Ekološka situacija na Kosovu: U pojedinim mestima je na sceni ekološki zločin

U vreme pandemije korona virusa, svi bolesnici na Kosovu koji boluju od upale pluća, misle ili im barem tako piše u dijagnozi, da je bolest nastupila upravo zbog inficiranja tim virusom. Međutim, stručnjaci, i oni za zaštitu životne sredine i lekari ne misle baš tako. I pre epidemije, na Kosovu je veliki broj ljudi obolevao od bolesti respiratornih organa, ali i od nekoliko vrsta karcinoma koje su nastajale zbog vazduha i vode koji nisu bezbedni za ljudsko zdravlje.

U anketi koju su popunili naši čitaoci, većina ispitanika misli isto. Zagađenje na Kosovu je ogromno, na šta je još 2016. godine pokušala da skrene pažnju organizacija „Science for Change” (“Naukom do promena”), nazivajući zagađenje na Kosovu „tihim ubicom“. I „Prishtina Weather“ je 2019. godine opomenula nadležne svojim izveštajem, u kojem je Priština bila među deset najzagađenijih gradova u svetu. Najveći zagađivači su rudnik kombinata Trepča, termoelektrana Obilić, posebno Kosovo A, industrijske i komunalne deponije, a ako se tome doda neplanska seča šuma, izgradnja mini hidrocentrala na mestima gde ne bi trebalo da budu, ogroman broj starih automobila (oko 400.000), grejanje na ugalj, onda se građanima Kosova „ne piše dobro“.

Pulmolog sa Klinike za plućne bolesti u KBC Priština, Skender Baca, izjavio je pre početka epidemije korona virusa, da je broj obolelih od bolesti pluća porastao zbog zagađene sredine, prenosi prištinska Koha. Prema njegovim rečima, godišnje u svetu od ovih bolesti umre oko tri miliona ljudi, dok na Kosovu taj broj doseže 200 pacijenata. Procenjuje se da je glavni uzročnik zagađenog vazduha Kosovska energetska korporacija i upotreba uglja za grejanje, kao i sagorevanje derivata iz starih automobila.

Srpske sredine na Kosovu bez zdravstveno bezbednih deponija

Anketa: Privatni i politički interesi važniji od zdravlja ljudi

Gračanica Onlajn je sprovela anketu među građanima Kosova na temu ekološke situacije, u kojoj je učestvovalo 28 ispitanika iz različitih delova Kosova, koji misle slično kao i stručnjaci za ekologiju i od kojih je više od polovine, ekološku situaciju ocenilo najlošijom ocenom. Od građana koji su učestvovali u anketiranju novom metodom ECR tool (upitnik koji je kreirala redakcija), a koju je u okviru projekta „Mediji za sve“, podržao Britanski savet i Birn, dobili smo informacije o ekološkoj situaciji u Leposaviću, a takođe su se četvoro ljudi iz Štrpca javili da žele da iznesu probleme koje imaju zbog izgradnje mini hidroelektrana u ovoj opštini. Po mišljenju anketiranih građana, zajedničku odgovornost za ne/čistu životnu sredinu na Kosovu, a koja nije bezbedna po ljudsko zdravlje, snose lokalne i centralne institucije, odnosno pojedinci, međunarodna zajednica, ali i sami građani koji, osim što otpad odlažu na mestima koja za to nisu predviđena, ne vrše dovoljan pritisak na donosioce odluka da poboljšaju ekološku situaciju i da više ulažu u filtere na dimnjacima termoelektrana, izgradnju deponija i rekultivaciju postojećih rudničkih jalovina. Po mišljenju ispitanika, organizacije civilnog društva i mediji mogu mnogo više da doprinesu, kako edukaciji građana, tako i pritisku na donosioce odluka da se problem barem ublaži.

I dalje rudarsko – metarulški kombinat Trepča koji radi u znatno smanjenijim kapacitetima nego pre dvadeset godina, zatim termoelektrana Obilić, neregulisana kanalizacija, skoro 400.000 automobila na samo 10.000 kvadratnih kilometara, industrijski, komunalni i medicinski otpad, jalovina rudnika Kišnica i Trepča, odlaganje smeća na divljim deponijama uz reke, „tiho ubijaju građane Kosova“.

