Priština: U SKC-u predstavljena frula, na Kosovu poznatija kao „duduk“

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

U srpskom kulturnom centru, u Prištini, danas je predstavljena Frulaška praksa. O ovom tradicionalnom duvačkom instrumentu, koji je pod različitim nazivima poznat u čitavom svetu, govorio je profesor Muzičke škole „Mokranjac“ u Beogradu, Miloš Nikolić.

Ogromno je bogatstvo tradicionalne srpske muzike u kojoj frula zauzima posebno mesto, kazao je tokom predstavljanja Frulaške prakse u Srpskom kulturnom centru u Prištini, profesor Muzičke škole „Mokranjac“ u Beogradu, Miloš Nikolić.

Miloš Nikolić, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Ogromno je bogatstvo tradicionalne naše srpske muzike, kako u pesmi, tako i u tradicionalnim instrumentima. Neki od njih su se vremenom izgubili, pogotovo ti elementarni instrumenti koji su se pravili od različitih vrsta, kore drveta, pa u tom smislu i danas ne znamo tačno kako su se pravili. Instrument o kome mnogo znamo jesu svirala, odnosno frule, i imamo danas mnogo radionica koje izrađuju frule, tako da je u tom smislu ona s pravom uvrštena u naš nacionalni registar nematrerijalnog kutlurnog nasleđa, kao reprezantativni element“, istakao je Nikolić.

Pojedini krajevi Kosova i Metohije takođe su poznati po frulama, samo pod drugačijim nazivom za ovaj instrument.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Frula je jedan od najrasprostranjenijih instrumenata, i svuda se na Kosovu svira, ali se ovde ona zvala duduk ili duduče. Kada sam ja istraživao sviranje kavala u Štrpcu, Sirinićkoj župi, nije bilo pomena da se nije svirala, drugo, imamo stare snimke kosovskih svirača koji su svirali duduk“, rekao je Nikolić, istakavši da je danas period obnove i preporoda tradicionalnih srpskih instrumenata u Srbiji, te da je sve više mladih zainteresovano za sviranje frule.

„I ne samo momaka, nego i devojaka, imamo izuzetno veliki broj mladih devojaka koje sviraju frulu i to potpuno u ravni sa momcima“.

U Prištini se poslednjih dana sve češće čuje srpska pesma, ali se neretko i zaviori srpsko kolo, kaže direktorka Srpskog kulturnog centra Tijana Arsić.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„U Prištini, kao što i sami znate, ima jako malo Srba. Ovo je za njih mesto gde mogu da dođu, gde se osećaju kao svoj na svome, gde mogu slobodno da govore srpski jezik i da osete da su dobrodošli“, rekla je Arsićeva.

Srpski kulturni centar već drugu godinu zaredom radi na projektu „Nematerijalno bogatstvo“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

„Prošle godine smo predstavili sedam elemenata nematerijalne baštine, ove godine šest. Prošle godine smo se vezali isključivo za elemente čija je primena bila usko vezana za teritoriju Kosova i Metohije, ove godine to nije slučaj“, dodala je Arsićeva.

Ovih dana, u Srpskom kulturnom centru sledi i predstavljanje đurđevdanskih običaja, a zaoriće se i pojanje uz gusle.

Milena Maksimović