрала, као и да ли је урађена одговарајућа студија, када је у питању потреба мештана за водом коју су користили у пољопривредне сврхе”, рекао је министар Аљиу приликом посете овој општини у Сиринићкој Жупи.

Грађани су много више очекивали од новог министра, а стручњаци тврде да нису против изградње мини хидроелектрана, али се за њих мора наћи адекватно место. Такође, проф. Милан Бараћ каже да се од 100 изграђених мини хидроелектрана добија само два посто електричне енергије.

„Студија коју је радила Европска унија на Балкану, од Словеније до Грчке, показује да је на том подручју планирана изградња 2.796 мини-хидроелектрана, а да их је већ више од 1.000 изграђено. Међутим, по тим студијама, уједно се указује и на штетност мини хидроелектрана на животну средину и због тога је у Европи срушено њих више од 500, а у Америци више од 1.000“, истиче Бараћ.

фото: Радио Гораждевац
Гораждевац, место за одлагање опасног отпада

У Гораждевцу надомак Пећи, где живи око 800 Срба, истоваран је отпад за који мештани тврде да је опасан и штетан за здравље људи који ту живе. Истоваран отпад је допреман из бившег погона Комбината коже и обуће у Пећи, који је сада у власниству фирме СВИС, Назима Шаље, а у бурадима је истоваран у Гораждевцу у пратњи ватрогасаца, косовских безбедносних снага, косовске полиције и медицинских екипа.

Мештани стрепе да им сада прети еколошка катастрофа, против које се боре скоро две године.

“Камион са бурадима, са опасним хемијским материјама је без икакве процедуре наведене у решењу Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања, довежен на територију катастраске општине Гораждевац и ту је највероватније планирано да се уништи и закопа, што угрожава нашу средину”, рекао је један мештанин Гораждевца, који није желео да каже своје име, иначе учесник протеста против складиштења опасног отпада.

Мештанин Гораждевца Милош Димитријевић је апеловао на међународну заједницу да учини све што је у њеној моћи, како би се изместила опасна материја из Гораждевца због, како је рекао, здравља мештана и њихове деце, како Срба, тако и Албанаца из оближњих села.

Сва обраћања локалној самоуправи и Министарству за заштиту животне средине, како Срба из Гораждевца, тако и Албанаца из суседних села Почешће, Враговац и Бабићи, нису уродила плодом, па су грађани шест пута организовали протесте. Власник фриме СВИС им је показао да је наводно још 2018. године добио све потребне дозволе за складиштење буради.

Сокољ Ђеферај из села Крстовац сумња на основу ове документације коју поседују, да су документа власника фирме СВИС фалсификована

фото: Радио Гораждевац

“Случај смо пријавили државном јавном тужиоцу који је покренуо процес. Такође смо пријавили и у надлежно министартсво у Приштини. Ми тражимо да се ове материје изместе са овог места на неку другу локацију”, казао је Ђеферај.

Са њим се слаже и Наим Битићи из села Почашће који каже да су их представници полиције и војске уверавали да материјал није опасан.

“Они немају никакав документ за његов транспорт. Велики је ово проблем и ова материја не може да се складишти на овом месту, као што су они мислили”, истакао је Битићи.

Милош Димитријевић додаје да постоје и докази да се дозвола за складиштење отпада не односи на катастарску зону којој припада српско село Гораждевац.

“Оно решење које су донели је фалсификат и не слаже се број катастраске парцеле на њему са овом парцелом на којој је отпад. Та парцела је удаљена од нас 20 километара. Ми не прихватамо та решења која су они донели и у разговору са њима смо тражили да формирамо стручну екипу, да утврдимо чињенице, да ли су то отровне материје или нису”, наглашава Димитријевић.

Члан Локалног одбора за безбедност села Гораждевац Ненад Букумирић не зна шта је у бурадима и које су јачине отровна материја, као ни његове комшије, али начин како је допремљен, уз пратњу полиције, Косовских безбедносних снага, ватрогасаца и медицинске екипе, уноси страх и изазива сумњу.

“Да је безбедан како тврде, он би стајао на том месту на коме је био и до сада. Значи, он је био небезбедан тамо и донели су га овде код нас”, рекао је Букумирић..

Општина Пећ и Министарство заштите животне средине, осим пуких обећања, још увек ништа конкретно нису урадили. И даље уплашени, без информација шта се тачно налази у бурадима која су допремљена и истоварана у Гораждевцу, мештани су помоћ потражили од међународне заједнице.