„Deponije su poseban problem, sve su deponije sada u našem pordručju divlje, i one koje su otvorile opštine su divlje, jer nisu regularne. Mi ustvari možemo samo da analiziramo da li je deponija higijenski ispravna i zdrastveno bezbedna ili nije. Mi nemamo nijednu deponiju u srpskim sredinama koja je higijenski bezbedna, zdrastveno bezbedna, higijenski ispravna“, tvrdi profesor preventivne medicine Aleksandar Ćorac.

Leposavić: Za zagađenje odgovorna lokalna i centralna vlast, ali i građani

Najveća opština po površini na Kosovu, opština Leposavić, nalazi se na krajnjem severu i već decenijama ima problem sa odlaganjem komunalnog otpada, saznali smo od građana ove opštine, pa umesto uređene deponije, Leposavić ima nekoliko smetlišta, a najveće, veličine dva fudbalska terena, nalazi se na lokaciji zvanoj Polje, tik uz reku Ibar. Osim smetlišta, zdravlje građana opštine Leposavić ugrožava i jalovina od rudnika Trepča, posebno stanovnike sela Donji Krnjin, Kutnje, Kajkovo i Tvrđan.

Kada govorimo o severu Kosova, slične probleme imaju i opštine Severna Mitrovica i Zvečan, a nešto manje Zubin Potok. U cilju poboljšanja ekološke situacije i zbog problema sa skladištenjem otpada, Evropska unija je još 2014. godine podržala projekat izgradnje regionalne deponije, međutim, smeće se i danas nalazi svuda, samo ne na za to određenom mestu, jer regipnalna deponija još uvek nije izgrađena.

Profesor Medicinskog fakulteta Aleksandar Ćorac kaže da nije postojala volja kako bi se rešio problem skladištenja otpada.

„Nekada nije bilo ni mogućnosti, mora da se kaže i to, ali nažalost, mislim da je ključni aspekt bio i to da nismo imali dovoljno znanja, dovoljno pameti i dovoljno možda i hrabrosti u nekim trenucima, da zagrizemo da se neke stvari reše“, rekao je profesor Ćorac.

Osim profesora Ćorca, i ostali stručnjaci za zaštitu životne sredine sa kojima smo razgovarali, takođe smatraju da otpad u leposavićkoj opštini, zagađuje i reke i zemljište i da je opasan po zdravlje ljudi.

„Ukoliko postoji štetnih materija, hemijskih elemenata, odnosno jedinjenja u vodi koja ističe iz deponije, a ona se koristi za navodnjavanje, u tom slučaju mogu da se postignu vrlo negativni efekti, pre svega po kvalitet, odnosno zdravstvenu bezbednost poljoprivrednih proizvoda. To je tema za naše zdravstvene institucije, čija saradnja je potrebna sa ljudima koji odlučuju“, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Đikić.

Jedino istraživanje, i to samo o bakteriološkom sastavu smetlišta u Leposaviću, uradili su profesori Aleksandar Ćorac i Milan Barać, u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i životne sredine Republike Srbije. Rezultat istraživanja je da je stanje alarmantno.

„U samoj deponiji smo imali negde oko 160.000 bakterija, a ako vam kažem da ukupna količina koliformnih bakterija u vodi za piće negde oko 100, a mezofilnih oko 300, i to u vanrednim prilikama, a u običnim uslovima je to manje, onda dobijete situaciju da smo mi u toj cevi, gde smo imali vodu koju vi, kada pogledate, ona je kao i ova voda u čaši i nema sadržaj prljavštine, da vi možete da uočite da ona nije ispravna. Ova voda ispred je veći problem, jer vi tu imate i pumpe i ti ljudi rade tu preko godine, obavljaju svoje poljoprivredne radove, na tim pumpama natoče vodu da piju i vidite koju količinu bakterija oni unose“, kazao je profesor Ćorac.

Lokalne strukture pokušavaju da reše problem uklanjanjem deponija, tvrde u opštinskoj administraciji.

