Opština Gračanica: Ne/bezbedna životna sredina za zdravlje ljudi

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Industrijska deponija, tj. jalovina rudnika Kišnica koja se nalazi pored samih kuća naseljenog mesta Gračanice, višedecenijski je problem, ali ništa manji problem nije zagađenost reke Gračanke hemikalijama iz fabrike nepoznatog vlasnika iz obližnjeg sela Ajvalija, kao ni blizina termoelektrane Obilić. Zabrinjava i to što hiljade vozila prođe dnevno magistralnim putem Priština – Gnjilane, koji prolazi kroz centar sela, bez naznaka da bi obilaznica uskoro mogla da bude započeta. Posebni zagađivači su nesavesni građani koji smeće odlažu duž rečica i lokalnih puteva, ali i u blizini pravoslavnih grobalja.
Ko zagađuje vodu u opštini Gračanica?

A osim teških metala i otrova koji se slivaju sa jalovine u reku Gračanku posle obilnih kiša, kako tvrde stručnjaci čije smo izjave objavili pre samo desetak dana, već nekoliko godina se u nju uliva i hemijski otpad nepoznate sadržine iz fabrike takođe nepoznatog vlasnika iz susednog sela Ajvalija. Građani koji su nam se javili, tvrde da se poslednjih nekoliko meseci, na ulasku u naseljeno mesto izliva voda, čudne boje i neprijatnih mirisa, koja dolazi iz Ajvalije.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Zbog nedovoljne saradnje opštine Priština i Ministarstva za zaštitu životne sredine Vlade Kosova, problem se povećava. Inspekcijska služba opštine Gračanica ne može da vrši kontrolu u Ajvaliji koja pripada opštini Priština, a meštani više ne znaju kome da se obrate.

„Ovo je trovanje. Mi smo nosili vodu, i u Mitrovicu i u Prištinu. U Prištini kažu da je voda ispravna, a u Mitrovici kažu da ima u njoj i živa i razni otrovi. Ovo je katastrofalna situacija, deca ne mogu da se igraju u dvorištu. Nekada je u reci bilo i riba i žaba, sada nema ništa. Sve je zatrovano. Vodu iz bunara ne koristimo ni za tehničku vodu”, ljutito priča Zoran Trajković iz Lapljeg Sela, čiji su kuća i restoran preko puta reke.

“Čistio sam deo reke ispred svog dvorišta i majica u kojoj sam bio, skoro je izgorela na mestima gde je doprla kap vode iz reke. To je strašno”, kaže jedan meštanin, uz tvrdnju da otpadne vode dolaze iz Ajvalije.

Nadležne lokalne i centralne inspekcije nisu ispunile obećanja koja su dale još 2013. godine, kada je problem i uočen. Poslednji put su centralne vlasti obećale rešenje problema u maju prošle godine, kada su se sa predstavnicima opštine Gračanica sastali tadašnja ministarka lokalne samouprave Adrijana Hodžić i tadašnji ministar zaštite životne sredine Fatmir Matoši, ali rešenja još uvek nema, pa se meštani ne raduju letu i vrućini, kada se neprijatni mirisi još više šire.

Šetnja pored reke je nezamisliva bez maske, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Dok je bilo hladno, nije bilo smrada, a opštinsko odeljenje javnih službi je Gračanku čistilo nekoliko puta, pa trenutno izgleda da se situacija poboljšala. Međutim, kako se približava leto i kada se na visokim tenperaturama miris daleko više oseća, meštani se pribojavaju da se ništa nije promenilo.

Perić Radivoje, objašnjavajući kako izgleda život u selima kroz koja protiče Gračanka, kaže da je zabrinut za zdravlje dece: “Uveče kada ovde priđeš, smrad je da ne možeš da izdržiš. Ima ovde i Albanci i Srbi, bunimo se, ali šta vredi. Da vam ja kažem da tamo u Ajvaliji radi neka fabrika i gazda noću ispušta tu vodu. Da li taj pravi neke deterdžente ili nešto drugo, ja ne znam, ali ovo nije dobro.”

Meštanka Preoca Dušica Kostić se priseća da su njeni sugrađani već jednom blokirali put, u nadi da će time inicirati odgovorne da problem reše, ali ne samo da nema kraja mukama meštana, već su one svakim danom sve veće.

“U našem selu, u Preocu, reka prolazi pored vrtića i škole, deca udišu sve te otrove. Zaista se čudim da do sada nije bilo i teže obolelih. Možda se to kasnije manifestuje. Pozivam sve koji mogu da pomognu, da to urade, jer je postalo neizdržljivo“, kaže Kostićeva.

Korito reke Gračanke, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn
Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, dugoročno, ali skupo rešenje

„Ovaj problem traje već tri ili četiri godine, kako sam saznao od našeg inspekcijskog odeljenja i zanimljivo je i strašno da se svih ovih godina niko nije zauzeo na pravi način. To je ono što je stvarno žalosno i to je ono što ne smemo da ostavimo za neki budući period. Ja kao predsednik opštine Gračanica sigurno neću ovaj problem ostaviti po strani i kao što sam obećao meštanima, gledaću da na bilo koji način to rešimo do kraja“, izjavio je ranije za naš portal gradonačelnik Gračanice i dodao da postoji dugoročno rešenje:

“Dugoročno rešenje ovog problema je fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. Mi radimo na tome, međutim to je veoma skup projekat i taj projekat planiramo da uradimo naredne godine i da to dugoročno sprečimo, ali godinu dana je dug period. Nama je potrebno da se to reši za dve ili tri nedelje jer ljudi su nestrpljivi, što je razumljivo. Mislim da u takvim okolnostima ne mogu da žive“, zaključuje Srđan Popović izrazivši bojazan da ljudi zbog ekološke katastrofe i straha za zdravlje svoje dece, ne počnu da napuštaju sela.


Ovo je izjavio Popović prošle godine, a naša ekipa je sada uradila intervju sa njim, u kome je govorio o ekološki problemima u opštini.


Nema filtera za dimne gasove na dimnjacima termoelektrane Obilić

Gračanica se, kao i Priština, nalazi u blizini Obilića, koji je sinonim za zagađenje životne sredine na Kosovu. Iako je još pre desetak godina najavljeno da će Evropska unija pomoći da se na dimnjake Termoelektrana Obilić, Kosovo A i B, postave specijalni filteri za dimne gasove, to se nije dogodilo.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

“Termoelektrana Obilić samim svojim postojanjem zagađuje i vazduh i vodu i zemljište. Vazduh zagađuje preko prašina i izlaznih gasova i ugljendioksida, a zemljište i reku Sitnicu sa fenolom. Zagađenje se najbolje vidi u periodima kada padnu kiše koje pokupe taj talog, a to je specifičan sloj koji se na krovovima kuća može videti i na ulicama. To je talog, taj sediment vazdušni koji pomešan sa vodom čini neku supstancu nalik blatu. Sve to ustvari, kada nema tih kiša, završi u našim plućima, plućima ljudi koji ovde žive i utiče na njihovo zdravlje”, kaže profesor za zaštitu životne sredine Milan Barać.

Da su termoelektrane stalni zagađivači životne sredine, misli i Sabit Rastelica iz Agencije za zaštitu životne sredina Kosova.

“To se objašnjava činjenicom da elektrofilteri na termoelektrani Kosova B1 i B2 nisu efikasni, pa zbog toga imamo stalno prekoračenje dozvoljenih granica emisija zagađujućih materija u vazduhu. Bolja situacija je kod termoelektrana Kosova A3, A4 i A5, u kojima su od 2012. godine postavljeni novi elektrofilteri, koji ne dozvoljavaju prekoračenje dozvoljene granice emisija (50 mg/m3N). Vlada Kosova osnovala je “Task Force” za kontrolu zagađenja vazduha, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je osnovalo radne grupe za pripreme i praćenje sprovođenja mera i aktivnosti za smanjenjenje zagađenja vazduha. Usvojen je akcioni plan za sprovođenje Strategije za kvalitet vazduha (2018-2022), a istovremeno se sprovode mnogi projekti finansirani od JICA. Opština Priština je usvojila plan za održivi razvoj koji se na žalost ne sprovodi’’, pojašnjava Rastelica.

A sve što je rekao predstavnik Agencije za životnu sredinu je samo evidentiranje problema koji je poznat i građanima koji nisu stručnjaci za ovu oblast. U našoj anketi preko 50%, od preko pedeset anketiranih građana, navodi da su posle jalovine, termoelektrane najveći zagađivači. Činjenica je da u periodu kada je vreme oblačno i kada je vlažnost vazduha niska, ovaj deo Kosova postaje najzagađeniji prostor na Balkanu.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Obilić je vrlo blizu i Gračanice, pa zagađenje od dimnih gasova, pored jalovine i gasova od preko nekoliko hiljada automobile koji prolaze kroz centar mesta, dodatno ugrožavaju zdravlje ljudi.

“Gasovi koje ispuštaju termoelektrane u Obiliću spadaju u gasove staklene bašte, zato su i usvojeni protokoli koji imaju za cilj smanjenje produkciju ugljen-dioksida. Jedan od segmenata kod zagađenja Obilića je čađ, a najsitnije čestice čađi smatraju se jednim od prvih nano čestica koje su se pojavile u vazduhu. U narednih deceniju, do dve, zagađenje životne sredine nano česticama i nano produktima postaće jedan potpuno novi ekološki izazov, a jedne od prvih čestica su te čestice čađi“, opominje profesor preventivne medicine, dr Aleksandar Ćorac.

