Priština odlaže i odugovlači dijalog?

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн


I pored poruka iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da se dijalog Beograda i Prištine mora što pre nastaviti,

I pored poruka iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da se dijalog Beograda i Prištine mora što pre nastaviti, kosovski premijer Aljbin Kurti saopštava da razgovori mogu početi tek u junu. Proveravali smo zbog čega prištinski zvaničnici odugovlače i usporavaju pregovore.

Međusobno priznanje, garancija suvereniteta i nepromenljivost granica Kosova, deo su principa Aljbina Kurtija za nastavak dijaloga. O ostalim temama, kaže, ima prostora za dogovor.

“Teme dijaloga se mogu odrediti samo kada se obe strane slože. Međutim, mi ćemo prvo imati unutrašnju diskusiju sa opozicijom, zahtevaćemo ravnopravan status sa Srbijom i preispitivanje dosadašnjeg procesa i postignutih dogovora. Mi nismo vlada koja vodi dijalog sa Srbijom bez dijaloga u našoj skupštini”, rekao je posle jučerašnje sednice Vlade kosovski premijer Aljbin Kurti.

U vladi na čelu sa Kurtijem, tvrde da nisu informisani o toku razgovora bivšeg premijera Avdulaha Hotija. Hotijevi saradnici to demantuju, smatrajući da se Kurti i dalje ponaša kao opozicija, sa čim se slažu i srpski predstavnici u prištinskim institucijama i poznavaoci političkih prilika na Kosovu.

“Ova vlast sa gospodinom Kurtijem na čelu će uraditi sve da odloži proces dijaloga, makar do lokalnih izbora, jer njima nije u interesu da se dijalog void. Oni računaju na to da su svi njihovi prethodnici zbog dijaloga izgubili izbore, pa se pitaju “zašto bismo mi ulazili u nešto što će nam odneti političke poene”. Dakle, vrlo je jasno da je na sceni kupovina vremena”, smatra potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić, a slično misli direktor Instituta za afirmaciju mešuetničkih odnosa.

“Ja sam izuzetno skeptičan što se tiče Kurtija, odnosno da će on da ubrza ovaj proces dijaloga. Njemu ne ide u korist da nađe neki modus rešavanja sa Beogradom. On želi jednostavno samo priznavanje nezavisnosti Kosova, a Srbija na to kao što vidimo ne da nije spremna, nego nema nikakvih nagoveštaja da može da dođemo do toga i zato će Kurti sigurno da pokušava da odugovlači što više može, a vremena nema za to, jer sa druge strane politika čini svoje”, kaže Šeholi.

Na Kurtijevu najavu da će preispitati dosadašnje dogovore, kako briselske, tako i vašingtonski, odgovorio je ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Prištini Filip Kosnet, rekavši da Bajdenova administracija postignute sporazume smatra obavezujućim.

“Raduje me i ono što je ambasador SAD Filip Kosnet nedvosmisleno potvrdio, a to je da nova američka administracija, predsednik Bajden i njegova administracija insistiraju na tome i insistiraće da se sprovede u delo i Vašingtonski sporazum. Neko se nadao i da to, nakon promene vlasti u Americi, neće biti obaveza, međutim mi moramo da prestanemo da deklarativno govorimo i o dijalogu u Briselu i sporazumu u Vašingtonu, da deklarativno podržavamo taj proces. Mi moramo da imamo na delu mehanizame koji će obavezati obe strane da u potpunosti ono što je potpisano bude implementirano. To je jedini način da dođemo do nečega što se na kraju krajeva i zove formiranje Zajednice srpskih opština i sve one druge dogovore koji nisu sprovedeni, ali najvažnije je formiranje Zajednice srpskih opština”, istakao je Jevtić.

I američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri podržava napore Srbije da se dijalog što pre nastavi, kritikujući odugovlačenje Prištine.

“Znajući pristup i način razmišljanja Kurtija i znajući na kakav način on funkcioniše, ja apostrofiram i podvlačim da će on učiniti sve da dalji tok pregovora, bez obzira na neki pritisak iz Vašingtona ili Brisela, odugovlači, zato što on zna da Beograd neće priznati nezavisnost Kosova”, dodaje Šeholi.

Hoće li preporuke iz Amerike ubediti Kurtija da sedne za pregovarački sto bez uslovljavanja, teško je proceniti. Najnovija smetnja bi mogla da bude i Kurtijeva najava da će njegova vlada uvesti postepeni reciprocitet u odnosima sa Srbijom.

Ana Marković