„U Lešku i Beluću, odnosno na lokaciji u Beluću smo imali veliku deponiju, mislim površine više od četiri hektara, znači deponija koja je dovodila u pitanje i zdravlje ljudi u tom području. Zahvaljujući Direkciji za gradsko- građevinsko zemljište, ove godine je ta deponija uklonjena. Osim te deponije, uklonjena je i deponija na potezu ka manastiru Ulije, zatim deponija na potezu pored puta ka Majdevu, ka Kostinom Potoku. Uklonjena je i deponija pored magistralnog puta na potezu ka Sočanici i uklonjena je deponija na Tvrđanskom brdu, površine možda čak dva i više hektara“, rekla je inspektorka za zaštitu životne sredine opštine Leposavić Zorica Timotijević, koja se zaštitom životne sredine, kako nam je rekla, bavi više od 20 godina.

Ona takođe dodaje da pojedini građani snose deo odgovornosti, nesvesni da bacanjem smeća, posebno pored Ibra, ugrožavaju zdravlje svoje dece, pa opština Leposavić pokušava da ih edukuje

Zdravlje građana opštine Leposavić ali i šire je ugroženo jer, kako kažu stručnjaci, zagađenje ne zna za političke i nacionalne razlike, niti za granice.

“Pri flotaciji nastaje jalovina koja u sebi sadrži kvarc, karbonate, krečnjak, liskune, glinastu masu. To su oksidi kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, aluminijuma. Oni nisu rastvorni u vodi, oni su inertni i ne zagađuju vodu reke Ibar. Međutim, to je 90% mase. Ostalih 10 posto su osnovni metali koji se nalaze u rudi koja se eksploatiše na Rogozni i na Kopaoniku. Negde od tri do šest, a negde i do 10% ima tih metala, dakle pored osnovnih metala, olova, cinka, srebra, bizmuta, kadmijuma, sadrži i prateće metale, teške metale, kao što su arsen, antimon, živa i ti metali su kancerogeni”, istakao je profesor na Tehnološkom fakultetu Milan Barać.

“Efekti na zdravlje od te prašine su ogromni. To neorgansko zagađenje prelazi u biljke i životinje, i preko tog lanca, opet preko poljoprivrednih proizvoda i preko vode, čovek unosi teške metale u sebe”, dodaje profesor Ćorac.

U januaru, za vreme poplava, pukao je bedem na deponiji industrijskog otpada koji se iz Trepče skladišti u opštini Leposavić, a deo materija od prerade rude otišao je niz Ibar. Profesori Ćorac i Barać podsećaju da su oni lično pre tog događaja upozorili lokalne vlasti da to toga može doći, ali da nije bilo odgovora da se eventualno to i spreči

„Ključ u ekologiji, ključ u toj brizi za zaštitu životne sredine i zaštiti zdravlja stanovništva, stoji u adekvatnoj pripremi, adekvatnom planiranju, u adekvatnoj prevenciji problema. Nas, celo ovo područje, ne bi koštalo 10 odsto koliko sada treba da nas košta i kolike će da budu posledice ovog zagađenja koje se niz sliv Ibra danas prenosi”, kategorično tvrdi profesor Ćorac.

Građanima Sirinićke Župe mini hidrocentrale otimaju vodu za piće

Planiranom izgradnjom pet mini hidrocentrala u opštini Štrpce, javno dobro, voda, prelazi u vlasništvo firme “Matkos grup” iz Prištine, a zajednička borba meštana, Srba i Albanaca da spreče ovu izgradnju, nije urodila plodom. Durlov Potok skoro da više i ne postoji, a korita reka Lepenac, Miljoštica, Bolovanka i Kaluđerka, prepolovljena su, a uskoro će i kompletan vodotok otići u cevi, kažu meštani opštine Štrpce. Građani poručuju da ostajući bez pijaće vode, ostaju bez života na ovom prostoru, zbog samovolje pojedinih ljudi iz lokalnih i centralnih vlasti.

Aleksandar Stojanović iz Štrpca, koji je učestvovao u anketi našeg portala, smatra da je za meštane ove opštine izgradnja mini hidrocentrala jedna velika katastrofa.

