Norveški pukovnik Torsen o martovskom pogromu: Bio je smanjen broj pripadnika KFOR-a koji su čuvali srpske sredine

Фото: Н.Милосављевић, Грачаница Онлајн

Nekadašnji pripadnik KFOR-a i pukovnik norveške vojske, Knut Flovik Torsen, pripadao je jedinici koja je 17. Marta 2004. godine odbranila Čaglavicu od napada 12.000 Albanaca, koji su tog dana krenuli na ovo selo. Nakon 18 godina, boravio je na Kosovu i Metohiji, a danas mu je u Domu kulture Gračanica uručena gramata za zasluge u širenju srpske kulture od Društva književnika Kosova i Metohije.

Sećajući se martovskog pogroma, Torsen je naveo da je odbrana Srba u Čaglavici tada bila zasluga svih pripadnika KFOR-a, navodeći da je 17. martu prethodilo lažno izveštavanje lokalnih medija o utapanju albanske dece.

„Mi smo uvideli da postoje znaci i plan da se isteraju Srbi sa ovog prostora, ali nije postojala volja da se sagleda celokupna slika. Ja sam bio na straži u operativnom centru i mi smo dobili izveštaj da su Albanci počeli da pale srpske kuće i da ubijaju ljude. I onda smo dobijali izveštaje sa celog Kosova da počinju pobune“, govori Torsen, navodeći da je sam zatražio tada od svog komandanta da se krene u akciju spašavanja Srba.

Kako je rekao, zadatak norveškog kontigenta tada je bio da spreči 12.000 albanskih demonstranata da uđu u oblast Gračanice.

„Posebno mi je bilo drago što sam bio deo grupe koja je sačuvala manastir Gračanicu. Sa jedne strane mi je veoma žao zbog svega što se tih dana dogodilo, a sa druge strane sam veoma ponosan što sam bio deo grupe Norvežana koja je bila u mogućnosti da zaštiti Gračanicu. Nakon toga, sećam se da su se demonstranti povukli i da nisu bili toliko agresivni, došli su albanski političari koji su ih ubeđivali da se povuku i situacija je počela da se smiruje“, priča norveški pukovnik, dodajući da se sretao sa izbeglim Srbima koji su tražili zaštitu KFOR-a, a naročito da mu je bilo teško gledati istraumirane ljude i decu koji su kroz sve to prošli.

Foto: N.Milosavljević, Gračanica Onlajn

Odgovarajući na pitanje našeg portala, kako komentariše napad na Kosovo Polje, pošto je taj grad tada bio pod nadležnošću norveškog kontigenta KFOR-a, Torsen je rekao da su u to vreme bili interventni bataljon, te da praktično nisu imali svoju određenu teritoriju, nego su u skladu sa dužnostima mogli da budu poslati na različite strane.

“Zbog toga što je u to vreme bila politika smanjenja broja pripadnika KFOR-a, dešavalo se da se smanji broj vojnika koji su čuvali srpske enklave. Ja znam da je puno kuća zapaljeno i da je crkva zapaljena u Kosovu Polju. Čak na putu za Čaglavicu, kada smo prolazili kroz Kosovo Polje, naši vojnici bili su napadnuti pokušavajući da dođu na položaj u Čaglavicu”, ispričao je Torsen.

Nekadašnji pripadnik KFOR-a dodao je i da je njegova odgovornost da govori o martovskom pogromu.

“Osećam da je moja odgovornost da govorim o ovom delu novije istorije da bi se sprečilo da se takve stvari ponovo dese”, rekao je Torsen.

Nakon 18 godina, istakao je da mu je drago što je ponovo u Gračanici i da je to za njega veoma snažno iskustvo, naročito zato što je pravoslavne veroispovesti i što mu je supruga poreklom iz Republike Srpske, što je potvrdio i iguman manastira Draganac, otac Ilarion, navodeći da Knut Republiku Srpsku smatra svojom drugom otadžbinom.

„Ljudi kao što je Knut Torsen su od izuzetnog značaja. Oni su lice prave i dostojanstvene Evrope koja čuva svoj identitet i ne uništava identitete drugih”, rekao je iguman manastira Draganac.

Otac Ilarion je takođe naveo da je Knut Flovik Torsen zajedno sa svojim kolegama saborcima i žiteljima Gračanice i Čaglavice i uopšte ljudi sa centralnog Kosova pomogao da ovo malo Srba opstane, uz druge pripadnike KFOR-a.

„Treba spomenuti da su tu bili, pored norveškog kontigenta KFOR-a i Amerikanci koji su u to vreme dosta pomogli, Šveđani i Indijci, ali to su ljudi kojih treba da se sećamo bez obzira na veoma komplikovane okolnosti i spletove okolnosti koje nose konflikti i ratovi. Uvek ima dobrih ljudi i sa jedne i sa druge strane, ljudi koji svojim postupcima prevazilaze sve granice, izlaze iz svih okvira. Jedan od takvih ljudi je naš brat, gospodin Knut Flovik Torsen, pukovnik norveške vojske, pripadnik specijalnih jedinica koji je u to vreme branio Gračanicu i Čaglavicu, odnosno, branio Gračanicu u Čaglavici“, kazao je otac Ilarion, koji je naveo da pored toga što je vojnik, on je i istoričar koji se trenutno bavi istraživanjem, a koje će obuhvatiti temu vezanu za stradanje srpskih logoraša u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata.

Foto: N.Milosavljević, Gračanica Onlajn

U ime Društva književnika Kosova i Metohije, književnik i novinar Živojin Rakočević dodelio mu je gramatu za zasluge u širenju srpske kulture.

Podsetimo, u martovskom pogromu 2004. godine ubijeno je 10 Srba, preko četiri hiljade je proterano, a srušeno je i zapaljeno 35 crkava i manastira i preko 700 srpskih kuća.

Ana Marković