„Etničko trovanje“, scenario koji se ponavlja

Општина Дечани, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Posle desetak dana velike buke oko navodnog trovanja preko hiljadu i po meštana Dečana, vodom ili nečim drugim i sumnje da su Srbi koji su iz Dečana proterani, krivi za trovanje, slučaj je zatvoren informacijom da su uzroci poslati na analizu u inostranstvo. Proveravali smo da li je ovo prvi slučaj jednonacionalnog trovanja.

Još su sveža sećanja, da su 1990. godine, mediji na albanskom u svet lansirali vest da su se u školama, u kojima su u isto vreme i na istom mestu bili i srpski i albanski đaci, otrovali samo Albanci.

„Nijednog momenta nije moglo da se desi, ni u teoriji, ni u praksi, da recimo jedna grupa bude potrovana, a da druga pritom nema nikakve simptome i da kod nje ne bude trovanja, pritom su pili istu vodu, koristili istu hranu i sve se dešavalo u istom momentu. Bilo je providno i mislim da taj proces nije uspeo, toga puta nisu ubedili ni svetsku javnost, ni domaću, da tako kažem, da se radi o stvarnom trovanju“, priseća se novinar Zoran Stanković.

Posle oktobarskih izbora 2019. godine, navodno su zatrovani glasački listići stigli baš iz Srbije. Brojali zajedno Srbi i Albanci, a otrovali se samo ovi drugi.

„Mislim da sa jedne strane Albanci pokušavaju da možda i misle da taj sistem prolazi, a s druge, to je toliko neuverljiva jedna praksa koja je prosto neuspšena u samom početku i pretpostavljam da će se dešavati i dalje neki slični poduhvati“, dodaje Stanković.

Za nedavno navodno trovanje u Dečanu, konačni rezultati su pokazali da u vodi ima bakterija koje ne mogu da izazovu masovno trovanje, sumnja se na virus i trovanje mesnim prerađevinama, ali su pojedini mediji presudili. Vodu su ipak zatrovali dvojica Srba koji su pošli u obližnji manastir.

„Pa to je stvarno opasno za kosovsko društvo, jer ta novinarka koja je radila tu priču, nije imala nikakav dokaz. Čovek koji ima restoran u Dečanu rekao je da je video dva Srbina, ali on nije rekao da su oni osumnjičeni i da su bili u blizini te vode u Dečanu i mislim da je to stvarno opasno za kosovsko društvo, ali to je samo jedan slučaj. Ne može to da bude, da kažemo, na osnovu tog slučaja da su svi novinari objavili tu vest. Ja nisam objavio tu vest i znam moje koleginice i kolege koji su rekli da to ne možemo da objavimo pošto nema nijednog dokaza“, ističe novinar iz Prištine Besnik Tahiri.

A posle samo jednog slučaja, posle informacije Radio televizije Kosova da su Srbi krivi za utapanje dvojice albanskih dečaka, započeo je pogrom Srba marta 2004., pa je razumljiv strah Srba.

„Moram da istaknem da sam mesec dana pre marta 2004. dobila informacije od mojih prijatelja Albanaca da se pripremaju organizovani napadi na srpske sredine, na jednom skupu gde je prisustvoalo preko 50 ljudi, i od toga polovina sigurno naših, iz naše zajednice, opomenula sam komandanta Kfora tadašnjeg, da se pripremaju napadi na srpske srdine i šta oni kao Kfor preduzimaju da spreče to, on je rekao da su to dezinformacije, što naravno nije bilo, nego se desio Pogrom i proteran je veći broj naših Srba iz svojih domova. Plašim se i strepim da opet to ne bude još jedan scenario zajednički sa određenim predstavnicima međunarodne zajednice, jer osluškujem, pratim vesti, vidim da nema rekacija od njih“, ističe Gordana Đorić iz Udruženja poslovnih žena „Avenija“.

Reakcija od međunarodnih mirotvoraca na neuetemeljene informacije iz Dečana ipak ima. Oni šalju saopštenja koja uglavnom kasne i u kojima se imenom i prezimenom ne osuđuju oni koji šire opasne dezinformacije. Ono čega nema, jesu reakcije predstavnika kosovskih institucija, namerno ili slučajno.

Milena Maksimović