“Oduzima se pijaća voda koja za nas znači, pre svega život. Od te vode se napajaju dva rezervoara odakle koristimo vodu i za piće. Od tih reka se navodnjavaju livade, njive, maline i sve ostalo. Čak smo imali jednu akciju, peticiju gde smo sakupili 3.000 potpisa, ali to bukvalno ništa nikome ne znači. Slali smo peticiju i zahteve i opštini, i ministarstvima, i u sve ambasade, ali niko nam nije odgovorio”, izrevoltirano nam je ispričao Stojanović.

Sa njim se slaže i Muharem Tahiri iz sela Donja Bitinja, rekavši da meštani žive od te vode, naročito uzgajivači malina.

“I Srbi i Albanci, zajednički smo se borili do skoro, ali sada su oni postavili cevi, zatrpali vodu, niko nije želeo da nas sasluša, niko! Mi smo počeli da se bavimo uzgajanjem malina, imali smo koliko toliko neku zaradu, ali sada nemamo ništa. Živu vodu su zakopali u zemlju. Svuda se voda vadi iz zemlje, samo kod nas ovde se zakopava”, ogorčen je Tahiri.

Lepa Vucić iz Štrpca dodaje da sada definitvno ostaju bez pijaće vode.

“Ostajemo bez života na ovim prostorima, jer bez vode nema života. Pokušali smo sve kako bi sprečili ovu nepravdu, ali postojala je viša sila koja nas je sprečila u tome”, kazala je Vucić.

Najuporniji da, kako kažu spasu vodu, bili su meštani Donje Bitinje, Srbi i Albanci, koji su pored razgovora i molbi sa nadležnima, organizovali i mirne proteste. Jedino što su uspeli, jeste da su, kao i njihove komšije koji su protestovali kod mesta Obereke, dobili batine i suzavac od pripadnika Kosovske policije.

Azem Tahiri iz sela Donja Bitinja tvrdi da u ovom delu Kosova bez vode ne mogu ništa da uzgajaju.

“Zelenila ovde više neće biti, a kukuruz, pasulj i krompir ne može rađati bez vode. Svuda na zemaljskoj kugli bog je podario da voda bude iznad zemlje, samo kod nas zakopavaju vodu u zemlju, kao da je mrtva. Zato više nećemo moći da se bavimo poljoprivredom, oko 400 hektara zemljišta ostaće bez useva. Sa druge strane, činjenica je da će sve ovo uticati i na turizam u našem kraju, jer su korita reka oličenje lepote podno Šar planine, kao i sistem Ibar – Lepenac u kome će nažalost uništiti i ribe”, tužno priča Tahiri.

Predstavnik investitora tvrdi da ima regularnu dokumentaciju za izgradnju spomenutih mini hidrocentrala i da je do sada uložio milione evra, međutim, pravnici misle drugačije. Po njihovom mišljenju, dozvole koje je izdalo Ministarstvo lokalne samouprave nisu u skladu sa važećim kosovskim zakonima, dok predstavnici ministarstva tvrde da odluka SO Štrpce, kojom je povučena prethodna odluka o izdavanju dozvole za gradnju mini hidrocentrala, nije u skladu sa zakonom.

“Matkos grupa, koja gradi mini elektrane je dostavila na uvid policiji odluku Ministarstva lokalne samouprave kojom se opštinska odluka o zabrani gradnje stavlja van snage. Insistirao sam da se precizira sa kojim članom zakona je ova odluka u suprotnosti. Policija je odbila to da precizira i samo su naveli da je ova odluka u suprotnosti sa dispozicijama zakona. Više sam nego siguran da u odluci ne postoji član zakona sa kojim je ova odluka u suprotnosti. Iza svega se krije materijalna korist koja ovde presuđuje. Iza navodnog kršenja zakona se krije interes novca. Garantujem da ne postoji član zakona sa kojim je ova opštinska odluka u suprotnosti”, rekao je magistar prava i počasni član Udruženja pravnika Srbije iz Štrpca Milovan Filipović.

Meštanin Azem Tahiri tvrdi da je za ovu investiciju dato 25 miliona evra i da sada investitor ucenjuje i institucije i građane.