Smeće svuda, ne zna se broj deponija

Na teritoriji opštine Gračanica je nemoguće izbrojati deponije smeća. Smeće je svuda, pored puta, pored reka, na ulascima u šume, pa čak i pored grobalja. Za uklanjanje deponija je zaduženo Javno komunalno preduzeće “Ekologija”, koje radi na rešavanju tog problema, ali deponije se ponovo stvaraju, na istim mestima.

“Mi hoćemo i moramo da uklonimo deponije, ali radimo i na tome da malo podignemo svest ljudi da ne rade to što rade. Mi smo se ove godine obavezali i na naše insistiranje smo sa opštinom napravili sporazum o uklanjanju svih evidentiranih deponija na teritoriji opštine Gračanica. Smatramo da ih ima 60-tak i neke smo već uklonili. Sada su upravo sprovedene neke akcije uklanjanja nekih većih deponija, kao što je ona na Padalištu. Tamo je sprovedena opsežna akcija da se uredi deponija, ne ukolni, ali uredi. Uklonjena je velika deponija u Čaglavici i sada je naš cilj da uklonimo ono što se zaista vidi verovatno sa satelita, a to je deponija između Preoca i Ugljara”, kaže direktor javnog komunalnog preduzeća “Ekologija” Dejan Dimitrijević, naglašavajući da je ove godine nažalost dosta aktivnosti sprečila epidemija , ali da je najveći problem to što se deponije stvaraju ponovo na istim mestima, odmah po uklanjanju.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Fotografije koje su nam poslali naši čitaoci, a u šta smo se i sami uverili, jeste da se na ulazu i izlazu u sva naselja opštine Gračanica, nalaze manje i veće deponije.

Nekoliko građana koji su učestvovali u anketi našeg portala, koja je osmišljena u cilju pomoći medijima da se bave informisanjem o problemima koji ih muče, obavestilo nas je o velikoj deponiji smeća koja se nalazi na prilazu pravoslavnom groblju u multietničkom selu Kišnica u opštini Gračanica. Snežana Jovanović iz ovog sela, koja je i odbornica u Skupštini opštine kaže da je na skupštinskoj sednici iznela taj problem, kao i problem lošeg prilaznog puta. Posle objavljivanja vesti naše novinarke, put je nasut, ali je smeće ostalo.

“U tom delu, koji je na neki način periferija Gračanice, dosta ljudi nekontrolisano odlaže građevinski otpad ili šta god im padne na pamet. I mi to koristimo, ali na jedan dobar način, kada nađemo dobar građevinski otpad, mi ga iznesemo i naspemo neki put, kako bi prilaz nekim naseljima, grobljima itd., bio dobar. Ono što mogu da vam kažem, da ukoliko postoji problem, a da je to loš pristup do pravoslavnog groblja, mi ćemo u saradnji sa građanima da to rešimo. Za to imamo i želje, i volje i kapaciteta, tako da ćemo to, ako se od nas traži, i odraditi.

Meštani Kišnice, posebno Srbi iz ovog sela do pre nekoliko dana nisu mogli da priđu groblju. Sada je put nasut, ali još uvek nije uklonjeno smeće, koje se nalazi duž puta ka groblju.

Odgovornost za stvaranje deponija snose građani

Deponije u Gračanici su ruglo, ali i velika opasnost, tvrdi doktor preventivne medicine Aleksandar Ćorac.

“Zagađenje tim bačenim otpadom, posebno onim pastičnim je ogromno i ljudi nisu ni svesni koliko je to opasno. Pojedina istraživanja ukazuju na to da neke od tih čestica koje se nalaze u tim plastičnim flašama i najlonskim kesama, mogu da se ugrade u gensku strukturu naših ćelija i da dovedu do promena u njoj, što je stravična stvar, jer to onda govori o tome da u nekom potencijalu one mogu da utiču, ne samo na naše zdravlje već, ako se ugrade u germinativne ćelije, ćelije za reprodukciju, one mogu dovesti i čak do posledica po naša pokoljenja”, objašnjava opasnost od neplanskog odlaganja otpada tamo gde mu nije mesto, prof. Aleksandar Ćorac.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Za stvranje divljih depinija, najveću odgovornost snose građani. I pored regulisanog odvoza smeća od strane Javno komunalnog preduzeća “Ekologija”, koje nije skupo, pojedinci smeće odvoze i bacaju, bukvalno gde stignu.

