Amerika i Nemačka podržavaju ideju Otvoreni Balkan

Фото: Flickr / Влада Северне Македоније

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev potpisali su u Skoplju Inicijativu za regionalnu saradnju pod nazivom “Otvoreni Balkan”. Za razliku od Srbije, Albanije i Severne Makedonije, ovoj incijativi se nisu pridružile Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Uprkos stavima Prištine, Podgorice i Sarajeva, Otvoreni Balkan podržavaju Sjedinjene Američke Države, ali i Nemačka.

Prema pisanju medija na albanskom, Nemačka je podržava Inicijativu za regionalnu saradnju i očekuje da se toj inicijativi priključe svih šest zemalja Zapadnog Balkana.

“Svaka regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu je korisna. Istovremeno, važno je da saradnja ostane otvorena za svih šest zemalja u regionu. Zato snažno podržavamo Otvoreni Balkan za zajedničko regionalno tržište”, poručili su iz Kancelarije Nemačke kancelarke Angele Merkel.

Inače, nekada Mini Šengen, a sada Otvoreni Balkan, za evropske lidere znači ekonomski boljitak, međutim, za prištinskog premijera Aljbina Kurtija, ova inicijativa znači, da Srbija želi da postane lider u regionu. A osim aktuelne kosovske Vlade, ideju o otvaranju granica ne podržava ni kosovska opozicija. Međutim, za premijera Albanije, Otvoreni Balkan može biti za Kosovo svetlo na kraju tunela.

“Otvoreni Balkan nije samo put budućnosti za prosperitet albanske nacije, kao evropske nacije koja ima svoju pripadnost u Evropskoj uniji, već je to i veća prilika da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Takođe, Otvoreni Balkan znači i konačno uklanjanje granica između Albanije i Kosova”, naveo je albanski premijer na Fejsbuku.

Inicijativa o saradnji zemalja Zapadnog Balkana deo je Vašingtonskog sporazuma, koji je prošle godine potpisao nekadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti. Međutim, predstavnici kosovskih institucija nisu usvojili rezoluciju o njegovom sprovođenju.

“Nova Vlada naravno da je imala kao opozicija neke primedbe i na osnovu tih primedbi, možda pored ostalih obećanja, dobila izbore i sada vodi neku drugu politiku. Naročito za neke tačke koje su diskutabilne između stranaka, u ovom slučaju za ovu Vladu, kao što je recimo takozvani Mini Šengen i pitanje kosovskih resursa, po Ustavu, svi kosovski resursi na teritoriji Kosova pripadaju Kosovu. Dakle, najverovatnije ne može ova Vlada izaći izvan tih okvira”, rekao je profesor Ustavnog prava Mazljum Baraljiju.

Za poznavaoce političkih prilka na Kosovu regionalna saradnja je neophodna, jer će u suprotnom ekonomske posledice biti ogromne.

“Biće manje stranih ulaganja, a već veći broj brendova napuštaju zemlje Zapadnog Balkana zbog politizacije samog Balkana”, kazao je ekonomski analitičar Safet Grdžaliju.

Izuzev problema sa Beogradom, koji nije pozvao Prištinu da se pridruži ovoj regionalnoj inicijativi, za kosovskog premijera Aljbina Kurtija, Otvoreni Balkan je takođe i u suprotnosti sa politikom Brisela. Iz američke ambasade u Prištini su poručili da podržavaju napore zemalja Zapadnog Balkana na jačanju ekonomske integracije i pozivaju kosovsku Vladu da se pridruži Otvorenom Balkanu, jer će, po njihovom mišljenju, upravo ovakva ekonomska i politička integracija, pomoći Kosovu da brže pristupi Evropskoj uniji.

Ana Marković