Nove kosovske mere, ekonomske ili političke?

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Samo nekoliko dana nakon što je Priština najavila da će smanjiti uvoz robe iz centralne Srbije, uvedene su antidamping mere na određene proizvode. Međutim, nejasno je da li su nove mere kosovskih institicija zaista ekonomske, ili političke, kao što je to bio slučaj sa taksama od 100 odsto. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je za TV Prva da je novim nametima na srpske proizvode Priština prekršila „više odredbi sporazuma CEFTA, kao i Briselskog sporazuma o slobodnom protoku robe“.

Kosovska vlada povećala je carinske stope u iznosu od tri centa po kilogramu životinjskog i živinskog koncetrata iz centralne Srbije, a za isti iznos je povećana i carinska stopa po komadu građevinskih blokova.

Prištinski premijer Aljbin Kurti i dok je bio u opoziciji i sada kada je na vlasti, smatra da Kosovo mora da uvozi što manje robe iz centralne Srbije, pa bi ovaj potez pre bio politički nego ekonomski. Međutim albanski ekonomski eksperti ne misle tako.

„Svedoci smo toga da na Kosovu u poslednje vreme ima par fabrika za proizvodnju građevinskog materijala, pogotovu kada su u pitanju blokovi, koje su zatvorene. Imamo dve firme, jednu u Kosovu Polju i jednu u Prizrenu, koje su zatvorene zato što nisu mogle da budu konkurenti kada je proizvodnja stočne hrane u pitanju od uvoza, i u tom kontekstu mislim da i u pravilima funkcionisanja CEFTE ima dovoljno prostora za tako nešto. Tako da, ja to smatram kao ekonomsku meru koja brani svoje proizvode, a ne kao političku, kako se to komentariše“, kazao je za TV Prva Safet Grdžaliu, bivši predsednik Privredne komore Kosova.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, izjavio je za TV Prva da je „uvođenjem antidamping mera Priština direktno prekršila više odredbi sporazuma CEFTA, kao i Briselskog sporazuma o slobodnom protoku robe“, te da ovo nije prvi put da Priština tako postupa i da je „jedini krivac za nepoštovanje dogovora“.

„Niti je Beograd imao priliku da se o antidamping merama izjasni i ponudi svoju argumentaciju, kako je predviđeno članom 22 CEFTA sporazuma, niti smo o merama obavešteni kroz CEFTA mehanizam, već putem medija. To samo govori da je po sredi politički igrokaz Aljbina Kurtija uoči izbora 17. oktobra, koji nakon kompromisa koji je morao da napravi sa registarskim oznakama sada želi da izazove novu krizu i nestabilnost na Kosovu i Metohiji. Međutim, mi smo danas na stabilnim ekonomskim nogama i nastavićemo da pomažemo našem narodu“, istakao je Petković.

A da jednostrani potezi Prištine ne doprinose stabilnosti u regionu smatra i Grdžaliu.

„Bez obzira na to, bilo kakve mere ne idu u prilog perspektivi Zapadnog Balkana. Mora da se nađe jedno rešenje, da jednostavno gradimo perspektivu i budućnost, jer sa barijerama i sa ovakvim postupcima gubimo imidž, i jednostavno sve to što smo gradili u prošlosti na neki način tone“, rekao je Grdžaliu.

Da pritiscima nema kraja, pokazuje i da je kosovska vlada 24. septembra uputila pismo CEFTI, kojim zahteva da Kosovo bude ravnopravan član te organizacije, bez posredovanja Unmika.

Milena Maksimović