fbpx

Rentiranje zatvorskih ćelija, prilika za dobit

Фото: Pixabay, ErikaWittlieb

Zahtev Danske da iznajmi 300 zatvorskih ćelija na Kosovu i Metohiji, biće zvanično prihvaćen u ponedeljak, kada prištinska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu i njen danski kolega potpišu zvanični sporazum. Za Kosovo bi iznajmljivanje zatvorskog prostora značilo dobit koji sa sobom ne bi nosio bezbednosni rizik, tvrdi ekspert za bezbednost Nuredin Ibiši Ljeka.

Da bi sporazum između Ministarstava pravde u Prištini i Kopenhagenu bio potpisan, potrebno je, kako je rekla kosovska ministarka pravde, Aljbuljena Hadžiu, ispuniti određene uslove.

“Tražili smo da se sporazumom ne dozvoli dolazak zatvorenicima koji su optuženi za terorizam i koji imaju psihičke probleme. Biće to ljudi koji su počinili druga krivična dela, a još uvek ne znamo koje su nacionalnosti. Želimo i da se informišemo o posetama njihovih porodica, kao i o zakonima koji će za njih važiti, kosovski ili danski. Službenici u kazneno popravnim institucijama će da budu sa Kosova, a socijalnu pomoć će obezbediti Danska”, rekla je Hadžiu na konferenciji.

Zahtev Danske, koji je upućen kosovskoj vladi još pre tri godine, konačno će biti usvojen, uz određenu nadoknadu.

“Od ovog međunarodnog sporazuma, Kosovo će u toku deset godina dobiti 60 miliona evra investicija u obnovljive izvore energije i 150 miliona evra za druge namene”, napisao je na Fejsbuku zamenik ministarke pravde Bljerim Saljihu.

“To je 300 zatvorenika, cifra od 210 miliona, znači svake godine po 21 milion, i to je pozamašna suma koja će jednostavno biti namenjena, i za potrebe kapitalnih investicija, ali istovremeno i za izgradnju kadrova i za poboljšanje infrastrukture zatvora”, istakao je ekspert za bezbednost Nuredin Ibiši Ljeka.

Savet za zaštitu ljudskih prava iz Prištine smatra da zatvor u Gnjilanu, u kome će biti smešteni zatvorenici iz Danske, ne ispunjava uslove za toliki broj ljudi, da tretman stranaca i domaćih zatvorenika neće biti isti, ali i da će dolazak stranaca predstavljati bezbednosni rizik, sa čim se ne slažu bezbednosni eksperti.

“Nema bezbednosnog rizika upravo zbog toga što oni, prvo, nemaju nameru kako je najavljeno od ministarstva Danske, nemaju tendenciju bekstva iz zatvora, i drugo, ne predstavljaju opasnost po društvo, ni za službenike u zatvorima”, dodao je Ibiši Ljeka.

Na Kosovu su 2020. godine, prema podacima Svetske zatvorske statistike, koju sastavlja britanski Istraživački institut za krivičnu i pravosudnu politiku, 1.642 osobe bile u zatvorima, što je 97% popunjenosti zatvorskih kapaciteta. Za ovu godinu, još uvek nema podataka.

Milena Maksimović

 

%d bloggers like this: