fbpx

Analiza trendova 2021. – 47% ispitanika ne vidi sebe na Kosovu u narednih pet godina

Са представљања извештаја Фото: Н. Милосављевић

Миодраг Милићевић Фото: Н. Милосављевић

U Prištini je danas predstavljen izveštaj „Analiza trendova – Stavovi srpske zajednice 2021.“ koju nevladina organizacija „Aktiv“ sprovodi već šestu godinu zaredom. 74 odsto ispitanika smatra da je bezbednosna situacija na Kosovu loša, a čak 37 odsto njih da se ona pogoršala u poslednjih godinu dana.

Anketa sastavljena od 41 pitanja rađena je od jula do septembra meseca 2021. godine.

Metodologija istraživanja obuhvata 540 ispitanika, 270 iz četiri opštine na severu Kosova i još toliko iz većinski srpskih sredina južno od reke Ibar, sa fokus grupama: Severna Mitrovica-Zvečan, Leposavić, Gračanica i Štrpce.

Krhka bezbednosna situacija

Direktor NVO „Aktiv“ Miodrag Milićević kazao je, prezentujući izveštaj, da sveukupni položaj srpske zajednice i 21 godinu nakon okončanja sukoba 1999. godine, nije na zavidnom nivou.

„Ove godine beležimo jedan opšti defetizam gde 89 odsto ispitanika smatra da se situacija ne odvija u dobrom smeru, nema bitnijeg odstupanja u odnosu na prethodne godine, s tim što taj procenat, iz godine u godinu, ima blaga odstupanja, koja u suštini nemaju neku sveukupnu obećavajuću notu da se stvari na Kosovu kreću u makar boljem pravcu“, istakao je Milićević, dodajući da 39 odsto ispitanika smatra da će život za Srbe na Kosovu biti gori za tri godine.

Miodrag Milićević Foto: N. Milosavljević

51 odsto ispitanika smatra da je najveći problem na Kosovu odlazak mladih, dok 47 odsto ispitanih ne vidi sebe na Kosovu u narednih pet godina.

Glavni nalazi istraživanja takođe pokazuju da je bezbednosna situacija na Kosovu jako krhka, istakao je Milićević, i da je stepen ugroženosti lične bezbednosti jedan od dominantnijih.

Ispitanici smatraju da su najveći problemi na Kosovu politička nestabilnost (52,60%), zatim migracija mladih (51.10%), bezbednost (47,40%), kriminal i korupcija (43,70%) i na kraju ekonomska situacija-nezaposlenost (25,20%).

Kosovska vlada otuđena i preteća

Glavna i odgovorna urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević kaže da je nisu iznenadili podaci da 35 odsto ispitanika sa severa ne vidi sebe na Kosovu, odnosno 60 odsto sa juga.

„Mislim da je ovo početak i kraj svega. Kada se samo ovaj jedan podatak iz istražianja izdvoji, dovoljno je sumorna slika, naravno, nije srpska zajednica drugačija, ali ja to volim često da kažem da sve ono što se širom u regionu dešava, mi nismo drugačiji, ali sve pomnožite sa pet, tri ili deset, u tom smislu smo samo specifičniji“, kazala je Lazarevićeva.

Tatjana Lazarević
Foto: N.Milosavljević

Vlada u Prištini koju predvode Aljbin Kurti i Vjosa Osmani je za srpsku zajednicu na Kosovu etnocentrična, dodala je Lazarevićeva.

„Istovremeno, to je vlada koja za sebe kaže da je demokratska, a jedan narod je vidi kao etnocentričnu. U tom smislu se, vrlo često, njihovi postupci tumače kao krajnje licemerni. Populistička, to je već standardna reč kada neko hoće da bude fin, sada vam kažem sa severa, i kada hoće da opiše šta trenutno gospodin premijer u Prištini i gospođa predsednica rade, upotrebe reč kao dobar dan, a to je populistička politika i vlada. Vrlo često retoriku opisuju kao nacionalističku, to vam sada govorim, ne na osnovu istraživanja i brojki, nego na osnovu svakodnevnog iskustva, pa i ako hoćete, iako sada izbegavam da upotrebim svoj lični doživljaj, ali svakako ni moj lični doživljaj ne ide protiv toga, ja sam čak i mnogo oštrija, meni često to što je nacionalističko liči na šovinističko, to je ono što me plaši. Rečju otuđena, vrlo otuđena vlada i preteća. To je jedan od ključnih razloga zašto se, takođe, Srbi u ovom trenutku vrlo segregisano osećaju u odnosu na ostatak“, rekla je Lazarevićeva.

