Vašingtonski sporazum: Predstava sa švedskim stolom, zabava za velike – mrvice za male

Миљазим Краснићи, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Dok srpski predsednik Aleksandar Vučić poručuje da Vašingtonski sporazum više neće postojati ukoliko predstavnici u Prištini počnu sa lobiranjem za priznanje Kosova i za učlanjenje u međunarodne organizacije, iz Prištine je odgovor stigao pre nekoliko nedelja, kada u skupštini nije usvojena rezolucija o obaveznom sprovođenju sporazuma, potpisanog pred tadašnjim predsednikom SAD-a Donaldom Trampom u Beloj kući.

I kao opozicija i sada kada je na vlasti, prištinski premijer Aljbin Kurti poručuje da Vašingtonski sporazum ne predstavlja obavezujući međunarodni sporazum, jer ga je kako navodi, potpisao tadašnji, nelegitimni premijer Avdulah Hoti.

Novinar i Književnik Živojin Rakočević ističe da je Vašingtonski sporazum jedna ogromna predstava, koja je bila potrebna tadašnjem američkom predsedniku Donaldu Trampu.

„A kada veliki prave ogromne predstave onda sa tih scena padaju neke mrvice koje pripadaju malima i tu je svako pokušao da pronađe neku mrvicu za sebe i da kaže, `ovo je taj neki razultat`. Ne vidimo mi neke posebne rezultate, jer da bismo imali rezultate mi moramo da ih merimo slobodom, ako nemamo slobode, nema ni rezultata, tako da je to jedan u nizu sporazuma koji se završio, ne viškom slobode ili mogućnošću da imamo slobode, nego nam ih je suzio na neki način, jer je verifikovan spektaklom“, kazao je Rakočević.

Živojin Rakočević, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Za poznavaoce političkih prilika, i pored poruke američke administracije da Vašingtonski sporazum ostaje na snazi, za to nema dovoljno političke volje kod onih koji su ga potpisali.

„Ni Kosovo, ni Srbija, nemaju volju da se celokupan taj sporazum ispoštuje. Recimo, Kosovo neće da postane deo mini šengena, Srbija neće da pošalje ambasadu u Jerusalim i mislim da taj sporazum svakim danom postaje jedan švedski sto gde svako uzima ono što hoće, a odbija ono što neće, i u tom smislu mislim da je taj sporazum u nekoj krizi. Mada je administracija Bajdena rekla da će nastaviti da podržava taj sporazum, mislim da ni Bela kuća nema neku volju da podrži sve koncepte iz tog sporazuma“, ističe profesor na Fakultetu političkih nauka u Prištini Miljazim Krasnići.

4. septembra prestaje i moratorijum kojim se Priština obavezala da neće lobirati za nova priznanja i za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Beograd da će zaustaviti kampanju o povlačenju nezavisnosti Kosova.

„Niko ne prestaje sa lobiranjem i svi pokušavaju da dobiju nešto za sebe, ali suština svih tih lobiranja, kompletne kosovske nezavisnosti, i ključevi od kosovske nezavisnosti se nalaze u Beogradu, i jednostavno dok Beograd ne preda taj ključ, verujemo i nadamo se da to nikada neće uraditi, kosovske nezavisnosti ne može biti. Nema je u tom kapacitetu, niti je ikada može biti u kapacitetu, jer je zasnovana na kršenju prava, a ponavljam, protok vremena ne ispravlja nepravdu“, smatra Rakočević.

„Kosovska diplomatija je u nekoj čudnoj i apsurdnoj krizi, jer trenutno nema oko 12 ambasadora u ključnim zemljama, tako da, ne znam ni ko će da lobira. Oni će nešto da pokušavaju, ali sa takvom krizom koju ima kosvoska diplomatija mislim da će biti veoma teško da nešto urade. U tom smislu mislim da ćemo imati drugi scenario, da će više Srbija da lobira da neke zemlje povuku priznanje Kosova, i mislim da će biti nekih konflikata u toj sferi“, mišljenja je Krasnići.

Poznato je da je za Prištinu „sveto“ samo ono što Amerika kaže, pa se tako i očekuje da o daljim koracima upravo odlučuje američka administracija.

Milena Maksimović