Priština se priprema za dijalog, deo savetodavnog i pregovaračkog tima još uvek nepoznat

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

U Prištini uveliko traju pripreme za predstojeći sastanak sa Beogradom u Briselu, najavljen za jun mesec, iako je kosovski premijer izjavio da mu dijalog nije prioritet. Istraživali smo ko bi mogao biti deo pregovaračkog, a ko deo savetodavnog prištinskog tima, i da li će se na kosovskoj pregovaračkoj strani naći i međunarodni stručnjaci.

Ko će, osim Aljbina Kurtija, sesti preko puta srpskog predsednika Aleksandra Vučića, u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, nije poznato, ali se zato spekuliše da bi savetnici mogli da budu i iz inostranstva.

Za glavnog i odgovornog urednika ATV-a Ljearta Hodžu „savetodavno“ je ključna reč, jer se odlukom Ustavnog suda precizira, da osim što dijalog vodi premijer, i na koji način treba da to radi.

„Pošto je taj deo tima, u jednoj ili drugoj meri, već kontaktiran preko nekih međunarodnih partnera kosovske vlade, a ako se ne varam, tu su norveška ambasada, tu je jedna međunarodna organizacija koje se bavi Balkanom i krizama, one imaju neki embargo što se tiče javnih intervjua, tako da, oni su bili mnogo manje izloženi javnosti nego što bi trebali to biti u principu“, rekao je Hodža.

Ljeart Hodža, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Dok se nagađaju imena stranaca koji će pomoći Kurtiju, od pozvanih albanskih stručnjaka, svoje savetodavno učešće je potvrdio jedino Veton Suroi, učesnik dijaloga sa Beogradom još od Rambujea. Suroi ima niz zamerki na dosadašnji tok razgovora.

„Tokom ovih 10 godina pregovora stvorili smo pravni raskorak između pitanja koje smo potpisali kao država i našeg ustavno-pravnog sistema. Asocijacija srpskih opština je eklatantni primer jednog takvog raskoraka, i konceptualno, to je dvostruki raskorak. Raskorak u našem ustavno pravnom sistemu, jer stvara treću vlast. A postoji i asimetrija po ugovornoj prirodi između Kosova i Srbije. Kosovo je potpisalo ovaj sporazum kao međudržavni sporazum, a Srbija nije uradila tako nešto“, rekao je Veton Surio na debati održanoj nedavno u Prištini.

Oko nastavka dijaloga Kurti ovih dana razgovara i sa opozicionim liderima, za koje dijaloga nema bez prisustva Amerikanaca.

„To je izraziti zahtev Ramuša Haradinaja koji je, i dok je bio premijer, imao velikih problema sa ulogom Evropske unije u dijalogu. Svi se sećamo incidenta koji je imao sa gospođom Mogerini koja je tada bila Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, tako da to je Haradinajev zahtev i ne znam kako bi SAD mogle biti uključene zvanično u dijalog. To što znamo jeste da je Bajdenova administracija nekoliko puta jasno rekla da podržava proces dijaloga koji se vodi od strane EU“, dodao je Hodža.

Sastanak u Briselu je, zbog nespremnosti Prištine, i dalje neizvestan, ali za poznavaoce političkih prilika, teme su već dogovorene.

„Deo razgovora između Vućića i Kurtija na ovom sastanku u junu, koji treba da se desi, ako se desi, trebala bi da bude Asocijacija srpskih opština, potom inkorporisanje i polako nestajanje svih ovih paralelnih institucija Srbije na Kosovu i naravno, treba da se dogovaraju oko finansija Srbije, ako želi da finansira bilo šta, i na koji način… Koliko je meni poznato, Kurti će snažno otvoriti i pitanje nestalih lica. I da, kao što najavljuje, da li će moći to da se razvije ova optužba za gonocid, pokušaće da to u medijskom aspketu postavi na svoje mesto“, rekao je direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi.

Bez obzira ko će biti deo prištinskog pregovaračkog tima, jedno je jasno. Vođa tog tima Aljbin Kurti, kaže da će se dijalog nastaviti samo zbog uzajamnog priznanja i da Kosovo neće biti tema razgovora, već ravnopravan učesnik u njemu.

Milena Maksimović