протести против складиштења опасног отпада, фото: Радио Гораждевац

Почетком јуна прошле године, Канцеларија ЕУ на Косову је обавестила јавност да је отказан пројекат у вредности од 12 милиона евра за изградњу складишта опасног отпада на Косову. Разлог за то је, како су навели, одбијање локалне скупштине Косова Поља да се такав објекат изгради на територији те општине.

Из Канцеларије ЕУ су истакли да се о том отпаду тренутно не води рачуна и да представља опасност за здравље људи на читавом Косову. Мештани Гораждевца и суседних села сумњају да је управо такав хемијски отпад, штетан по здравље људи, ускладиштен у њиховом селу.

Медицински отпад и пластичне кесе широм Косова, ругло и легло заразе

И одлагање медицинског отпада на Косову није регулисано, а у срединама где већински живе Срби, тај проблем изгледа да није ни на листи приоритета.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“После више покушаја са организацијом УН, са УНМИК администрацијом, са разним донаторима, који су увек су показивали интересовања за одлагање медицинског отпада, више пута сам разговарао, али никад се то није реализовало. Чак се показивало интересовање од појединих наших здраствених установа, на пример, здраственог центра у Косовској Митровици тада и ми смо бесплатно за њих урадили предпројекат, направили смо граничне вредности како може, јер доста је захтеван тај процес управљања медицинским отпадом и он тражи имплементацију одређених програма, а притом и одређене уређаје и различита је цена, зависи, које услове тражимо. Постојала је могућност, нажалост, ту могућност нисмо искористили и дан данас управљање медицинским отпадом на подручју Косова у српским срединама је јако хаотично, а колико ми је познато, није много боља ситуација ни у већински албанским срединама”, каже др Александар Ћорац.

На наше питање, како посматра то што на дрвећу поред река, после смањења водостаја или после поплава, видимо безброј пластичних кеса, флаша, делова гардеробе, што представља ругло за свакога ко дође у ове крајеве, одговор проф. Ћорца је забрињавајући.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“Камо среће да је у питању само ругло. Ругло би нам сметало са аспекта уживања у тој животној средини, са аспекта непријатног осећаја који би имали гледајући га. Овде имамо један здравствени ефекат те пластике. Задњих пар година у једној су експанзији истраживања у различитим гранама биологије, ветерине, медицине, у различитим научним областима, који показују да су ефекти тог пластичног отпада на човека веома опасни. Посебан акценат је на тим микро и нано честицама пластике. Поједина истраживања указују на то да неке од тих честица могу да се уграде у генску структуру наших ћелија и да доведу до промена у њој, што је стравична ствар, јер то онда говори о томе да у неком потенцијалу оне могу да утичу, не само на наше здравље, већ ако се уграде у герминативне ћелије, у ћелије за репродукцију, оне могу довести и чак до последица по наша покољења”, закључује Ћорац.

Кампања Очистимо Косово: Потребна већа улагања у заштиту животне средине

Још 2019. године, тадашњи министар животне средине и просторног планирања Фатмир Матоши је, слично као и његови претходници, изјавио да ће учинити све како би се на Косову грађанима обезбедила животна средина безбедна по људско здравље.

“Радићемо на стварању услова и инфраструктуре за одлагање отпада. Сад смо већ потписали споразумом са ГИЗ-ом о седам милиона еура који ће током три године бити распоређени у виду грантова општинама Републике Косово у области прикупљања и управљања отпадом”, казао је Матоши.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Да ли су општине добиле тај новац, нисмо успели да сазнамо, али да се отпадом и даље не управља у корист здравља грађана, чињеница је која се види на сваком кораку.