“Odobrenje za izgradnju nemaju. Utvrđeno je da nemaju odobrenje od resornih ministarstava. Nadležni organi nisu dali potrebno odobrenje, a takođe predstavnici investitora nisu tražili saglasnost građana Sirinićke župe, već su saglasnost dobili od građana koji su se odavde odselili pre 40 godina”, rekao je Tahiri i dodao: “Upropastili su turizam, glavnu privrednu granu ovog područja. Budite uvereni da sve ovo utiče na turizam, kao i na poljoprivredu, stočarstvo, a 70 % ukupnog nacionalnog dohotka Kosova bi bio obezbeđen od turizma.”

Opština Štrpce je 2013. godine dala dozvolu firmi “Matkos grup” za izgradnju minihidrocentrala na svojoj teritoriji, ali je 2016. godine, na zahtev meštana, dozvolu ukinula. Međutim, gradnja nije prestala i pored peticija i protesta meštana.

Novi minister za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, Ljiburn Aljiu, obišao je u aprilu ove godine Štrpce i u razgovoru sa meštanima obećao rešenje problema.

“Situacija koju smo danas zatekli ovde, zabrinjavajuća je, posebno kada smo videli betonsku konstrukciju na koritu reke Lepenac. Ministartsvo za zaštitu životne sredine će izvršiti proveru da li su sve dozvole i saglasnosti uredno izdate kompanijama za gradnju mini hidrocentrala, kao i da li je urađena odgovarajuća studija, kada je u pitanju potreba meštana za vodom koju su koristili u poljoprivredne svrhe”, rekao je ministar Aljiu prilikom posete ovoj opštini u Sirinićkoj Župi.

Građani su mnogo više očekivali od novog ministra, a stručnjaci tvrde da nisu protiv izgradnje mini hidroelektrana, ali se za njih mora naći adekvatno mesto. Takođe, prof. Milan Barać kaže da se od 100 izgrađenih mini hidroelektrana dobija samo dva posto električne energije.

„Studija koju je radila Evropska unija na Balkanu, od Slovenije do Grčke, pokazuje da je na tom području planirana izgradnja 2.796 mini-hidroelektrana, a da ih je već više od 1.000 izgrađeno. Međutim, po tim studijama, ujedno se ukazuje i na štetnost mini hidroelektrana na životnu sredinu i zbog toga je u Evropi srušeno njih više od 500, a u Americi više od 1.000“, ističe Barać.

Goraždevac, mesto za odlaganje opasnog otpada

U Goraždevcu nadomak Peći, gde živi oko 800 Srba, istovaran je otpad za koji meštani tvrde da je opasan i štetan za zdravlje ljudi koji tu žive. Istovaran otpad je dopreman iz bivšeg pogona Kombinata kože i obuće u Peći, koji je sada u vlasnistvu firme SVIS, Nazima Šalje, a u buradima je istovaran u Goraždevcu u pratnji vatrogasaca, kosovskih bezbednosnih snaga, kosovske policije i medicinskih ekipa.

Meštani strepe da im sada preti ekološka katastrofa, protiv koje se bore skoro dve godine.

“Kamion sa buradima, sa opasnim hemijskim materijama je bez ikakve procedure navedene u rešenju Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, dovežen na teritoriju katastraske opštine Goraždevac i tu je najverovatnije planirano da se uništi i zakopa, što ugrožava našu sredinu”, rekao je jedan meštanin Goraždevca, koji nije želeo da kaže svoje ime, inače učesnik protesta protiv skladištenja opasnog otpada.

Meštanin Goraždevca Miloš Dimitrijević je apelovao na međunarodnu zajednicu da učini sve što je u njenoj moći, kako bi se izmestila opasna materija iz Goraždevca zbog, kako je rekao, zdravlja meštana i njihove dece, kako Srba, tako i Albanaca iz obližnjih sela.

Sva obraćanja lokalnoj samoupravi i Ministarstvu za zaštitu životne sredine, kako Srba iz Goraždevca, tako i Albanaca iz susednih sela Počešće, Vragovac i Babići, nisu urodila plodom, pa su građani šest puta organizovali proteste. Vlasnik frime SVIS im je pokazao da je navodno još 2018. godine dobio sve potrebne dozvole za skladištenje buradi.

