fbpx

Kosovo: Zagađeni voda, vazduh i zemljište

Илустрација Фото: Pixabay, andreas 160578

Đorđe iz Radeva ne voli kišu i čim se naoblači gleda u nebo, pa zatim u Sitnicu. Upravo je reka pored koje je odrastao 11. januara 2021. godine potopila sve što je godinama stvarao. Dragan iz Gračanice u svađi je sa vetrom, ne može da podnese prašinu koja se nakon njega podigne sa jalovine koja mu je uništila pluća. Prašine se nagutao i Milan iz Stanišora jer kamioni, prevozeći kamen, neprestano prolaze pored njegove kuće. Milan je nekada imao pčele, ali su od prašine uginule. Zoran iz Lapljeg Sela je voleo leto, voleo je da na terasi pije jutarnju kafu sa suprugom. Ne voli ga više, jer se smrad Gračanke manje oseća zimi. Dobrivoje i Idriz su odrasli u Sirinićkoj župi, uz planinske izvore, a sada se zajednički bore da im ne oduzmu vodu za piće i zarobe reke u cevi. Ima još Dobrivoja, Milana, Dragana… ima ih svuda i svi smo mi – oni, i svi su oni – mi, napisala je u autorskom tekstu za RTV Kim novinarka Milena Maksimović.

Pamte meštani Radeva i Lepine da Sitnica ume da nadođe usled obilnih padavina, ali ono što se desilo 11. januara prošle godine ne pamte ni najstariji. Oni se sećaju Sitnice u kojoj su se kupali, učili decu prvim plivačkim pokretima. Prozirna je, kažu, bila, puna riba i rakova, milina za gledanje, a pravo uživanje za ljubitelje ribolova. Sada je Sitnica neke mutne, oblačne boje. Kao neka bolesna novogodišnja jelka je ukrašena flašama, kesama i po kojom uginulom životinjom. Otpad je promenio njen prirodni tok, zapušio kanale… Sitnica mora negde, a gde će – nego kod Đorđa, on joj je nekako najbliži. Ali, ne samo on, ima dosta njih u blizini koji će je nerado udomiti u svom dvorištu, domu, podrumu. Nije samo Sitnica u tako nezavidnom položaju u sopstvenom koritu, dozlogrdilo je i Janjevki, Prištevki… I one su morale kod nekoga i tako, potopljeno je skoro 180 domaćinstava, zabeležili su službenici Opštine Gračanica. Šteta je velika, a budžet za poplavljene mali. Od traženih 450.000 evra, ova lokalna samouprava je dobila 38.000, pa će novac za sanaciju štete prihodovati 88 porodica, tačno po 431.81 evro. U jesen, radnici u Odeljenju javnih službi pri Opštini Gračanica i Javno komunalnog preduzeća “Ekologija” su počeli sa čišćenjem rečnih korita, ali nedostaju finansije, pa koliko para – toliko muzike. Šta će se dogoditi kada naiđu ponovo obilne padavine, ne smem ni da pomislim.

Jalovina rudnika Kišnica se prostire na oko 40 hektara nekada plodne zemlje i nalazi se u blizini prvih gračaničkih kuća. Već decenijama, ukoliko se u Gračanici nađete kada duva vetar, osećaj je kao da ste u pustinji. Posle kiše, teški metali i otrovi iz jalovine slivaju se u reku Gračanku koja od te teške muke, dobije narandžastu boju. Tako jalovina zagađuje vazduh, vodu, ali i zemljište. Rešenja ima, kažu stručnjaci, a to je rekultivacija, odnosno pokrivanje rudničkog otpada, ali je za to potrebno, pogodite šta – novca, mnogo novca. Lokalna samouprava je zainteresovana da reši ovaj problem ali, kako s vremena na vreme kažu, ne nailaze na podršku centralnih vlasti. Inače, prebacivanje odgovornosti sa jedne na drugu instituciju, neretka je pojava u našem društvu.

Kada kroz Laplje selo i Preoce, pogotovu u letnjem periodu, prođete automobilom, užurbano morate da zatvorite prozore, jer je smrad reke Gračanke nepodnošljiv. Zapitate se kako je onima koji od njega ne mogu da pobegnu i koji žive pored same reke. Problem postoji već nekoliko godina, ali se još uvek ne rešava. U reku Gračanku, koja teče kroz Laplje Selo i Preoce, pored teških metala i olova, uliva se i hemijski otpad nepoznate sadržine, a dolazi iz fabrike koja se nalazi u Ajvaliji. Opština Gračanica je uzorke vode sa više lokacija slala na ispitivanje, pokazalo se prisustvo otpadnih voda iz domaćinstava, a za dodatne analize je nadležan neko drugi, još uvek je nejasno ko. Za sada ne znamo šta se u Gračanki još nalazi, a pitanje je i da li ćemo i kada saznati. Rečno korito je betonirano, uređivano, ali problem nije rešen. Predstavnici Omladinskog saveta opštine Gračanica su 14. novembra organizovali potpisivanje peticije kojom je zatraženo rešenje dogogodišnjeg problema, četiri dana nakon toga održan je i sastanak u Lapljem Selu na kojem su prisustvovali predstavnici opštine Priština i Gračanica, Ministarstva za zaštitu životne sredine, OEBS-a i USAID-a. Tada je obećano da će inspekcije relevantnih institucija raditi na identifikaciji zagađivača, koji ni dan-danas nije pronađen.

Meštani Stanišora, najvećeg sela novobrdske opštine, više godina se bore protiv kamenoloma i kamiona koji svakodnevno podižu prašinu dok prolaze tim mestom. Kamen i pesak sa kamenoloma šest albanskih kompanija, kamioni prevoze lokalnim putem kroz Stanišor, a osim zagađenja, uništavaju i put. Put će se popraviti, ali kako zaštiti ljude i životinje u ovom selu od prašine? Za sada su jedina zaštita zatvoreni prozori. I tako, deset godina kamenolomi prete da unište zdravo prirodno okruženje u ovom delu Kosovskog Pomoravlja. Srbi i Albanci protestuju godinama kako bi skrenuli pažnju na ovaj problem. Rešenje postoji. Izgradnja zaobilaznog puta koji će voditi ka Prištini i Uroševcu, ali ponovo nema volje predstavnika centralnih institucija.

U opštini Štrpce, „Matkos grupa“ je počela izgradnju hidrocentrala u selu Donja Bitinja, ali i u drugim mestima, još 2015. godine. Meštani Sirinićke župe, Srbi i Albanci, višegodišnjim protestima neumorno su branili svoje reke, međutim, bez rezultata. Više puta su bivali pretučeni, pa i hapšeni. Od zaštite svojih reka ne odustaju, ali ne odustaje ni „Matkos grupa“. Tadašnji zamenik ministra za infrastrukturu i životnu sredinu Avni Zogjani je 20. februara 2020. godine najavio privremenu obustavu radova na izgradnji mini hidroelektrana i prekid izdavanja novih dozvola. Početkom 2021. godine institucija Ombudsmana preporučila je Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja da objave svu dokumentaciju koja se odnosi na izgradnju mini hidroelektrana u Štrpcu, a Sudskom i Tužilačkom savetu Kosova da preduzmu mere kako bi se slučajevi vezani za izgradnju elektrana tretirali kao prioritetni. Dobra vest je da je kosovski Vrhovni sud novembra meseca 2021. godine vratio na snagu meru suspenzije u slučaju hidroelektrana u opštini Štrpce. Meštani se nadaju da će pobediti pokušaje da se ugrozi najlepši deo Kosova.

Borbu za očuvanje zdrave životne sredine, vode i meštani opština Peć i Dečani. Protestuju, šalju peticije, pokušavaju da spase svoje reke, ali borba još traje.

Na celom Kosovu radi 14 mini hidroelektrana, 21 je u različitim fazama izgradnje, a količine električne energije koju proizvode su minimalne u odnosu na realne potrebe ovdašnjih potrošača.

I nisu u problemu samo meštani opština Gračanica, Štrpce, Novo Brdo, Peć, Dečani. U problemu smo svi, ukoliko ne povratimo balans koji je na planeti postojao između prirode i ljudskih postupaka. Ako za to nije kasno i ako je to više uopšte moguće.

Tekst je napisan u okviru inicijative OPEN koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), a doprinos je Komunikacije za razvoj društva (CSD). Izraženi stavovi pripadaju isključivo autorki i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.

Izvor: RTV Kim
%d bloggers like this: