Španija i Grčka (ne) priznaju nezavisnost Kosova

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

U Prištini se već danima spekuliše da će Španija i Grčka uskoro priznati nezavisnost Kosova. Objavljeno je da Španija planira da otvori kancelariju za vezu na Kosovu, a kako piše portal B92, ministarstvo spoljnih poslova te zemlje je ove navode demantovao.

„Stav Španije o nepriznavanju deklaracije o nezavisnosti, koju je Priština usvojila 2008. godine, nije se promenio i neće se promeniti ukoliko se to pitanje ne reši dijalogom Beograda i Prištine. U tom smislu, ponovno pokretanje dijaloga smatramo dobrom vešću“, prenosi B92.

Takođe, u medijima na albanskom se pojavila informacija da je bivši španski ministar spoljnih poslova i sadašnji predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žosep Borelj odigrao „ključnu ulogu u realizaciji otvaranja španske kancelarije u zamenu za konstrukivnost kosovskog premijera Aljbina Kurtija u daljem nastavku dijaloga Beograda i Prištine“.

Bivši savetnik Hašima Tačija i direktor portala Demokracia.com, Ardijan Arifaj smatra da će Španija otvoriti kancelariju u Prištini i da je to već „dogovoreno“, a da Grčka planira da poboljša diplomatske odnose sa Kosovom.

„Zapravo, to nije priznanje od strane tih država, već volja Grčke da podigne nivo diplomatske saradnje između Atine i Prištine, što je već najvaljeno i što će se desiti. Što se Španije tiče, najverovatnije će u Prištini otvoriti ogranak ambasade u Beogradu. Svakako je u oba slučaja ovo veliki korak u odnosima između Kosova i Španije, kao i Kosova i Grčke. Ali, to sigurno nije puno priznanje nezavisnosti Kosova“, rekao je za naš portal Ardijan Arifaj.

Ardijan Arifaj, direktor portala Demokracia.com, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Iako se Vašingtonskim sporazumom koji su 4. septembra prošle godine u Beloj kući, u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši premijer Kosova Avdulah Hoti, Priština obavezala da neće godinu dana tražiti učlanjenje u međunarodnim organizacijama, iz Prištine poručuju da je njihov cilj učlanjenje u EU i NATO, ali da su smetnja za njihovo priključenje NATO-u upravo Kipar, Slovačka, Rumunija, Španija i Grčka, članice Evropske unije, a poslednje četiri i članice NATO-a, zbog nepriznavanja kosovske državnosti i nastavak njenih evroatlantskih integracija.

„Kosovo radi na tome da postane članica NATO-a i zbog toga je promenjen zakon za Kosovske bezbednosne snaga, koje teže ka tome da postanu nacionalna armija kako bi se pridružili ovoj alijansi. To je politički proces i potrajaće, zato što je potrebno odobrenje svih članica NATO-a kako bi se Kosovo priključilo NATO-u. Zbog toga je potrebno da i Španija i Grčka, ali i druge NATO zemlje priznaju Kosovo ili makar da se ne usprotive članstvu Kosova u ovu alijansu“, dodaje Arifaj.

Bez obzira na unutrašnje probleme oko Katalonije i Kipra, stavovi Španije i Grčke, po mišljenju poznavalaca političkih prilika, zavisiće od Sjedinjenih Američkih Država, sa čijom vojskom su Kosovske bezbednosne snage već održale zajedničku vojnu vežbu.

„Vidimo da su sve zemlje Evropske unije konstruktivnije prema Kosovu i zapadnom Balkanu uopšte. I to bi moglo da se odrazi i na ambicije Kosova da postane deo NATO-a. To zavisi sada koliko će brzo Kosovo uspeti da dostigne taj nivo spremnosti da bude članica NATO-a“, zaključuje Arifaj.

O dodatnoj zaštiti od strane upravo američke vojske, zbog problema sa Turskom, Atina i Bela kuća pregovaraju od 2019. godine. U pojedinim diplomatskim krugovima smatraju da je to razlog mekšeg stava Grčke prema nezavisnosti Kosova.

Ana Marković