“Naši građani nisu baš potpuno spremni na saradnju sa nama. Samim početkom rada „Ekologije“ na teritoriji opštine Gračanica mi smo neka pravila uspostavili, neke cenovnike, imamo jedan redovan raspored kada je iznošenje smeća u pitanju, koji je usput zaista pristupačan, ali smo takođe ponudili građanima da uz vrlo skromne, simbolične uslove, iznosimo sav otpad koji sakupe. Međutim, i dalje ima nekih građana koji kažu da ne žele da potpišu ugovor, da im ne trebaju usluge „Ekologije“”, razočaran je direktor Dimitrijiveć, dodajući da se radnici zaista trude da svakome izađu u susret: “Za period od šest meseci, izneli smo skoro 100 tona otpada iz opštine Gračanica, mnogo više od proseka koji je opština Gračanica imala kada je u pitanju iznošenje otpada na regionalnu deponiju. Kada bismo došli do nekog nivoa da građani nekontrolisano ne bacaju smeće gde stignu, imali bismo lepo okruženje”.

Ali, za lepo i zdravo okruženje je potreban trud svih, najviše građana. Inspekcijjske službe takođe imaju pune ruke posla kada je u pitanju kažnjavanje nesavesnih građana. Nismo uspeli da saznamo koliko je kazni izrečeno za bacanje smeća van kanti i kontejnera, ali Javno komunalno preduzeće “Ekologija” očigledno želi da ispuni svoj zadatak, međutim, sami to ne mogu.

“Građani treba da imaju vere u nas, mi zaista imamo dobru nameru da ovu našu opštinu uredimo kako treba. Molimo ih da nas kontaktiraju, neka budu naši partneri i saradnici i mislim da će to rezultirati dobrim za sve nas. Kada su institucije u pitanju, naravno bez institucija, bez čvrste ruke, bez kontrole ništa nije moguće. Ako bismo sagledali danas kako stvari stoje, mi imamo sve što je potrebno da to sve funkcioniše kako treba, međutim apsolutno, svako od njih (inspekcija, lokalna samouprava), treba da daju svoj doprinos u skladu sa svojim mandatom i treba da se posvećeno bave tim poslom. Svi zajedno, savesni građani, institucije koje obavljaju svoj posao i mi kao neko ko se bavi ovim poslom, ne tako brzo, ali u periodu koji je pred nama, možemo da dođemo na jedan nivo kakav mi zaslužujemo i koji bismo želeli našim građanima”, kaže Dimitrijević.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Iz lokalne samouprave takođe obećavaju da će se maksimalno angažovati u uređenju Gračanice, a preduzeće koje je zaduženo za čistoću, već sprovodi aktivnosti u tom cilju.

“Pokrećemo nekoliko inicijativa, naravno sve to u skladu sa našim mogućnostima koje su, nažalost, limitirane. Simbolično za Dan planete zemlje smo počeli, odnosno sa opštinom smo uradili jedan drvored, međutim to hoćemo da pretvorimo u praksu. Napravili smo i plan koji predviđa da u narednih mesec dana, i svakako u toku cele godine, zasadimo što više zelenila u našoj opštini. Svako drvo više u našoj opštini, siguran sam da će da utiče povoljno na okruženje, biće zelenije, biće više čistog vazduha i to je ono što mi možemo da radimo. Ne možemo da utičemo na velike procese, ali ono koliko možemo to je to”, zaključuje Dimitrijević.

Da bi se u opštini Gračanica izgradila obilaznica, da bi se izgradila fabrika za prečišćavanje vode, da bi se uradila rekultivacija jalovine, ali i da se smeće odlaže na za to predviđena mesta, potrebno je prvensteno podići svest građana i obezbediti maksimalnu saradnju između meštana, lokalne samouprave i inspekcijske službe sa nadležnim ministarstvom i celom kosovskom Vladom, jer opština Gračanica nema dovoljan budžet za normalno funkcionisanje, a posebno za ekologiju. S obzirom da se budžet dodeljuje prema broju stanovnika, a veliki broj Srba se nije odazvao popisu stanovništva na Kosovu 2011. godine, opština koja ima preko 25.000 stanovnika ima budžet za samo polovinu tog broja. Ove godine popis je odložen zbog epidemije, pa se povećanje budžeta može očekivati tek za nekoliko godina. Do tada, ostaje nada da će se međunarodna zajednica i strani donatori angažovati i podržati projekte koji će, ne samo povećati ekološku svest, već i izgraditi kapacitete kako bi se stvorilo okruženje bezbedno za ljudsko zdravlje.

Anđelka Ćup, Milena Maksimović, Ana Marković