ERP: Crkva nije dužna po zakonu da traži bilo kakvu dozvolu za vršenje verskih obreda na svojoj imovini

фото: Радио Ким

Eparhija raško-prizrenska reagovala je nakon ispisivanja grafita na hramu Hrista Spasa u Prištini, ali i izjava političkih predstavnika Albanaca, nakon što je u tom hramu posle 23 godine služena liturgija.

Saopštenje Eparhije prenosimo u celosti:

Povodom provokativnih izjava političkih predstavnika kosovskih Albanaca i otvorenih pretnji u štampi u vezi jučerašnje Svete Liturgije u hramu Hrista Spasa u Prištini, koje neskriveno podstiču etničku i versku netrpeljivost, Eparhija raško-prizrenska Srpske Pravoslavne Crkve prinuđena je da još jednom naglasi da je proslavljanje verskih praznika u objektima koji su vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve pitanje fundamentalnih verskih prava koja su zakonski regulisana i mora da budu poštovana bez ikakvog uslovljavanja. Jučerašnja proslava praznika Vaznesenja Hristovog u hramu Hrista Spasa u centru Prištine, koji je u vlasništvu SPC stoga ne može i ne sme da se tretira kao političko pitanje, kao što se tako ne mogu posmatrati ni obredi koje vrše predstavnici drugih verskih zajednica u svojim verskim objektima. Hram Hrista Spasa je upisan u katastru, nalazi se na zemljištu koje se po katastarskim podacima vodi na SPC (o čemu svedoče validni katastarski izvodi), a ne Univerziteta u Prištini, koji godinama uporno i bez ikakve pravne osnove pokušava da ukloni ovaj hram koji odgovorne na Univerzitetu valjda podseća na 40.000 Srba u Prištini koji su proterani nakon završetka oružanog sukoba 1999. god i čija je imovina u više slučajeva i dalje bespravno uzurpirana. Ne postoji bilo koji pravno validan akt koji negira imovinska prava SPC nad ovom crkvom, niti ovaj objekat smatra nelegalnim i stoga Crkva nije dužna po zakonu da traži bilo kakvu dozvolu za vršenje verskih obreda na svojoj imovini. Služenje verskih objekata u još nezavršenim hramovima sasvim je uobičajeno u praksi naše Crkve jer hram na osveštanim temeljima predstavlja sveto mesto.

Nametati Crkvi obavezu da traži bilo kakvu dozvolu za vršenje verskih obreda unutar svojih hramova ne predstavlja samo kršenje civilizacijskih normi u poretku uspostavljenom nakon Drugog svetskog rata, već i pravnih propisa koje su donele upravo vlasti u Prištini i koji su i dalje važeći. Stoga, oni koji bi da se javno pozivaju na propise kako bi njima pokušali da prikriju otvorenu mržnju i diskriminaciju prema jednoj verskoj zajednici, te iste propise prvo treba da pročitaju.

foto: M. MAKSIMOVIĆ, GračanicaOnlajn

Iako traje sudski proces u kome Univerzitet bez ijednog dokaza pokušava da natera Crkvu da sruši sopstveni hram, to ne znači da Crkva, kao vlasnik koji je upisan u katastru nema prava da koristi svoj legalno sagrađeni verski objekat. Sa druge strane, vlasti u Prištini već pet godina ne sprovode sudsku presudu povodom manastira Visoki Dečani, i stoga javna pozivanja na sudske postupke koji su u toku i nemaju nikakvo dejstvo na vlasništvo Crkve mogu samo da poruče da je na Kosovu primena pravde selektivna kada je u pitanju Srpska Pravoslavna Crkva.

Sve češći i intenzivniji pokušaji negiranja verskih i imovinskih prava, identiteta i ustavom zagarantovanog imena Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji od strane kosovskih institucija tužan su pokazatelj ozbiljnog pogoršanja opšteg stanja verskih sloboda na ovom prostoru, što nimalo ne doprinosi pomirenju i zajedničkom životu, već dodatno podstiče versku i etničku mržnju koja ugrožava bezbednost pravoslavnog srpskog stanovništva i našeg duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Proslavom Hristovog Vaznesenja u našoj crkvi u Prištini Episkop Teodosije nije održao politički skup, već je odslužio Svetu Liturgiju na kojoj je pozvao na mir i toleranciju u našem još nezavršenom hramu koji je godinama na meti albanskih ekstremista koji su ga nekažnjeno palili, skrnavili, napadali, pretvarali u javni toalet i deponiju smeća, što je na sramotu posebno grada Prištine i Univerziteta, čiji zvaničnici redovno traže uklanjanje ovog hrama, dok se političari takmiče u jeziku mržnje i uvredama na račun SPC. Naša Crkva stoji čvrsto na temelju da sve crkve i verske zajednice moraju da imaju zagarantovano pravo da nesmetano vrše svoje verske obrede u objektima koji su u njihovom vlasništvu i spremna je, ukoliko je to potrebno, da svoja prava odlučno brani i na lokalnim sudovima, ali i pred međunarodnim organizacijama za verska prava i slobode, pošto poseduje svu validnu pravnu dokumentaciju.

Kao poseban skandal je i vest koja nam je došla nakon svih reakcija koje smo imali prilike da vidimo, a to je da je na vratima jednog verskog objekta ispisana parola mržnje, što u ovom slučaju smatramo i otvorenom pretnjom. Očekujemo od Policije Kosova da počinioce ove otvorene pretnje prema nama, kao jednoj od verskih zajednica, odmah pronađe i preda tužilaštvu na dalje postupanje. Takođe tražimo od Policije Kosova da se ovaj akt proglasi onim što jeste – širenjem verske i nacionalne mržnje i otvorenom pretnjom, umesto da se kao do sada ovakve neskrivene pretnje proglašavaju vandalizmima ili uništenjem imovine kako bi se prikrile razmere mržnje i diskriminacije prema Srpskoj Pravoslavnoj crkvi koje u ovom društvu vladaju.

Nije normalna situacija u kojoj, umesto da se neko zappita kakvo je to društvo u kome se u 2021. godini jednoj verskoj zajednici preti zbog održanog verskog obreda unutar sopstvenog verskog objekta, i na tom verskom objektu se iscrtavaju grafiti mržnje i pretnji protiv te verske zajednice samo zbog toga što je vršiila verski obred unutar sopstvenog verskog objekta, pojedinci još najavljuju i proteste protiv održanja verskog obreda unutar verskog objekta, još i zloupotrebljavajući studente u svojoj neshvatljivoj kampanji raspirivanja mržnje.

Besprimeran jezik i napadi u kosovskoj albanskoj štampi protiv služenja Liturgije u našem srpskom pravoslavnom hramu, veoma je snažan pokazatelj bezakonja i neskrivene netolerancije koje šire ne samo pojedinci i određene nevladine organizacije, već i zvanični predstavnici kosovske vlasti, kao što se vidi iz dole priloženog pregleda reakcija.

Milena Maksimović
Izvor: ERP