Nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika – odsustvo političke volje ili prevelika tolerancija srpske zajednice?

Kada je u pitanju Zakon o upotrebi jezika na Kosovu borimo se sa “začaranim krugom prenošenja i izbegavanja odgovornosti”,

Kada je u pitanju Zakon o upotrebi jezika na Kosovu borimo se sa “začaranim krugom prenošenja i izbegavanja odgovornosti”, rekao je na debati o jezičkim pravima Ivan Nikolić iz Nevladine organizacije „Komunikacija za razvoj društva“. Novinarka Milica Stojanović Kostić je istakla da su Srbi na Kosovu već 20 godina tolerantni prema nepoštovanju svih svojih prava, pa i jezičkih.

Sama činjenica da se i dalje govori o problemu kršenja Zakona o upotrebi jezika govori o tome da, osim malih koraka, neki poseban progres nije učinjen, kazao je Ivan Nikolić iz NVO „Komunikacija za razvoj društva“.

„Naša organizacija se ovom temom bavi punih šest godina i na samom početku smo se nekako trudili da pokušamo da identifikujemo glavne probleme i da se na osnovu toga pozicioniramo kao akteri, s obzirom da smo kao civilno društvo, bar u našoj zajednici, kako ja to volim da kažem, na neki način korak ispred samih članova zajednice i upoznatiji sa nekim procesima, pa samim tim i osećamo odgovornost da to prenesemo našoj ciljnoj grupi, i evo šest godina se intezivno bavimo ovom temom, od analize problema, do samih rešenja“, rekao je Nikolić

Novinarka Milica Stojanović Kostić ističe da se sa nepoštovanjem Zakona o upotrebi jezika na Kosovu, misleći na upotrebu srpskog jezika, srpski narod susreće svakodnevno. Kada je novinarski posao u pitanju, problem je još veći.

„Mislim da smo više puta govorili koliko je to komplikovano, koliko može da dovede do dezinformacija. Mi nismo vrsni poznavaoci albanskog jezika, niti nam je on maternji. Kada je počela pandemija korona virusa, ja jesam novinar, ali sam i građanin i aktivista na društvenim mrežama, počela sam i time da se bavim i govorim o tome. Između ostalog, ja često javno govorim o svakom saopštenju koje dobijem, a koje ne razumem. Saopštenje u kojem me neko iz institucija poziva da nosim masku, da držim distancu, nešto što se tiče opšteg zdravlja, nema identitet, i nema nacionalnost, a ja to ne razumem. Zamislite građanina. Ja donekle albanski raumem, ali zamislite ako ja to pogrešno prenesem, to donekle uvećava našu odgovornost“, rekla je Stojanović Kostić.

Nikolić je istakao da je organizacija koju predstavlja, pre nekoliko godina radila istraživanje po metodu „tajni klijent“, gde su aktivisti glumili korisnike u određenim opštinama, i na taj način proveravali koliko se u institucijama poštuje Zakon o upotrebi jezika.

„Rezultati su očekivano bili poražavajući, u nekim opštinama iznenađujuće dobri, u nekim iznenađujuće loši, ali nažalost ne postoji standard. Ako je pre par godina, na primer u Vučitrnu bila malo bolja situacija, ne znači da će i danas biti dobra, vrlo često se desi da bude gora. Ono sa čim se borimo jeste taj začarani krug prenošenja odgovornosti i izbegavanja odgovornosti. Tako recimo opštine imaju vrlo jak argument, a to je nedostatak budžeta i nedostatak kvalitetnih prevodioca. Žale se kako su im taj jedan ili dva preovodica, nedovoljni da sve zahteve ispune i onda smo mi tu uskočili sa nekim rešenjem, kupili smo im softver za poboljšanje kvaliteta prevoda i posle nekoliko godina, kada smo posetili te opštine, videli smo da oni taj softver ne koriste. I na taj način nam je poslata jedna poruka, odnosno došli smo do zaključka da ne postoji politička volja da se taj problem nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika reši“, rekao je Nikolić, dodajući da je zabrinjavajući odnos srpske zajednice prema navedenom problemu.

Kada je odnos novinara prema ovom problemu u pitanju, Milica Stojanović Kostić kaže da postoje dva aspekta. Previše tolerancije jer smo, kako je kazala, već 20 godina apsolutno tolerantni prema nepoštovanju svih prava, pa i ovog.

„Bili smo tolerantni prema tome što nema prevodioca, što neko ne poznaje dobro naš jezik, što nemaju dovoljno novca. Da li je moguće da institucije namaju dovoljno novca da plate prevodioca, i to smo mi tolerisali. Drugo, ne slažem se da ne postoji volja, mislim da se sve ovo radi namenski. Znate šta znači jezik? Jezik je nešto što određuje svakako identitet, ali i civilizaciju, jednu kulturu… a onda se dođe do toga da je odnos prema jeziku onakav, kakav je i prema Srbima na Kosovu“, rekla je ona.

Kada govorimo o odgovornosti, Stojanović Kostić ističe da razume Srbina, običnog građanina na Kosovu, jer se on 20 godina bori sa različitim problemima, od uzurpacije imovine, do toga da ne može da pročita uputstvo na lekovima koje kupuje i dodala:

„Ne razumem omladinu koja, dok se njihovi roditelji bore sa svim tim, žrtvuju se za njih, završavaju poslove, oni ne smeju da se vode činjenicom `može i gore, ćuti`. Mislim da je to najgora stvar. Krajnje je vreme da sa tog aspekta žrtve, konačno uđemo u aspekt prava. Dakle, ja imam pravo na svoj jezik, koristiću ga i radiću sve što mogu da se to pravo ispuni. Mislim da treba malo više odlučnosti“.

I Nikolić se slaže da je potrebno da sami sebe ubedimo u neophodnost reagovanja kada je nepoštovanje ovog zakona u pitanju.

„Dvadeset godina je nama potpuno prirodno stanje da nešto ne valja i da mi ćutimo. Vrlo je teško pokrenuti taj zamajac. Mislim da je tu uloga civilnog društva i medija veoma važna, da opet koliko god to banalno bude zvučalo, radimo na podizanje svesti kada su u pitanju članovi naše zajednice, da ih ubedimo da se žale. Neprirodno je da čovek uđe u određenu instituciju, zatraži nešto na svom jeziku, ne dobije odgovor i ćuti. Mislim da takvih primera nema nigde u Evropi“, reči su direktora NVO CSD.

Kada je u pitanju Kancelarija poverenki za jezike, koja se kako ističu sagovornici, ne može sama izboriti sa problemom nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika, postoji nekoliko načina kako da i sami pomognemo, a jedan od njih je da „građani nauče koja su njihova prava“.

U skorijem periodu se kao mogućnost pojavila i izmena Zakona o upotrebi jezika, koju je Nikolić ocenio opasnom.

„Postojaći zakon je sasvim dovoljan i kada bi se on poštovao u dovoljnoj meri, mi problema ne bismo imali. To da pokušamo nešto da promenimo, ne bi li poverenik dobio veće ingirencije, ili šta god, mislim da apsolutno nije dobar politički momenat, čak se plašim da može biti kontra produktivno. Strah me je da se stvari, koji su već užasne, ne pogoršaju“, dodao je Nikolić.

Novinarka Milica Stojanović Kostić podseća da je svojevremeno sadašnji premijer Kosova, Aljbin Kurti, govorio da želi da ukine srpski jezik, kao službeni na Kosovu.

„O čemu dalje mi da pričamo, da li postoji način da mi izborimo sa ostalima kada onaj koji je na čelu institucije, šalje poruku onima koje treba da predstavlja, da srpski jezik nije dobar, šta mi da očekujemo?“, upitala je Stojanovićeva.

Ona takođe podseća da na Kosovo i Metohiju ne stižu knjige na srpskom jeziku.

„I to pod izgovorom reciprociteta. Meni je strašno da u 21. veku jednog Žana Bodrijara, koga je neko preveo na srpski jezik, nema prava da čita neko na Kosovu. On i bilo koji drugi pisac na svetu, filozof… su krivi samo što su prevedeni na srpski jezik“, ističe Stojanović Kostić.

Za kraj, sagovornici su apelovali na građane Kosova, one kojima su prava ugrožena, poput prava na svoj jezik, da se ujedine i ne odustaju od svojih zahteva.

Milena Maksimović