fbpx

Ekstremna desnica na Kosovu

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Nijedan eksterni sukob nije imao toliko internog uticaja na Kosovo kao sukob na Bliskom istoku. Desktop istraživanje “Ekstremna desnicana Kosovu” koje je uradila ekipa Gračanice onlajn pokazuje da se do 2015. godine, na Kosovo vratilo 130 učesnika u bliskoistočnim sukobima, a do 2016. godine doneseno je 36 presuda, održano 33 suđenja, 50 lica je stavljeno pod istragu i 78 lica je osumnjičeno.

Eksperti: Zakon o zabrani ratovanja na stranim ratištima smanjio broj ekstremnih desničara

Prema podacima Policije Kosova dostavljenim portalu Gračanica onlajn, od 2013. godine na Kosovu je uhapšeno oko 200 osoba osumnjičenih za krivična dela terorizma (uglavnom zbog učešća u borbama u zoni sukoba). Situacija se menja 2015. godine, kada je Skupština Kosova usvojila Zakon o zabrani učestvovanja u stranim sukobima koji reguliše krivično gonjenje pripadnika IDIL-a (Islamska država) i ostalih terorističkih organizacija, po povratku na Kosovo.

Na Kosovu ne postoje desničarske organizacije, ono što bi se zvalo ekstremizam. Postoji već ustaljena praksa, i u politici i u Zakonu od 2015. godine kojim je zabranjeno učešće građana Kosova u drugim oružanim konfliktima van zemlje, tako da nema nikakve bojazni ni panike da bi došlo do remećenja javnog reda ili mira ili pak nekih drugih bezbednosnih situacija koje mogu prouzrokavati ove desničarkse organizacije ili pak neke ekstremne organizacije, pogotovu one koje su oslonjene na terorističke organizacije kao što je bio ISIS ili druge. Samim usvajanjem zakona 2015. godine prekinut je taj tok prisustva građana Kosova na ratištima u Siriji ali ujedno je, delom zbog predizetih mera i hapšenja od strane bezbednosnih organa, pogotovu policije, tužilaštva i sudstva, prekinut taj lanac na Kosovu i mislim da dalji nastavak, pogotovu usvajanjem strategije za integrisano reagovanje pa onda za sprečavanje i borbu protiv ekstremizma, dalo je rezultate“, smatra stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši Ljeka.

Kosovo raspolaže sveobuhvatnim pravnim okvirom za borbu protiv terorizma koji je, prema navodima američkog State Departmenta “dovoljan kako bi se krivično gonili pojedinci za koje se sumnja da su počinili ili podržavali terorističke aktivnosti”.

Kosovo je deo koalicije za borbu protiv terorizma kojom rukovode Sjedinjene Države. Tokom poslednjih godina, od 2015. do sada, možemo reći da su naše institucije odradile dobar posao, tj. svoju dužnost, jer u izveštaju Sjedinjenih Država možete pronaći da je Kosovo skoro završilo zadatke i da je najbolje, tj. da je lider u borbi protiv terorizma. U posledwe vreme čujemo da su susedne zemlje pokušavale da okrive Kosovo da je država koja proizvodi terorizam, što nije istina. Možemo reći da je Kosovo završilo većinu obaveza prema Koaliciji za borbu protiv terorizma“, istakao je ekspert za bezbednost Drizan Šalja.

Šalja, takođe tvrdi da kosovske institucije dobro obavljaju svoj posao, te da od 2017. do sada nije bilo nijednog hapšenja za terorizam.

U periodu 2014-2017. godine, aktivnosti bezbednosnih institucija su bile mnogobrojne, a od 2017. na ovamo možemo reći da naše bezbednosne institucije nadziru svaki pokret grupa, ukoliko pokušaju da izbegnu radar bezbednosnih institucija. Možemo dodati da su Kosovska policija i Kosovske obaveštajna služba u bliskoj saradnji sa Sjedinjenim Državama. U trenutku kada dođu do informacija, oni dele informacije i obavljaju posao u svom bezbednosnom okruženju, u Republici Kosovo“, naveo je Šalja.

Bezbednosni stručnjaci: Smanjuje se broj verskih ekstremista

Međutim, situacija nije uvek bila takva, kako smatraju pojedini bezbednosni eksperti. U analizi Pulsa Javnosti UNDP-a “Sprečavanje nasilnog ekstremizma na kosovu” iz 2017. godine, navodi se da institucije na Kosovu nisu obraćale pažnju na probleme radikalizacije i vrbovanja za rat u Siriji sve do druge polovine 2014. godine kada je uhapšeno par imama za koje se sumnjalo da su vrbovali ljude za IDIL (Islamsku državu) i ostale ekstremističke organizacije. Sada, na Kosovu zvanično nema terorista, pa je i rizik od mogućeg terorističkog napada veoma nizak, kao i da je broj verski motivisanih ekstremista mali.

Trenutno su pretnje od verski motivisanog ekstremizma na Kosovu na veoma niskom nivou. To je donekle zahvaljujući adekvatnim merama koje su kosovske institucije preduzele u suzbijanju i sprečavanju ove pojave. Ipak, glavna zasluga za to pripada stanovništvu uopšte, uključujući i predstavnike verskih zajednica na Kosovu, koji ne samo da redovno promovišu versku toleranciju, već i sadržajno osuđuju sve pojedince koji izgleda da imaju tendenciju da promovišu versku netrpeljivost“, navodi u odgovoru za portal Gračanica onlajn Mentor Vrajoli iz Centra za bezbednosne studije (KCSS).

Slično misli i Ibiši Ljeka:

Mislim da je to sve pod kontrolom i da nije samo stvar bezbedonosnog sektora, policije, kosovske obaveštajne agencije, nego je to stvar i ostalih zajednica, Islamske verske zajednice na Kosovu, katoličke i pravoslavne, kao i društvenih struktura na centralnom ili lokalnom nivou. Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzelo je niz mera održavanjem sastanaka na lokalnom, tj. opštinskom i na centralnom nivou da se ekstremizam ne bi raširio i da se ne bi umanjivao značaj ovog problema. To sve je donelo dosta dobrih rezultatata u prevenciji, jer nemamo nijedan slučaj da je bilo ispoljenog verskog ekstremizma, bilo na Kosovu ili pak u zemljama regiona. Ja bih hteo da naglasim doprinos kosovskih građana koji su davali nformacije na vreme, kako ne bi došlo do pojave tih terirositčkih akata. To je ono što je najbitnije, da zajedno stvaramo jedan miran suživot svih građana na Kosovu“.

Srpska zajednica neinformisana o ekstremnoj desnici na Kosovu

Kada se govori o srpskoj zajednici na Kosovu, veliki problem je neinfomisanost građana o ovoj važnoj temi, što izazva strah, posebno ako se zna da je u prošloj godini bilo oko 120 etnički motivisanih incidenata, koje Kosovska policija nije uvek tako okarakterisala. Radi se o napadima na Srbe, njihovu i imovinu Srpske pravoslavne crkve.

„Čula sam da na Kosovu postoje različiti vidovi desničarskih organizacija, kao što su ISIS i Vehabije. Nisam upućena da li postoje neke druge registrovane desničarske organizacija, ali ono što znam, a to je da su građani vrlo malo informisani o postojanju takvih organizacija na Kosovu. Iz srpskih medija možemo da vidimo da se protiv takvih organizacija često podnose različite optužnice od strane tužilaštva ili krivične prijave od strane policije, a da li se to do kraja procesuira, građani su za takve odgovore, nažalost, uskraćeni“, kaže pravnica Dušica Kostić iz Gračanice, sa kojom se slaže i njen sugrađanin Dušan Borisavljević.

„S vremena na vreme dobijam neke informacija iz medija da ima nekih dobrovoljaca koji ratuju na nekim ratištima, kao na primer sada u Ukrajini, ali ne znam jer nemamo gde da proverimo tu informaciju. Ono što dolazi iz medija primamo sa nekom rezervom. Stalno su u medijima neke vesti da postoje desničarske organizacije, da postoje neke terorističke organizacije koje su prisutne ovde, u šta iskreno potpuno verujem, samo nismo u mogućnosti da saznamo više o tome iz medija ili na neki drugi način“, misli Borisavljević.

„Čuo sam putem medija za ISIS i Vehabije, ali nisam nešto puno upoznat sa tim. Ono što sam pročitao na internetu i na fejsbuku, samo to, ništa više od toga. Strah naravno postoji, u svetu se dešavaju razne stvari, tako da, ne bi me začudilo da bude i na teritoriji Kosova“, smatra Lazar Jovanović iz Radeva.

„Čula sam nešto putem medija, naravno i putem interneta, ali ne znam da li ovde kod nas išta od toga postoji, mada smo svedoci da se svakodnevno dešavaju neki teroristički napadi po stranim zemljama. Ovde kod nas nema toga, nisam upoznata, ali danas je sve moguće“, rekla je Marija Živić iz Gračanice.

Za sprečavanje ekstremizma najvažnije informisanje građana

ISIS je teroristička organizacija, kao i njihovi sledbenici. S druge strane, takozvane vehabije označavaju sve sunitske muslimane koji slede ortodoksniji i dogmatičniji način muslimanskog propovedanja. Tehnički, dogmatski vernici su prisutni u svim verama. Ipak, većina njih svoje verovanje smatra svojom privatnošću, protiv je ratova i ne podržava upotrebu sile za postizanje svojih ciljeva“, objašnjava Vrajoli.

Nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika na Kosovu, samo je jedan od faktora koji utuče na to da srpska zajednica ostane neinformisana kada je postojanje desničarskih organizacija na Kosovu u pitanju.