Razmišljajte „Kosovski“

Jedan od nalaza istraživanja je da se 95 odsto ispitanika vakcinisalo u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Srbije.

„Pandemija je trebala da bude iskorišćena u cilju popravljanja opšteg zdravlja kao odgovor na globalnu krizu, međutim, politizacija u tom procesu je bila toliko velika da zapravo, evo i danas, posledica toga jesu odlasci ljudi da se vakcinišu u nekim od zdravstvenih ustanova u centralnoj Srbiji, umesto na Kosovu”, kazao je Milićević, dok se zamenica kosovskog premijera Emilija Redžepi ne slaže, istakavši da ćemo imati predrasude dok god ne razmišljamo „kosovski“.

Emilija Redžepi
Foto: N. Milosavljević

„Ne mogu se složiti sa činjenicom da se politizovala pandemija, ne mogu, zato što sam bila ministar za lokalnu samoupravu i znam šta sam sve radila sa predstavnicima Srba, odnosno gradonačelnicima srpskih opština koji nikako nisu hteli nijedno rešenje na srpskom jeziku od strane ministarstva da preuzmu, ili bi ga preuzeli, pa bi sutradan došli i rekli, molim vas nemojte reći da imamo sa vama kontakt i da to bude prikazano na nekim slikama, ili u javnosti, imaćemo problema sa Beogradom“, istakla je Redžepi i dodala da je čak i sama prevodila rešenja Vlade za vreme epidemije, što je naišlo na negodovanje novinara srpskih redakcija koji su na početku pandemije odluke, ali i saopštenja kosovske vlade i Ministarstva zdravlja dobijali isključivo na albanskom jeziku, a konferencije koje je pomenuto Ministarstvo organizovalo su gotovo uvek bile bez prevoda za novinare srpskih redakcija.

Istakla je da to što Srpska lista ne želi da sarađuje sa kosovskom vladom ne znači da i srpska zajednica ne treba da sarađuje.

„Oni vole da sarađuju kada dolaze da potpisuju grantove i dobijaju sredstva od strane Vlade, ali nikako da se slikaju pored kosovske zastave ili sa nekim kosovskim zvaničnikom. To gospodo nije u redu“, rekla je Redžepi.

Povećani broj incidenata, odsustvo reakcije

Nekadašnji savetnik u Ministarstvu za zajednice i povratak Nenad Lalić podsetio je na povećani broj incidenata prema pripadnicima srpske zajednice na Kosovu, posebno od aprila do juna meseca ove godine, što se kako je rekao, poklapa sa formiranjem nove kosovske vlade.

„U tom periodu dolazi do velike polarizacije, zaoštravanje političke retorike i izostanka dijaloga o nekim važnim životnim pitanjima između srpske i albanske zajednice. Tu bih dodao i totalnu marginalizaciju političkih predstavnika kosovskih Srba koji formalno pravno jesu u paralmentu, ali nemaju neki značajan politički uticaj. 48 incidenata u prvoj polovini ove godine, to je otprilike osam incidenata mesečno, što je zabrinjavajući podatak, ali ono što mene konkretno brine, neulazeći u to da li su ovi bezbednosni incidenti etnički motivisani ili ne, mene više brine reakcija, odnosno izostanak reakcije albanske političke elite, predstvanika civilnog sektora i medija koji izveštavaju na albanskom jeziku, i drugo, izostanak reakcije nadležnih organa koji se ovom problematikom moraju baviti“, rekao je Lalić.

Takođe, neki od glavnih nalaza istraživanja su da 22 odsto ispitanika podržava nastavak Briselskog dijaloga, 47% smatra da Zajednica srpskih opština neće biti formirana, 44% ispitanika smatra da nezavisni stavovi i kritičko mišljenje nisu dovoljno zastupljeni u medijima na Kosovu, dok se 70 odsto ispitanih ne oseća slobodno da javno iznosi svoje političke stavove.

Milena Maksimović

 

 

 

%d bloggers like this: