Srbi s Kosova se žale na „pasošku diskriminaciju“ – dva pasoša, dve lične karte i zatvorene granice

фото: В. Ћуп, Euronews Srbija

Kosovo još nema viznu liberalizaciju, ali i građani sa pasošima koje izdaje Koordinaciona uprava u Beogradu, ne mogu u zemlje Šengena.

Izvor Euronews

„To je problem koji postoji već godinama. Razlog je bezvizni režim, gde je uslov da se Srbi koji žive na Kosovu, budući da je na snazi Rezolucija 1244, i da, sve dok je tako, tamo postoji poseban pravni i politički okvir, tretiraju kao građani koji žive na Kosovu, i za njih ne važi bezvizni režim. Dok god je na snazi ova vrsta šengenskog odnosa i sporazuma, svi koji žive na Kosovu, uključujući i Srbe i Albance, nemaju pravo da putuju u zemlje Evropske unije bez viza. Nažalost, to je činjenica na koju smo se obavezali još pre mnogo godina“, navodi za Euronews Srbija Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

U praksi se, dodaje Surlić, često dešava da Srbi koji žive na Kosovu imaju dvostruko prebivalište, pa se prijave kao da žive negde u centralnoj Srbiji. Time omogućavaju sebi da imaju pasoš koji im daje bezvizni režim.

Takav je slučaj Slađane Marković iz Gračanice.

„To je užasno, mi smo građani drugog reda. Ja sam sa Kosova, pa sam se prijavila u Srbiji, pa sam tako i dobila pasoš. Samo zbog toga sam se odjavila odavde i prijavila tamo, mada nisam odavde nijednog dana otišla“, kaže Marković za Euronews Srbija.

Od 2009, umesto izmeštenih policijskih uprava, sa izdavanjem pasoša Srbima, ali i Albancima i ostalima sa prebivalištem na Kosovu, počinje Koordinaciona uprava u Beogradu. Kosovo te pasoše smatra nevažećim, ostale zemlje ih priznaju, ali su oni pod obavezom izdavanja viza.

Milan Krstić iz Gračanice stoga ne vidi razlog da izvadi taj pasoš jer se s njime ne može putovati.

Evropska unija je 2010. poručila da su stanovnici Kosova sa pomenutim pasošima izuzeti od bezviznog režima.

foto: V. Ćup, Euronews Srbija

Dugoročni problemi zbog kompromisa Beograda i Brisela

Milica Andrić Rakić, autorka istraživanja “Zona posebnih pasoša” iz Kosovske Mitrovice za Euronews Srbija podseća da je to bio zahtev EU.

„To su tražili zbog, kako su oni naveli, opasnosti od ilegalne migracije, zbog toga što Srbija ne može da tvrdi, da garantuje tačnosti i podataka koja se nalaze u tim ličnim dokumentima, zbog toga što nema izvršnu vlast posebno policiju na teritoriji Kosova. Tako da je to posledica te, tog vrsta kompromisa između EU tada i beogradskih vlasti, gde se formiralo to telo i čiji su pasoši izuzeti iz bezveznog režima, dakle to je jedan birokratski problem koji je u suštini doprineo diskriminaciji državljana Srbije sa prebivalištem na Kosovu“, navodi Andrić Rakić.

Zvaničnici Vlade Srbije skoro i da ne pominju ovaj problem.

„Dok sam radila analizu Zona posebenih pasoša dobila sam odgovor od Kancelarije za KiM, da su oni u pregovorima sa EU, kako bi se i za te pasoše obezbedila vizna liberalizacija. Takva informacija nikada nije postojala u javnosti. Ja i dalje imam taj dopis Kancelarije za KiM gde tvrde da su otvoreni pregovori, da oni pokušavaju da rade po tom pitanju. Nema nikakvih naznaka da će ti pasoši ući ikada u proces vizne liberalizacije i ukoliko se to ne desi, a za Kosovo se na primer desi vizna liberalizacija, onda će imaoci pasoša, a to nisu samo Srbi, to su i pripadnici drugih etničkih manjina, ali i Albanci sa Kosova koji su državljani Srbije, ostati najdiskriminisanija podgrupa na teritoriji Evrope“, navodi Andrić Rakić.

Ni kosovski pasoši ne olakšavaju problem

Posle obećanja Brisela 2016. da će Kosovo uskoro dobiti viznu liberalizaciju, građani umesto srpskih, počinju da uzimaju kosovske pasoše. Ipak, vizna liberalizacija je dosad izostala.

„Sve dok na Kosovu ne postoji entuzijazam za bolji život na Kosovu, ne mislim da će evropske zemlje dati viznu liberalizaciju, jer bi više od pola Kosova pobeglo sa Kosova“, kaže za Euronews Srbija politikolog Nedžmedin Spahiu.

Da li bi pobegli i gde, ne zna se, ali se zna da građani sa prebivalištem na Kosovu imaju dva pasoša, dve lične karte, dve vozačke i dve saobraćajne dozvole, ali će tek na prvom administrativnom ili graničnom prelazu saznati da li mogu stići do željene destinacije.