Različiti krajevi Kosova – različiti i problemi mladih

Život mladih na Kosovu razlikuje se od mesta do mesta, pa je tako omladina koja živi u četiri opštine na severu, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću zadovoljnija aktivnostima koje se neretko organizuju u cilju unapređivanja mladih. U Gračanici kurseve edukativnog karaktera uglavnom organizuju nevladine organizacije, dok se u Kosovskom Pomoravlju i Goraždevcu, u opštini Peć, aktivnosti uglavnom svode na one sportskog karaktera. Problem koji je zajednički omladini širom Kosova je – nezaposlenost.

Samim tim što je Kosovska Mitrovica grad u kome se nalazi Univerzitet, u njemu živi dosta mladih, pa se tako većina svršenih srednjoškolaca iz srpske zajednice sa Kosova uputi baš tamo, u „studentski grad“. Mladi misle i očekuju da je u Kosovskoj Mitrovici perspektivnije i da je situacija znatno lošija u mestima južno od reke Ibar.

„Mladi u Kosovskoj Mitrovici mogu da se prijave na kurseve stranih jezika, programiranja, različite sportske aktivnosti su im na raspolaganju, ali ipak ima i onoga što nedostaje, recimo Dom kulture, više zelenila i možda kuglana. Situacija i atmosfera se razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj sredini na Kosovu se nalazite“, ističe Nemanja Jakšić, dodajući da mlade treba uključiti u procese odlučivanja na svim nivoima.

„Treba ukinuti pravo glasa na izborima osobama starijim od 65 godina, jer budućnost treba da kroje mladi ljudi, a ne oni čije je vreme prošlo“, pomalo ljutito dodaje Jakšić.

Ivan Mitić se iz Gračanice preselio u Kosovsku Mitrovicu. Navodi da mlade na Kosovu najviše zabrinjava ekonomska nestabilnost, pa je i to razlog kaže, zbog čega svetliju budućnost traže što dalje odavde.

„Ekonomski aspekt je možda glavni aspekt koji utiče na nezadovoljstvo mladih na Kosovu. Naravno, uvek tu ima svetlih primera ljudi koji su odlučili da stvore nešto i uspeli u tome, da prozvedu nešto svoje, osnuju svoju kompaniju, govorim naravno o mladim ljudima, međutim, kod nas i dalje postoji taj mentalitet da je državni posao ono što je bitno i ono što je glavno i mislim da mnogi i dan danas idu ka tome i rade na tome da dođu do tog državnog posla“, istakao je Mitić.

Na pitanje da li se situacija na Kosovu menja na bolje kada je perspektiva za mlade u pitanju, odgovara:

„Skoro sva istraživanja pokazuju da bi mnogi mladi rado otišli ili da razmišljaju o tome da napuste Kosovo, kako u srpskim sredinama tako i u većinski albanskim sredinama, tako da ne bih rekao da tu imamo nekog poboljšanja kada je u pitanju život mladih, čak mislim da upravo nedostatak vizne liberalizacije za Kosovo samo sprečava da ode onoliki broj ljudi koliko njih zapravo žele da odu sa Kosova“.

U Gračanici nevladine organizacije neretko organizuju aktivnosti edukativnog karaktera za mlade, ali prema rečima predsednika Omladinskog saveta Dušana Borisavljevića, to nije dovoljno.

„Što se tiče aktivnosti edukativnog karaktera, možemo reći da je ponuda veoma slaba i da se sve aktivnosti mogu podeliti u tri grupe: kursevi na kojima se uče jezici, IT kursevi i na kraju kursevi koji imaju za cilj da osnaže mlade“, istakao je Borisavljević.

On smatra da se situacija u Prištini i Gračanici umnogome razlikuje.

„Priština ima sve uslove da mladi ljudi napreduju u svakom pogledu, dok mladi iz Gračanice, pre svega, kada upisuju fakultet moraju da napuste Gračanicu, nema dovoljno prostora za profesionalno napredovanje mladih ljudi za razliku od gradskih sredina, a i nakon svega možemo posvedočiti da je budžet za obrazovanje Opštine Gračanica smanjen za 93 posto“, rekao je Borisavljević, naglašavajući da je jedan od načina za unapređenje života mladih, razvijanje preduzetništva.

Sličnog mišljenja je i Petar Đorđević iz nevladine organizacije „Mlada aktivna Gračanica“.

„Kursevi za različite zanate mogu da budu veoma značajni za mlade u Gračanici, kako bi došli do zaposlenja ili samozaposlenja. U većim gradovima ima i većih mogućnosti, pogotovo u Prištini u kojoj postoji širok spektar kurseva u različitim oblastima“, rekao je Đorđević, istakavši da nedostaju konkretni planovi i programi usavršavanja za mlade u koje, kako navodi, treba da budu uključene obrazovne, ali i druge institucije.

Učenica Gimnazije u Lapljem Selu, opština Gračanica, Mila Mihajlović smatra da se prilike za učešće u kulturnom životu i razvijanje stručnih veština razlikuju na međulokalnom nivou, što je kako je kazala, prouzrokovano različitim nivoima socijalne i političke marginalizacije zajednica na Kosovu.

„Bitno je podići kolektivnu, tj. nacionalnu svest o problemima, odnosno nemogućnostima postizanja mirne koegzistencije među različitim etničkim zajednicama na Kosovu. Tek kada se izvrši takav čin, smatram da se može govoriti o unaprađenju života mladih ljudi na Kosovu. Za ravnopravan i jednak razvoj se moramo razvijati zajedno, u jednoj izbalansiranoj društvenoj koheziji koja će svim mladim ljudima pružati jednake prilike za lični razvoj i ostvarenje ekonomskog blagostanja zarad daljeg opstanka na Kosovu. Jedino tako ćemo sprečiti neželjen efekat “odliva mozgova“, navodi Mihajlović.

Dušana Borisavljevića raduje što se sve veći broj mladih odlučuje da samostalno pokrene posao.

„Mnogi ljudi u mom okruženju odlučuje se da se bavi nekim frilens poslom, nekim on-lajn poslom, da rade od kuće. I to je ono što me raduje, da opet mogu da rade za neke svetske firme, a da rade iz naše Gračanice, Gušterice, Dobrotina ili bilo kog sela okolo….“.

Sa druge strane, aktivnosti mladih u Kosovskom Pomoravlju gotovo da nema ili su neprimećene, tvrdi Nikola Vasić iz Humanitarne organizacije „Kosovsko Pomoravlje“. Vrlo često, ističe, nedostaje podrška institucija.

„Obično, ako ih ima, to su uglavno okrugli stolovi gde se govori o problemima mladih, ali se ti problemi nikako ne rešavaju. S vremena na vreme, organizuju se kursevi iz oblasti stranih jezika, kulinarstva, pisanja projekata ili obuke za rad na mašinama (šivenje, 3d štampa). Efikasnost tih kurseva ogleda se u smanjenju nezaposlenosti, odnosno, pronalaska posla obučenih kandidata. Međutim, realnost je drugačija. U nerazvijenim sredinama kakve su naše, mnogo je teško bilo šta uraditi bez podrške institucija. Glavni pokretači trebalo bi da budu upravo te institucije, konkretno lokalne samouprave. Zato je važno podržati inicijative mladih, obezbediti start-ap projekte i omogućiti kvalitetne obuke“, ističe Vasić.

Lazar Petrović iz Cernice, selu koje pripada opštini Gnjilane, nije upoznat da sa organizuju edukativne aktivnosti u njegovoj okolini.

„Ja znam samo za sportske aktivnosti, nikakvih drugih aktivnosti kod nas nema, nemamo ni stručne kurseve. Nedostaje mladima mnogo toga, nedostaju škole fudbala, košarke, jer ima mališana koji imaju dara i talenta za fudbal ili košarku, a nemaju te sportske centre da se nadograđuju i usavršavaju“, tvrdi Petrović.

Mladim Srbima u opštini Peć nedostaje društvo i siguran posao, kratko odgovara Damjan Portić iz Goraždevca.

„Mislim da se situacija u Goraždevcu drastično razlikuje od drugih sredina na Kosovu. Ako govorimo o srpskim sredinama, kao što su na primer Kosovska Mitrovica ili Gračanica, gde su veliki gradovi i veća mogućnost i za posao i za stručne kurseve gde se mladi mogu usavršavati,  mladi u Goraždevcu nemaju nikakve kurseve na kojima bi mogli da se usavršavaju. Ja sam bio na nekoliko kurseva van Goraždevca, ili su bili on-lajn. Mali broj mladih je ostao ovde da živi, jer su uspeli da se zaposle na nekom drugom mestu, daleko odavde. Nažalost, većina mladih je otišla, jer u Goraždevcu i okolini nisu mogli da nađu posao“, zaključuje Portić.

U anketi, koju je krajem novembra prošle godine sproveo Međunarodni republikanski institut, oko 78 odsto ispitanika sa Kosova između 18 i 35 godina izjavilo je da bi napustilo Kosovo ako im se pruži prilika. Poražavajući je podatak i da iz godine u godinu raste broj građana koji se odriču kosovskog državljanstva. Za devet godina, po podacima Kosovskog zavoda za statistiku, 46.839 ljudi, što je više od ukupnog broja stanovnika pet kosovskih opština, odreklo se kosovskog državljanstva. Što se mladih Srba tiče, njih je svake godine sve manje, što je posebno vidljivo u septembru, kada počinje nova školska godina.

Milena Maksimović