Sokolj Đeferaj iz sela Krstovac sumnja na osnovu ove dokumentacije koju poseduju, da su dokumenta vlasnika firme SVIS falsifikovana

“Slučaj smo prijavili državnom javnom tužiocu koji je pokrenuo proces. Takođe smo prijavili i u nadležno ministartsvo u Prištini. Mi tražimo da se ove materije izmeste sa ovog mesta na neku drugu lokaciju”, kazao je Đeferaj.

Sa njim se slaže i Naim Bitići iz sela Počašće koji kaže da su ih predstavnici policije i vojske uveravali da materijal nije opasan.

“Oni nemaju nikakav dokument za njegov transport. Veliki je ovo problem i ova materija ne može da se skladišti na ovom mestu, kao što su oni mislili”, istakao je Bitići.

Miloš Dimitrijević dodaje da postoje i dokazi da se dozvola za skladištenje otpada ne odnosi na katastarsku zonu kojoj pripada srpsko selo Goraždevac.

“Ono rešenje koje su doneli je falsifikat i ne slaže se broj katastraske parcele na njemu sa ovom parcelom na kojoj je otpad. Ta parcela je udaljena od nas 20 kilometara. Mi ne prihvatamo ta rešenja koja su oni doneli i u razgovoru sa njima smo tražili da formiramo stručnu ekipu, da utvrdimo činjenice, da li su to otrovne materije ili nisu”, naglašava Dimitrijević.

Član Lokalnog odbora za bezbednost sela Goraždevac Nenad Bukumirić ne zna šta je u buradima i koje su jačine otrovna materija, kao ni njegove komšije, ali način kako je dopremljen, uz pratnju policije, Kosovskih bezbednosnih snaga, vatrogasaca i medicinske ekipe, unosi strah i izaziva sumnju.

“Da je bezbedan kako tvrde, on bi stajao na tom mestu na kome je bio i do sada. Znači, on je bio nebezbedan tamo i doneli su ga ovde kod nas”, rekao je Bukumirić..

Opština Peć i Ministarstvo zaštite životne sredine, osim pukih obećanja, još uvek ništa konkretno nisu uradili. I dalje uplašeni, bez informacija šta se tačno nalazi u buradima koja su dopremljena i istovarana u Goraždevcu, meštani su pomoć potražili od međunarodne zajednice.

Početkom juna prošle godine, Kancelarija EU na Kosovu je obavestila javnost da je otkazan projekat u vrednosti od 12 miliona evra za izgradnju skladišta opasnog otpada na Kosovu. Razlog za to je, kako su naveli, odbijanje lokalne skupštine Kosova Polja da se takav objekat izgradi na teritoriji te opštine.

Iz Kancelarije EU su istakli da se o tom otpadu trenutno ne vodi računa i da predstavlja opasnost za zdravlje ljudi na čitavom Kosovu. Meštani Goraždevca i susednih sela sumnjaju da je upravo takav hemijski otpad, štetan po zdravlje ljudi, uskladišten u njihovom selu.

Medicinski otpad i plastične kese širom Kosova, ruglo i leglo zaraze

I odlaganje medicinskog otpada na Kosovu nije regulisano, a u sredinama gde većinski žive Srbi, taj problem izgleda da nije ni na listi prioriteta.

“Posle više pokušaja sa organizacijom UN, sa UNMIK administracijom, sa raznim donatorima, koji su uvek su pokazivali interesovanja za odlaganje medicinskog otpada, više puta sam razgovarao, ali nikad se to nije realizovalo. Čak se pokazivalo interesovanje od pojedinih naših zdrastvenih ustanova, na primer, zdrastvenog centra u Kosovskoj Mitrovici tada i mi smo besplatno za njih uradili predprojekat, napravili smo granične vrednosti kako može, jer dosta je zahtevan taj proces upravljanja medicinskim otpadom i on traži implementaciju određenih programa, a pritom i određene uređaje i različita je cena, zavisi, koje uslove tražimo. Postojala je mogućnost, nažalost, tu mogućnost nismo iskoristili i dan danas upravljanje medicinskim otpadom na području Kosova u srpskim sredinama je jako haotično, a koliko mi je poznato, nije mnogo bolja situacija ni u većinski albanskim sredinama”, kaže dr Aleksandar Ćorac.

