Dragiša iz Orlana

Dragiša Cvetković iz Orlana kod Podujeva, kaže da je uvek lepo živeo sa komšijama Albancima. Međusobno su se uvek pomagali, ali jedan primer dobrih komšijskih odnosa u momentima kada mu je bilo vrlo teško, kako nam je rekao, nikada neće zabroaviti.

„Meni kada je otac umro, Albanac komšija, doterao je tele u dvorište, čudio sam se, pitao sam se da li zna da mi je otac umro? Prišao sam mu i pitao šta je to. Na šta je on odgvorio: Ništa, ti završavaj svoje obaveze, a ja ću doći drugi dan da ti izjavim saučešće. Zaklao je tele i sredio, i rekao, to ti je za dušu oca, on je to zaslužio. Posle toga , nudio sam mu novac, ali on nije hteo da prihvati“.

Nakon sukoba na Kosovu 199. godine Dragiša je nažalost izgubio kontakt sa komšijom Albancem.

„Za njega ne znam, sa nekim njegovim sinovima jesam, sa nekima nisam, ne znam gde se razišli, neki su u inostranstvu, ali sa dosta Albanaca se i danas čujemo“.

Iako su Cvetkovići izbegli iz Orlana 1999. godine dobrog suživota sa komšijama Albancima se uvek rado sećaju i voleli bi da se ponovo sretnu.

„Nismo mi gledali ko je koje vere, već ko je čovek a ko nije. Uvek smo pomagali jedni drugima“.

Dragiša gledajući u daljinu kaže da bi se rado vratio u Orlane, ali da su se deca snašla u centralnoj Srbiji, i ponovo kretanje od nule teško bi mogao da preživi, ali dodaje, da bi voleo da ode u svoje rodno selo da barem popije kafu sa svojim komšijama. Siguran je da iste probleme danas imaju i Srbi i Albanci, i da za sve ima mesta na prostoru Kosova.

IZVOR: Centar za mir i toleranciju

Sadržaj je plasiran u okviru projekta „Dobri ljudi u vremenu zla“ koji sprovodi Centar za mir i toleranciju a podržan od strane Ambasade Švajcarske u Prištini. Projekat teži kreiranju pozitivnog javnog diskursa za proces pomirenja na Kosovu. Stavovi izrečeni u plasiranim sadržajima ne odražavaju stavove Centra za mir i toleranciju i Ambasade Švajcarske.