Istoričari: Lažima se ne mogu izbrisati tragovi srpskog naroda na KiM

Катедрална црква Богородица Љевишка, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Uneskov Komitet za svetsku baštinu odlučio je da srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji ostanu na njihovoj listi ugrožene baštine.

Odmah nakon formiranja nove Vlade, kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani zatražili su od Uneska da skine pravoslavne crkve i manastire sa liste ugrožene baštine.

„Kao i ranije, i u budućnosti ćemo se zalagati za zaštitu, promociju i razvoj svih pravoslanih manastira na Kosovu“, napisaše kosovski zvaničnici u pismu Unesku, bez trunke griže savesti i barem podsećanja, ako ne na ranije decenije i vekove, onda barem na martovski pogrom.

„I oni su verovatno očekivali da će i taj čin naići na odobravanje svetske javnosti, kao što su brojna njihova nepočinstva u prethodnom periodu nailazila na odobravanja ili na tiho prećutkivanje. Međutim, te scene paljenja crkava desakalizacije, lomljenja krstova, uništavanja svetih moštiju i relikvija izazvale su odijum u svetu“, smatra istoričar Dejan Ristić.

Dejan Ristić, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Njegov kolega, Aleksandar Gudžić kaže da je 17. mart 2004. godine pokazao da nije dovoljno uništiti srpske crkve i manastire.

„Potrebno je izbrisati tragove srpskog prisustva na ovim prostorima, a to se najbolje čini kroz jedan narativ, jer više puta ponovljena laž postaje istina“, tvrdi Gudžić.

A nakon opšte osude međunarodne javnosti zbog uništavanja crkava i manstira, sledi promena taktike, misle istoričari. Na Kosovu se nalaze vizantijski i albanski spomenici, ima pravoslavnih, ali ne i srpskih, tvrde sada prištinski političari, a potvrđuju albanski istoričari.

„Pa na osnovu čega tvrdite? Stalno ih vraćamo na činjenice, na istorijske pisane i materijalne izvore i oni uporno beže od toga. Mi smo na terenu, sportski govoreći, mi smo sve vreme na terenu. Čekamo protivničku ekipu, međutim, te protivničke ekipe nema na terenu. Ona se oglašava kroz medije, kroz saopštenja za javnost i opet to proizvodi mobilizaciju na novu mržnju, to proizvodi napade na pripadnike klera Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Kosova i Metohije, na pojedine bogomolje, na vernike, na groblja, i to je ono što je opasno“, pita istoričar Ristić.

Aleksandar Gudžić, Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn

A na najnovije napade na kulturnu baštinu kosovski zvaničnici ne reaguju, već optužuju Srbiju da je uništavala kosovsko kulturno nasleđe.

„Svakako da je ovo još jedan od načina i pokušaja da Kosovo postane članica Uneska i da prisvoji srpsko kulturno nasleđe. Ovakav trend prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu u Metohiji od albanske političke intelektualne i šire javnosti je prisutan i dominatan i konstantan“, dodaje Gudžić.

Eksperti i Ministarstvo kulture Srbije, kao i Srpska pravoslavna crkva poručuju da će svoje kulturno nasleđe odbraniti naučnim i materijalnim dokazima.

Ana Marković