Izveštaj Stejt Deptartmenta o verskim slobodama: Odluka o zemlji V. Dečana i dalje se ignoriše, 57 incidenata na verskim lokalitetima

ФОТО: манастир Високи Дечани

ФОТО: манастир Високи Дечани

Američki Stejt department objavio je novi, 23. po redu izveštaj koji analizira stanje verskih sloboda u skoro 200 zemalja i teritorija,

Američki Stejt department objavio je novi, 23. po redu izveštaj koji analizira stanje verskih sloboda u skoro 200 zemalja i teritorija, među kojima je i Kosovo. Nesprovođenje odluke o imovini manastira Visoki Dečani, pokušaj ilegalne izgradnje puta u zaštićenoj zoni ovog manastira, tužba prištinskog Univeziteta za oduzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Prištini, protest Albanaca zbog hodočašća Srba u Đakovici, našli su se u izveštaju o Kosovu za 2020. godinu.

U godini koju obrađuje izveštaj registrovano je 57 incidenata, ukazuju podaci Kosovske policije na koje se poziva Stejt department. Većina je bila usmerena na lokalitete muslimanske zajednice i nijedan nije bio verski motivisan. Bilo je verski i etnički motivisanih incidenata, tvrdi sa druge strane SPC, konstatuje se u izveštaju.

Odluka Ustavnog suda o imovini Visokih Dečana i dalje nije sprovedena, dugovanja prema SPC

Predstavnici Beograda i Prištine potpisali 4. septembra 2020. godine u Vašingtonu dokumenta kojima su se obavezali da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, obnoviti međuversku komunikaciju, štititi verska mesta, sprovesti sudske odluke koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) i nastavi sa restitucijom jevrejske imovine bez naslednika iz vremena Holokausta, podseća se u izveštaju Stejt departmenta.

Međutim, ukazuje se ujedno na to da lokalne i centralne vlasti na Kosovu i dalje nastavljaju da ignorišu i ne sprovode odluku kosovskog Ustavnog suda iz 2016. godine o vlasništvu Srpske pravoslavne crkve na ukupno 24 hektara zemljišta pored manastira Visoki Dečani.

Dodaju i da se u novembru SPC žalila Kosovskoj katastarskoj agenciji, ali i da njena odluka pred kraj 2020. godine još uvek nije bila doneta.

Izveštaj obrađuje još jedan sudski spor SPC na Kosovu.

Reč je o tužbi koju je Univerzitet u Prištini podigao 2017. godine u kojoj se traži poništavanje odluke o doniranju zemljišta iz 1991. godine Srpskoj pravoslavnoj crkvi i rušenje nedovršenog Sabornog hrama Hrista Spasa. Opština Priština i Univerzitet osporavali su vlasništvo SPC nad zemljištem, konstatuje se u izveštaju.

Stejt department takođe navodi da je SPC tvrdila da je Kosovska agencija za borbu protiv korupcije nastavila da osporava njeno vlasništvo nad imovinom koju ova agencija koristi još od 2001. godine.

„SPC je navela da je agencija dugovala zakupninu za korišćenje imovine. SPC je 2018. godine delimično dobila zakupninu, ali nije dobila dalju naknadu. Pred kraj godine, ni SPC ni agencija nisu pokrenuli pravni postupak zbog spora“, dodaje se.

Podaci KP: 57 incidenata uperenih na verske objekte, samo osam na lokalitete SPC

Pozivajući se na izveštaj Kosovske policije, Stejt department iznosi podatak, da je u 2020. godini prijavljeno 57 incidenata uperenih na verske objekte i groblja na Kosovu, dok je ovaj broj za 2019. godinu bio 61.

Većina ovih incidenata, međutim, bila je usmerena na lokalitete muslimanske zajednice, dodaje se u izveštaju.

„Od 57 incidenata, 45 se dogodilo na muslimanskim lokalitetima, osam na lokalitetima SPC i tri na katoličkim lokalitetima, dok jedna ciljana imovina ne pripada određenoj verskoj grupi. Policija je većinu ostalih – 56 incidenata, klasifikovala kao krađu, mada su neki podrazumevali oštećenje grobalja ili druge imovine. Takođe je bilo nekih incidenata koji su uključivali verske lokalitete koji nisu prijavljeni policiji“, navodi se u izveštaju.

Policija, međutim, kako dodaje Stejt department, nijedan od 57 incidenata nije klasifikovala kao verski motivisane incidente.

Sa druge strane, konstatuje se da je SPC na Kosovu pojedine od ovih incidenata definisala upravo kao verski i etnički motivisane.

„Zbog toga što su vera i etnička pripadnost često tesno povezani, teško je kategorisati mnoge incidente da su motivisani samo na osnovu verskog identiteta“, dodaje se u izveštaju.

Konstatuju se i navodi SPC – da su medijski izveštaji tokom godine doprineli atmosferi međuetničke i međuverske netrpeljivosti.

„U septembru je Eparhija raško-prizrenska SPC objavila saopštenje za štampu u kojem osuđuje članak profesora istorije Bedrije Muhadrije u novinama Koha Ditore koji, kako se navodi u saopštenju, tvrdi bez dokaza da su sveta mesta SPC na Kosovu zapravo srednjovekovne albanske i uzurpirane rimokatoličke crkve“, podseća Stejt department.

Protest Albanaca zbog hodočašća raseljenih Srba, oštećene crkve i groblja

Podseća se i na protest lokalnih Albanaca 6. januara ispred crkve u Đakovici gde su raseljeni Srbi planirali hodočašće na pravoslavni Božić, ali i da je hodočašće otkazano iz bezbednosnih razloga. Takvi protesti održavaju se od 2015. godine.

Registrovan je i slučaj oštećenje crkve u selu Sredska u avgustu, kao i provale u crkvama u Babinom Mostu i Obiliću.

U izveštaju se navodi i da su SPC i Srbi sa Kosova optuživali „mnoge“ opštine sa većinski albanskim rukovodstvom – da nisu obezbedile adekvatno održavanje njihovih grobalja, a policiju – da nije obezbedila dovoljno sigurnosti, „što omogućava česta vandalska dela“.

Takođe, citira se objava na Tviteru igumana manastira Visoki Dečani, Save Janjića – da je stanje grobalja SPC u područjima sa većinskim albanskim stanovništvom čak i gore nego što je to opisao OEBS u izveštaju iz 2011. godine u kojem se navodi da su 392 srpska groblja bila u ‘lošem’ ili ‘veoma lošem’ stanju“.

Stejt department je izlistao i incidente o kojima su mediji pisali tokom 2020. godine, a koji su bili usmereni prema objektima SPC na Kosovu, kao i samih vernika.

Ujedno, u izveštaju se navodi da su u aprilu u opštini Orahovac polomljeni nadgrobni spomenici na grobovima pripadnika etničkih zajednica Roma, Aškalija i balkanskih-Egipćana, te da je to naišlo na osudu predsednika opštine i tadašnjeg ministra za zajednice i povratak i OEBS-a.

Verske zajednice i dalje bez pravnog statusa

Nepostojanje pravnog statusa za verske zajednice predstavlja glavni jaz u zaštiti osnovnih ljudskih prava na Kosovu. Neophodno je izmeniti Zakonom o verskim slobodama, naglašeno je u izveštaju Američkog Stejt departmenta.

Preciziraju da je kosovska vlada u septembru 2020. usvojila i prosledila skupštini amandmane na zakon o verskim slobodama, koji bi dozvolili verskim grupama da steknu pravni status, ali i da, na kraju godine, parlament nije glasao o njima.

„Stalno nije bilo kvoruma zbog pandemije kovida-19 i bojkota poslanika kosovskih Srba. Zbog neusvajanja zakona, sve verske zajednice navele su da su nastavile da upravljaju bankovnim računima koji su registrovani na pojedince, a ne na zajednice“, dodaju iz Stejt departmenta.

Stejt department konstatuje u izveštaju da je imovina Srpske pravoslavne crkve izuzetak. Podsetivši na Zakon o specijalnim zaštićenim zonama, poručuju da on priznaje i štiti integritet imovinskog vlasništva SPC i upravljanje nad određenim područjima unutar specijalnih zaštićenih zona.

Na samom kraju izveštaja konstatuje se da su zvaničnici Ambasade SAD nastavili da podstiču kosovsku vladu da usvoji amandmane kojima se verskim grupama dozvoljava sticanje pravnog statusa, sprovođenje mehanizama za zaštitu slobode veroispovesti, sprovođenje zakona i sudskih odluka koje se odnose na verske lokalitete SPC i rešavanje imovinskih sporova SPC.

Takođe se navodi da su lideri verskih grupa nastavili da vode međuverske razgovore o imovinskim pravima, zakonodavnim prioritetima i problemima lokalne zajednice, kao i da je OEBS nastavio da koordiniše neke aktivnosti među verskim grupama, uključujući i sastanke sa vlastima na centralnom i lokalnom nivou kako bi se razgovaralo o pitanjima kao što su održavanje grobalja, izuzeće od plaćanja poreza i carinskih dažbina za humanitarne aktivnosti verskih zajednica i amandmanima na zakon o verskim slobodama.

„Jedan od rezultata ovog angažmana bilo je to da su neke opštinske vlasti poboljšale održavanje grobalja. OEBS je takođe zagovarao za uključivanje predstavnika svih glavnih verskih zajednica u opštinske odbore za bezbednost zajednica koji su se sastajali da diskutuju o bezbednosnim pitanjima“, poručili su.

Izvor: Kossev