„Обилић и Трепча су међу већим загађивачима животне средине на Косову. Почнимо од Трепче. Тамо постоји проблем са јаловином и њеним неадекватним одлагањем. Знамо да та јаловина утиче негативно, како на животну средину, тако и на здравље грађана, пошто садржи метале и током читавог времена емитује зрачења. Такође, један од главних загађивача на Косову су и термоелектране, или Косовска енергетска корпорација. Настављају да загађују ваздух у великој мери, а посебно у региону Приштине и још нисмо видели инвестиције које би утицале на побољшање те ситуације, а посебно постављање нових филтера. Постоји пројекат о којем се већ неколико година говори, али још није спроведен. Ми настављамо да тражимо решење за то, јер то стварно утиче на загађење животне средине на Косову и директно и на здравље грађана“, каже у интервјуу за наш портал Љуан Хасанај, директор НВО “Let’s Do It ”, која је огранак светске организације „Lets do it World“ и која спроводи кампању „Очистимо Косово“ и додаје да то није једини проблем:

„Проблем загађености животне средине на Косову је и јавни простор. Видимо загађење, бацање смећа свуда по јавним површинама, поред пута или у рекама. Свако место које није у приватном власништву, ту постоји проблем. Постоји недостатак свести код дела грађана о старању о јавном простору док, што се тиче приватне својине, она добро стоји. Знамо колико добро одржавамо наше куће и дворишта, није да косовски народ не зна значај чистоће, међутим имају проблем да схвате да и простор који није у приватном власништву такође представља проблем“.

Хасанај сматра да је потребно подизање свести код грађана о значају очувања животне средине, али да је проблем и што велики део територије Косова не покривају услуге предузећа за одношење смећа.

Погони Трепче у Звечнау, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Решење овог проблема је пре свега много веће улагање у пројекте животне средине и још веће побољшање капацитета компанија које се баве управљање отпадом. А са друге стране, треба организовати што више кампањи за подизање свести о значају здраве животне средине, посебно у школама, како би се сви укључили у активности које се односе на њену заштиту. Али, дефинитивно се мора почети са рециклирањем, јер ми примећујемо да има веома мало компанија које се баве рециклирањем, а знамо да је то скоро једино решење“, истиче Хасанај, надајући се, како је рекао, да ће са новим институцијама, нова влада имати позитивнији приступ овој проблематици и да ће улагати у затварање постојећих депонија и размотрити алтернативна решења, као и да ће решавати друге проблеме који се односе на еколошку ситуацију на Косову.

Против загађења се можемо изборити само знањем и памећу

И тако године пролазе, на сваки Дан планете земље се симболично сади дрвеће и чисте зелене површине, уз обећања да ће се улагати у заштиту животне средине, али великих помака нема.

“У појединим местима на подручју Косова се дешава еколошки злочин. Ми смо само део еко система као људи, иако га ми уређујемо према себи. И њиве нису природни еко систем, ми њих правимо за себе, куће правимо за себе, али како год било, ми смо део тог еко система земље. Када се овакви поступци раде према животној средини, то нема друге карактеристике, него да се то назове еколошким злочином”, категоричан је проф. др Александар Ћорац.

Са санирањем депонија и рекултивацијом јаловине је требало почети још јуче, метафорички прича проф. др Милан Бараћ.

“Још јуче је требало да се врши санација ових рекултивисаних Трепчиних депонија. Оне су рекултивисане, али је та рекултивација веома неквалитетно изведена, тако да сви елементи еко система, и вода и ваздух и земљиште су угоржени са тих депонија”, поручује Бараћ.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Проф. Александар Ћорац позива на буђење свести и код грађана, а посебно код доносиоца одлука.

“Памећу у сваком погледу можемо да превазиђемо ову ситуацију и зауставимо овај еколошки злочин, паметним акцијама стручних лица, памећу у домену управљања отпадом, памећу у политичким одлукама, као и у многим областима живота. Памет је вероватно једини излаз, нажалост, често се дешава да је мало користимо или не користимо онолико колико би требало“, закључује Ћорац.


Правни оквир за заштиту животне средине на Косову

Заштита природе има своју основу у Уставу Косова, где се у члану 52. наглашава одговорност за заштиту и чување животне средине. Постојећи правни оквир о заштити животне средине током периода од 2015-2017. је побољшан и допуњен са неколико подзаконских аката у складу са правном основом Европске уније. Усвојено је двадесетак одлука од стране различитих влада, три административна упутства и десетак одлука различитих министара, као и неколико подзаконских аката који се односе на заштиту природе, односно животне средине. Одговорност за спровођење свих закона и одлука има Министарство за просторно планирање и заштиту животне средине, Косовска агенција за заштиту животне средине и Косовски институт за заштиту природе, као и локалне самоуправе и посебан директорат у Министарству пољопривреде и шумарства.


Текст настао у оквиру пројекта “Медији за све”, из подршку Британског савета и Бирна.

Ауторке: Ана Марковић, Милена Максимовић и Анђелка Ћуп