Na naše pitanje, kako posmatra to što na drveću pored reka, posle smanjenja vodostaja ili posle poplava, vidimo bezbroj plastičnih kesa, flaša, delova garderobe, što predstavlja ruglo za svakoga ko dođe u ove krajeve, odgovor prof. Ćorca je zabrinjavajući.

“Kamo sreće da je u pitanju samo ruglo. Ruglo bi nam smetalo sa aspekta uživanja u toj životnoj sredini, sa aspekta neprijatnog osećaja koji bi imali gledajući ga. Ovde imamo jedan zdravstveni efekat te plastike. Zadnjih par godina u jednoj su ekspanziji istraživanja u različitim granama biologije, veterine, medicine, u različitim naučnim oblastima, koji pokazuju da su efekti tog plastičnog otpada na čoveka veoma opasni. Poseban akcenat je na tim mikro i nano česticama plastike. Pojedina istraživanja ukazuju na to da neke od tih čestica mogu da se ugrade u gensku strukturu naših ćelija i da dovedu do promena u njoj, što je stravična stvar, jer to onda govori o tome da u nekom potencijalu one mogu da utiču, ne samo na naše zdravlje, već ako se ugrade u germinativne ćelije, u ćelije za reprodukciju, one mogu dovesti i čak do posledica po naša pokoljenja”, zaključuje Ćorac.

Kampanja „Očistimo Kosovo“: Potrebna veća ulaganja u zaštitu životne sredine

Još 2019. godine, tadašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Fatmir Matoši je, slično kao i njegovi prethodnici, izjavio da će učiniti sve kako bi se na Kosovu građanima obezbedila životna sredina bezbedna po ljudsko zdravlje.

“Radićemo na stvaranju uslova i infrastrukture za odlaganje otpada. Sad smo već potpisali sporazumom sa GIZ-om o sedam miliona eura koji će tokom tri godine biti raspoređeni u vidu grantova opštinama Republike Kosovo u oblasti prikupljanja i upravljanja otpadom”, kazao je Matoši.

Da li su opštine dobile taj novac, nismo uspeli da saznamo, ali da se otpadom i dalje ne upravlja u korist zdravlja građana, činjenica je koja se vidi na svakom koraku.

„Obilić i Trepča su među većim zagađivačima životne sredine na Kosovu. Počnimo od Trepče. Tamo postoji problem sa jalovinom i njenim neadekvatnim odlaganjem. Znamo da ta jalovina utiče negativno, kako na životnu sredinu, tako i na zdravlje građana, pošto sadrži metale i tokom čitavog vremena emituje zračenja. Takođe, jedan od glavnih zagađivača na Kosovu su i termoelektrane, ili Kosovska energetska korporacija. Nastavljaju da zagađuju vazduh u velikoj meri, a posebno u regionu Prištine i još nismo videli investicije koje bi uticale na poboljšanje te situacije, a posebno postavljanje novih filtera. Postoji projekat o kojem se već nekoliko godina govori, ali još nije sproveden. Mi nastavljamo da tražimo rešenje za to, jer to stvarno utiče na zagađenje životne sredine na Kosovu i direktno i na zdravlje građana“, kaže u intervjuu za naš portal Ljuan Hasanaj, direktor NVO “Let’s Do It ”, koja je ogranak svetske organizacije „Lets do it World“ i koja sprovodi kampanju „Očistimo Kosovo“ i dodaje da to nije jedini problem:

„Problem zagađenosti životne sredine na Kosovu je i javni prostor. Vidimo zagađenje, bacanje smeća svuda po javnim površinama, pored puta ili u rekama. Svako mesto koje nije u privatnom vlasništvu, tu postoji problem. Postoji nedostatak svesti kod dela građana o staranju o javnom prostoru dok, što se tiče privatne svojine, ona dobro stoji. Znamo koliko dobro održavamo naše kuće i dvorišta, nije da kosovski narod ne zna značaj čistoće, međutim imaju problem da shvate da i prostor koji nije u privatnom vlasništvu takođe predstavlja problem“.

Hasanaj smatra da je potrebno podizanje svesti kod građana o značaju očuvanja životne sredine, ali da je problem i što veliki deo teritorije Kosova ne pokrivaju usluge preduzeća za odnošenje smeća.

„Rešenje ovog problema je pre svega mnogo veće ulaganje u projekte životne sredine i još veće poboljšanje kapaciteta kompanija koje se bave upravljanje otpadom. A sa druge strane, treba organizovati što više kampanji za podizanje svesti o značaju zdrave životne sredine, posebno u školama, kako bi se svi uključili u aktivnosti koje se odnose na njenu zaštitu. Ali, definitivno se mora početi sa recikliranjem, jer mi primećujemo da ima veoma malo kompanija koje se bave recikliranjem, a znamo da je to skoro jedino rešenje“, ističe Hasanaj, nadajući se, kako je rekao, da će sa novim institucijama, nova vlada imati pozitivniji pristup ovoj problematici i da će ulagati u zatvaranje postojećih deponija i razmotriti alternativna rešenja, kao i da će rešavati druge probleme koji se odnose na ekološku situaciju na Kosovu.

Protiv zagađenja se možemo izboriti samo znanjem i pameću

I tako godine prolaze, na svaki Dan planete zemlje se simbolično sadi drveće i čiste zelene površine, uz obećanja da će se ulagati u zaštitu životne sredine, ali velikih pomaka nema.

“U pojedinim mestima na području Kosova se dešava ekološki zločin. Mi smo samo deo eko sistema kao ljudi, iako ga mi uređujemo prema sebi. I njive nisu prirodni eko sistem, mi njih pravimo za sebe, kuće pravimo za sebe, ali kako god bilo, mi smo deo tog eko sistema zemlje. Kada se ovakvi postupci rade prema životnoj sredini, to nema druge karakteristike, nego da se to nazove ekološkim zločinom”, kategoričan je prof. dr Aleksandar Ćorac.

Sa saniranjem deponija i rekultivacijom jalovine je trebalo početi još juče, metaforički priča prof. dr Milan Barać.

“Još juče je trebalo da se vrši sanacija ovih rekultivisanih Trepčinih deponija. One su rekultivisane, ali je ta rekultivacija veoma nekvalitetno izvedena, tako da svi elementi eko sistema, i voda i vazduh i zemljište su ugorženi sa tih deponija”, poručuje Barać.

Prof. Aleksandar Ćorac poziva na buđenje svesti i kod građana, a posebno kod donosioca odluka.

“Pameću u svakom pogledu možemo da prevaziđemo ovu situaciju i zaustavimo ovaj ekološki zločin, pametnim akcijama stručnih lica, pameću u domenu upravljanja otpadom, pameću u političkim odlukama, kao i u mnogim oblastima života. Pamet je verovatno jedini izlaz, nažalost, često se dešava da je malo koristimo ili ne koristimo onoliko koliko bi trebalo“, zaključuje Ćorac.

Pravni okvir za zaštitu životne sredine na Kosovu

Zaštita prirode ima svoju osnovu u Ustavu Kosova, gde se u članu 52. naglašava odgovornost za zaštitu i čuvanje životne sredine. Postojeći pravni okvir o zaštiti životne sredine tokom perioda od 2015-2017. je poboljšan i dopunjen sa nekoliko podzakonskih akata u skladu sa pravnom osnovom Evropske unije. Usvojeno je dvadesetak odluka od strane različitih vlada, tri administrativna uputstva i desetak odluka različitih ministara, kao i nekoliko podzakonskih akata koji se odnose na zaštitu prirode, odnosno životne sredine. Odgovornost za sprovođenje svih zakona i odluka ima Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, Kosovska agencija za zaštitu životne sredine i Kosovski institut za zaštitu prirode, kao i lokalne samouprave i poseban direktorat u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva.

Tekst nastao u okviru projekta “Mediji za sve”, iz podršku Britanskog saveta i Birna.

Autorke: Ana Marković, Milena Maksimović i Anđelka Ćup