„Srpska zajednica generalno nije informisana o kompeltnom stanju na Kosovu kada je u pitanju postojanje desničarskih organizacija. S vremena na vreme do članova naše zajednice, pa čak i nas koji smo malo aktivniji u civilnom društvu, kao i do medija, stižu vrlo šture informacije o pojedinačnim slučajevima. Pamtim neke detalje iz prethodnih nekoliko godina kada se čulo da su pojedini mladi Albanci bili angažovani, odnosnu da su se priključili ISIS-u i tako dalje. Bila je poznata i priča o jednoj porodici koja je ostala da bude na strani ISIS-a, pa kasnije nisu mogli da se vrate na Kosovo i tako dalje. To su vrlo šture i retke informaije koje dobijaju članovi srpske zajednice. O tome malo više priča među albanskom zajednicom, a informacije koje do nas dolaze su potpuno nejasne i vrlo, vrlo, skraćene, na neki način, šture“, istakao je Ivan Nikolić iz NVO „Komunikacija za razvoj društva“.

Globalni terorizam je globalni fenomen. Nijedna zemlja na svetu se ne može smatrati imunom, što znači da Kosovo treba da sledi princip razvijenih zemalja i da bude na oprezu.

Mislim da je neophodno, pre svega, razgovarati sa relevantnim institucijama koje se bave tom tematikom i da se insistira na tome da se bukvalno sve informacije prevode i na srpski jezik i plasiraju i srpskim medijskim kućama, civilnom društvu i onima koji su zapravo i zaduženi za tu komunikaciju sa građanima, za širenje informacija, ne bi li članovi naše zajednice blagovremeno bili obavešteni, ne bi li se minimizirao taj postojaći strah ili potpuno čak neutralisao, ali i da se spreči širenje panike“, dodao je Ivan Nikolić, sa kojim se slaže i Drizan Šalja:

Mislim da treba više informisati društvo o ovom pitanju. Moramo više informisati kosovsko društvo da se dovojno bavimo ovim pitanjima i da je sve pod kontrolom. Jedina stvar koja je potrebna je saradnja sa međunarodnom zajednicom na Kosovu, u skladu i u bliskoj vezi sa zemljama koje su otvorene prema Kosovu“.

Veći uticaj nasilnih ekstremističkih grupa na Kosovu nakon sukoba 1999. godine je potvrđen 2012. i 2013. godine kada je većina od 316 potvrđenih stranih boraca sa Kosova odlučila da se pridruži raznim oružanim grupama u Siriji, uključujući Islamsku državu Iraka i Sirije (IDIL) i Al Nusru. Iako se trend smanjio do kraja 2015. godine, pojava stranih boraca sa Kosova pokazuje da Kosovo nije imuno na globalni trend verske radikalizacije povezane sa sukobima u Siriji i Iraku.

Pritajeno delovanje ekstremnih desničara

Građani albanske zajednice uglavnom o ovoj temi nisu želeli da govore za portal Gračanica Onlajn. Ono što nam je potvrdio samo jedan od 100 anketiranih građana Prištine, R.M., jeste da predstavnici određenih ekstremističkih organizacija vrbuju najčešće decu i mlade, prvenstveno u nekoliko džamija na Kosovu, ali i na sportskim igralištima i u parkovima. Naš sagovornik nije želeo da se spominje njegovo ime, ali nije rekao ni konkretno za koja mesta ima saznanja da se dešava vrbovanje građana za članstvo u desničarskim organizacijama.

„Imao sam sopstveni primer pre oko četiri godine, jer je moj tada četrnaestogodišnji unuk počeo da priča o džihadu, za koji je čuo od nekog čoveka dok je igrao košarku sa društvom. Dugo vremena nam je trebalo da dete odvratimo od te ideje“, rekao nam je građanin Prištine.

Kod Srba i ostalih manjinskih zajednica na Kosovu, zvanično nisu registrovane desničarske organizacije, niti ima podataka da li i koliko njih ratuje na nekim stranim ratištima.


Mediji nogu da budu podstrekači procesa širenja ekstremizma, a mogu da odigraju i vrlo važnu, skoro presudnu ulogu u sprečavanju istog.

„Prateći kontranarativi podstiču međusobno poštovanje i razumevanje, pomirenje i suživot između kultura i religija i mediji igraju vitalnu ulogu u naporima u borbi protiv nasilnog ekstremizma. Uticaj i opseg suprotstavljanja narativu u on line medijima, takođe, otkriva kako takve priče mogu angažovati ljude, uključujući i one koji su radikalizovani s ciljem da ih angažujemo da budu deo društvenog dijaloga o tim osetljivim pitanjima. Mi moramo podstaći društveni dijalog o osetljivim stvarima i uloga medija u tome je od velikog značaja”, kazao je sadašnji šef misije OEBS u Beogradu, 2018. godine, kada je bio na čelu iste misije u Prištini.


Milena Maksimović – Ana Marković

%d bloggers like this: