fbpx

Sećanja na početak bombardovanja SRJ: „Pokušavali smo da shvatimo kako nestaje život“

Фото: Дарко Дожет

Na današnji dan pre 23 godine počelo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Prve bombe pale su u blizini aerodroma Slatina, nedaleko od Prištine. NATO agresija usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. To je do tada bila najveća operacija Severnoatlantske alijanse, a za Srbe na Kosovu i Metohiji taj događaj bio je odlučujući za egzodus.

Tog lepog martovskog dana narod je verovao da nema mesta ratu, jer je vazduh mirisao jedino na proleće.

„Ja sam tada imao 14 godina, ali sećam se odlično tog dana, obraćanja tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, gde je nagovestio početak rata, onda nestanak električne energije, odlazak u skloništa i ta priča je trajala 78 dana“, priseća se istoričar Aleksandar Gudžić.

„Pamtim trenutak kad se videla prva svetlost iznad Prištine, a onda posle te svetlosti je došao taj zvučni udarni talas od kog su počela da se tresu stakla na našem stanu, tu gde smo bili, bili smo moja supruga, kumovi, Slaviša i Marina, i sećam se da je Slaviša samo rekao `počelo je kume` i tog trenutka ta vrata pakla su se otvorila i sav život, sve što smo imali, sav smisao je počeo da se ljulja, da tone i da odlazi iz našeg grada, iz naše Prištine“, priča književnik i novinar Živojin Rakočević.

Odluka o vazdušnom napadu doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

„Najveći rat od 1945. godine je bio onaj u kojem je 19 zemalja, bez ikakvog povoda i razloga, napalo jednu malu zemlju, a sa ciljem da joj oduzmu deo teritorije, i tada je NATO pokazao da nije odbrambena organizacija već osvajačka i ta primena duplih aršina to je nešto što boli svakog Srbina“, istakla je direktorka i glavna urednica NIJP „Panorama-Jedinstvo“ Rada Komazec.

„Ti ratovi za drugo razbijanje Jugoslavije su počeli devedesete godine u Sloveniji nekim sporadičnim incidentima, nastavili si se u Hrvatskoj, a kulminaciju imali u BiH gde je bio jedan od najkrvavijih oblika građanskog rata, a cela ta jugoslovenska ratna drama se završila 1999. godinom i bombardovanjem i sukobima na Kosovu, koji su započeli zapravo 1998. a nastavljeni 1999. godine bombardovanjem“, istakao je Gudžić.

U vazdušnom napadu je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Tačan broj žrtava i dalje je nepoznat.

„Na jedan brutalan način bombardovana je, uništavana i rušena jedna suverena zemlja, gde je devastirano, porušeno 40 odsto, verovatno i više privrede i svega, infrastruktura je uništena, mostovi i sve ostalo. Jako, jako je teško sećati se tih dana“, navela je Komazec.

Povod za NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju je takozvani „Slučaj Račak“ gde je pogibija vojnika takozvane OVK, kako se kasnije dokazalo, predstavljena kao ubistvo i masakr nedužnih albanskih civila.

„Ja sam za to vreme, valjda radio, ja sam za to vreme pokušavao da dam nekakav smisao opstanku, životu, pokušavali smo da shvatimo šta se dešava, pokušavali smo da svedočimo, pokušavali smo da održimo komunikaciju, pokušavali smo da damo nekakav smisao besmislu, pokušavali smo da shvatimo kako nestaje život, kako nestaju gradovi, zašto se to dešava, pokušavali smo da shvatimo užasnu propagandu koja govori logor je u Prištini, na stadionu, a ja prolazim pored stadiona nema nikakvog logora, svetske mreže javljaju kako je tu logor koji drže Srbi“, priča Rakočević.

Poslednje bombe pale su na teritoriju sela Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica, 10. juna 1999. godine, a sa potpisivanjem Kumanovskog sporazuma počelo je povlačenje srpske vojske, a istovremeno ulazak KFOR-a. Zajedno sa srpskim bezbednosnim snagama, KiM je napustilo više od 200.000 Srba, a vratio ih se zanemarljivo mali broj. Gradovi južno od Ibra su očišćeni od Srba, koji se još uvek pitaju zašto samo za njih nije važilo takozvano međunarodno pravo.

U dvorištu Doma kulture u Gračanici, ispred restauiranog krsta, spomenika stradalima u NATO agresiji, danas će u 11.00 sati biti služen pomen.

Milena Maksimović
%d bloggers like this: