EPARHIJA RAŠKO-PRIZRENSKA UPOZORAVA DA KOSOVSKE INSTITUCIJE NE POŠTUJU SOPSTVENE SUDSKE ODLUKE I ZAKONE

Манастир Високи Дечани, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Dana 20. maja 2016.godine, Ustavni sud Kosova, nakon 16 godina dugog sudskog procesa koji je prošao sve sudske instance, konačno je završio spor oko 24 hektara zemlje oko manastira Visoki Dečani, potvrdivši odluku Vrhovnog suda da pomenuta zemlja pripada manastiru Visoki Dečani. Iako je reč o odluci koja je res judicata (tj. završna i bez mogućnosti revizije) i koju su kosovske institucije katastra dužne da primene po zakonu, već je pet godina kako se to nije dogodilo. Manastir je odmah posle odluke pismeno tražio od opštine Dečani i katastra da se odluka sprovede u delo i zemlja uknjiži u katastru ali taj zahtev je ignorisan.

U junu 2019. godine, Ustavni sud se obratio manastiru, nakon što se manastir Visoki Dečani žalio zbog neizvršavanja pomenute odluke, i saopštio da su odluke Ustavnog suda obavezujuće za sudove, sva lica i institucije na Kosovu i da su odluke Ustavnog suda objavljene u Službenom glasniku. Pošto je to učinjeno, Ustavni sud navodi u svom odgovoru, to obavezuje sve strane u procesu. Na kraju pisma Ustavni sud saopštava da će preduzeti sve što je u njegovoj nadležnosti po ustavu i zakonima. Nažalost, iako se manastir u međuvremenu obratio i Centralnom katastru u Prištini, odluka nije izvršena. Prošle godine, uz puni nadzor misije OEBS-a na KiM, ponovljena je procedura zahteva za upis zemlje po odluci Ustavnog suda i pred lokalnim i pred Centralnim katastrom, i u oba slučaja zahtev manastira je ignorisan. U međuvremenu, u svojim izveštajima za 2019. i 2020. godinu o verskim pravima, američki Stejt Department je stalno pominjao ovaj problem ističući da niko nije odgovarao pred zakonom zbog neizvršenja odluke Ustavnog suda..

Na osnovu svega ovoga jasno je da je reč o namernoj opstrukciji kosovskih institucija i na centralnom i na lokalnom nivou, a pod uticajem formalnih i neformalnih centara moći kosovskih Albanaca koji su očigledno rešeni da se odluka nikada ne sprovede. Nažalost, svedoci smo da je lokalno zakonodavstvo nemoćno da išta učini, da su institucije u rukama pojedinaca koji kroje pravdu mimo Vrhovnog i Ustavnog suda i zakona i da međunarodni predstavnici jednostavno do sada nisu našli načina kako da kosovske institucije prinude da poštuju odluku sopstvenih najviših pravosudnih institucija i vladavinu prava.

Istovremeno ovih dana smo svedoci da je ministar za prostorno planiranje Kosova u vladi Albina Kurtija Liburn Aliu, prema izveštajima medija jasno rekao da je izgradnja puta „Dečani-Plav u skladu sa zahtevima Srpske pravoslavne crkve opasan presedan i da je izričito protiv gradnje zaobilaznice oko specijalne zaštićene zone manastira“. Da podsetimo, u novembru 2020. godine Komisija za primenu specijalnih zaštićenih zona (SPZ), u kojoj su pored šefa EU misije i misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji učestvovali i ministri tadašnje vlade za kulturu i prostorno planiranje, kao i predstavnici Eparhije raško-prizrenske (SPC), a u prisustvu komandanta KFOR-a, italijanskog ambasadora u Prištini i gradonačelnika Dečana, jednoglasno prihvatili odluku Saveta kojom se prihvata Aranžman za rešavanje pitanje puta Dečani-Plav. Naime po odluci Komisije za specijalne zaštićene zone predviđeno je da put Dečani-Plav ni u kom slučaju ne može da prolazi kroz zaštićenu zonu (pravnu studiju da je to protivzakonito prethodno su uradili eksperti OEBS-a i EU kancelarije). Zato je odlučeno da se radi zaobilaznica oko zaštićene zone, a da se radovi na rehabilitaciji lokalnih puteva u zoni uz poštovanje svih restrikcija Zakona o SPZ sprovode paralelno i fazno dok se radi zaobilaznica. Drugim rečima, svaki rad na lokalnim putevima bez odgovarajućih radova na zaobilaznici oko zaštićene zone bili bi nezakoniti. Svojim stavom novi ministar za prostorno planiranje je praktično odbacio odluku Komisije za primenu SPZ i time pozvao na kršenje zakona tj. favorizujući gradnju magistralnog (tranzitnog) međunarodnog puta za Crnu Goru kroz zaštićenu zonu.

