Dončići jedini Srbi u Biči: Bilo gde da odemo, neće nam biti bolje

брачни пар Дончић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

U nekada selu punom naroda, više se srpski jezik gotovo i ne čuje, jer nema ko da ga govori. U Biči, na Kosovu i Metohiji, trenutno od Srba živi samo bračni par Dončić. Usamljeni, okruženi albancima i zapaljenim, nekada srpskim kućama, ostali su da čuvaju svoje ognjište.

Dešavanja nakon ratnog sukoba 1999. godine učinila su da se opština Klina, gde je nekada živelo preko 8.000 Srba, gotovo etnički očisti, a njihove kuće zapale do temelja. Određeni broj ljudi se posle 2005. godine vratio svojim obnovljenim kućama, a u Biči su sada ostali samo Dončići.

“Život je težak, kao što znate, moja je jedina porodica koja tu živi. Nemamo kontakt sa Srbima, apsolutno ni sa kim, jedino ako neko povremeno svrati. Jedina komunikacija su nam telefoni, televizija, itd. To nam je komunikacija sa Srbijom, sa našom matičnom državom. Inače, u Klini vrlo malo Srba ima, i nažalost, iz dana u dan sve ih je manje i manje zbog poznatih stvari koje se dešavaju ovde”, priča nam Stojan Dončić.

Stojan Dončić, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Prvi komšija Srbin od njih je udaljen više od 10 kilometara, kaže Stojan. U ovoj opštini vekovna ognjišta nisu na prodaju, kao ni duša, dodaje on.

“U ovom delu ovde, ovom selu, i još par sela, nije niko ništa prodao, sva zemlja je tu, ljudi povremeno dolaze, ali ne mogu sada da kažem zašto ne ostaju, jer verovatno svako ima svoju računicu. Tako da, eto ja sam tu još neki dan, dok sam živ u stvari. Žao mi je što ljudi napuštaju svoja ognjišta, ovo je krvlju plaćeno mnogo puta. Svaki pedalj zemlje je ovde naplaćen krvlju i ja sam video da u poslednje vreme ljudi to olako napuštaju, zaboravljaju mnoge žrtve, one koji su dali živote za ovaj prostor ovde”, ističe Stojan.

Pomoć pristiže od Republike Srbije, ali nekada ona nije dovoljna da reši sve probleme ovdašnjih meštana.

selo Biča, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

“Mi smo toliko problema imali da je to teško da se sada ispriča. Sad trenutno, zadnjih godinu dana, manje. Jer vidite, Albanci su završili svoj posao, oni su dobili to što su tražili, a narod je pobegao od pritisaka. Svi su ovi otišli od toga, ne od milosti, nego od pritisaka. Imali su problema sa svih strana, bilo je tu mnogo krađa, preko noći, preko dana, zabranjena je bila sloboda kretanja. Ostali su samo oni jaki i oni najtvrđeg mozga, tvrdoglavi, eto jedan od tih sam ja, dokle ću, šta ću, ne znam. Takođe, mnogo se toga ispoljava kroz štetu u polju, anarhija, pustanje stoke po posedima, jer znate šta, ipak je njihov sud, njihova policija, njihovo sve”, priča nam Dončić.

Dončići su se sa samoćom srodili, ne napušta ona njih, a ni oni nju. Dan im prolazi tako što se posvete poslovima u polju.

“Ceo dan radimo i tako nam prolazi dan. Deca povremeno dolaze, obilaze nas. Usamljeni smo, kako da ne, nedostaje ti, nije to to, samoća, šta da kažem. Nemam sa kim kafu da popijem, sa mužem, popijemo kafu, radimo”, kaže Draginja Dončić.

“Žao mi je, eto, ceo život sam proveo ovde. Ja ne mislim da idem nikad, jer bilo gde da odem, neće mi biti bolje nego ovde. Ovde sam većinu života proveo i sada za ovo malo, gde da idem, kuda da idem”, pita se Stojan.

selo Biča, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Stojan poručuje svim ljudima na Kosovu i Metohiji da ostanu jaki i strpljivi.

„Sve što je teško mora da prođe, da olako ne napuštaju, i da međusobno budemo u mnogo boljim odnosima, da jedan drugog pomažemo, da se ugledamo na druge države, drugi narod, druge nacije, kako se oni slažu, tako i mi. Na Kosovu vlada totalno nejedinstvo. I druga poruka je, ono što je najvažnije da država bude jaka, jesu pritisci na državu sa svih strana, mi to vidimo, najbolje vidim ja, vidim ja da ko god ovde dođe, i Kfor, i ne znam ko sve, policija, vidim šta misle o nama. Nije lako ni našima gore, ali moraju da budu jaki, mi smo vekovima, od nastanka Srbije pa i dan danas imali te pritiske, od Nemanjića pa nadole. Moraju da izdrže, da se bore za svoj narod bilo gde, jer ako jednom izgubite teritoriju teško da ćete da je vratite“, kazao je Stojan.

selo Biča, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Iz ove porodice potiču i poznati sportisti, a jedan od njih je i svetski poznati košarkaš Luka Dončić. Priseća se Stojan kako čelnici srpske košarke nisu bili zaintersovani kada su upoznali malog Luku i da je tada mlađani Dončić odlučio da će uspeti, uz podršku, ili bez nje.

“Celo pleme Dončića, i ovde, a i šire u Srbiji i van Srbije, svi nas gledaju kroz Luku Dončića. To je moj bratanac, sinovac, jedan svetski sportista kojeg ceo svet priznaje. On je odavde, njegov deda je rođen ovde, njegov otac je rođen ovde, ja… i tako dalje. Nije samo Luka, iz ove kuće je još jedan sportista, moj unuk Veljko Dončić, on je vaterpolista igra za vaterpolo Savez Srbije u generaciji do 16. godina”, ponosno priča Stojan, i dodaje:

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

“Dičim se ja, milo mi je kad neko dođe, pa evo čuvam ove koševe na kojima je Luka igrao, za uspomenu. Mnoge televizije hoće sada to da snime, da kažu kako je Luka sada u tuđoj državi. Nije, Luka je u svojoj državi rođen, i u svojoj će da bude, njegovi koreni su odavde i nikada ne mogu da nestanu”, ističe Stojan.

U Biči se dvadeset godina nije čulo srpsko kolo i zaviorila trobojka. Stojan se nada da će se za mesec dana, kada udaje svoju ćerku, ponovo ovim selom zapevati „Ječam žela“.

Milena Maksimović