Oba ova slučaja izašla su u javnost ponovo upravo u trenutku kada su kosovski ministri za kulturu i spoljne poslove u svom jučerašnjem pismu organizaciji Europa Nostra (pismo je objavljeno u medijima pre nego što je poslato primaocu, što je skandal svoje vrste) izneli stav da se manastir Dečani mora skinuti sa liste 7 najugroženijih spomenika kulture u Evropi za 2021. godinu koju je sastavila 8 aprila ove godine organizacija Europa Nostra, jer navodno manastir Visoki Dečani nije ugrožen, pošto, kako se kaže, Kosovo poštuje sve međunarodne principe zaštite.

Kako se može videti, kosovske vlasti ne samo da ne poštuju sopstvene sudske odluke, zakone, institucionalni kontinuitet odluka prethodnih vlada, nego i otvoreno skrivaju istinu o pravnom bezakonju i institucionalnom pritisku protiv SPC koji je samo završna faza pritisaka koji su još od 1999. godine počeli sistematskim uništavanjem srpske duhovne i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, devastacijom grobalja i drugih objekata kulture.

Eparhija raško-prizrenska ovom prilikom izražava ne samo žaljenje nego i otvorenu indignaciju zbog ovakvog ponašanja prištinskih institucija koje neskriveno pokazuju pravnu nekompetentnost i nedobronameran odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenoj baštini. Eparhija raško-prizrenska SPC uvek je bila i biće otvorena za dijalog sa svim ljudima dobre volje jer je to stav Sv. Arhijerejskog Sabora naše Crkve, ali dok se ne izvrši odluka Ustavnog suda Kosova i ne upišu u katastarsku listu manastira 24 hektara zemlje po presudi predstavnici Eparhije neće biti u mogućnosti da učestvuju u sastancima sa predstavnicima lokalnih institucija. Takođe, ukoliko se ne ispoštuje odluka Komisije o specijalnim zaštićenim zonama koja je jednoglasno prihvaćena i potpisana, Eparhija raško-prizrenska neće moći da učestvuje u sednicama Komisije jer je bespredmetno sedeti sa onima koji ne poštuju sopstvene odluke i obaveze. Eparhija još jednom naglašava svoju spremnost na dijalog, kao Eparhija Srpske pravoslavne crkve sa administrativnim centrom u Beogradu (kako se navodi i u Ahtisarijevom dokumentu) ali samo u slučaju da sa kosovske strane postoji spremnost na dijalog i poštovanje zakona i sudskih odluka posebno prema SPC (na što se kosovska vlada obavezala Vašingtonskim sporazumom prošle godine) i na čemu insistira i sadašnja administracija SAD. Za svaki dijalog je potrebno poverenje i poštovanje ranije preuzetih obaveza. Pošto ne vidimo da je to slučaj, očekujemo od međunarodnih predstavnika da kosovske zvaničnike privole da poštuju vladavinu prava i zakona.

Pitanje zemlje manastira Visoki Dečani je rešeno neopozivom odlukom najviših sudskih tela na Kosovu, Vrhovnog i Ustavnog suda, a pitanje zaobilaznice oko zaštićene zone je definisano odlukom Komisije za implementaciju SPZ i predstavlja jedini način da se izgradnja puta Dečani-Plav obavi u skladu sa zakonima na Kosovu i Metohiji. Spremnost Prištine da se obe odluke sprovedu otvoriće put za dijalog o drugim praktičnim pitanjima života SPC na ovom prostoru i Eparhija Raško-prizrenska ostaje otvorena za konstruktivan dijalog te vrste.

Eparhija raško-prizrenska