Kancelarija za KiM: Pokažite nam tačku sporazuma u kojoj se pominje reč „reciprocitet“

Фото; М. Максимовић

Kancelarija za Kosovo i Metohiju poziva predstavnike institucija u Prištini da pokažu tačku u sporazumu postignutom 30. septembra u Briselu u vezi sa registarskim tablicama, u kojoj se pominje reč „reciprocitet“, ali i da pokažu tačku sporazuma u kojoj se navodi da će dosadašnji režim stikera, odnosno nalepnica, važiti šest meseci.

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je danas da će kosovska strana sesti za pregovarački sto u Briselu da se postigne konačni dogovor o registarskim tablicama samo na principu reciprociteta, kao i da je 21. april krajnji rok kada treba da se dve strane dogovore o registarskim tablicama.

Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju navode da takvih odredbi nema u Sporazumu postignutom 30. septembra 2021. godine, te da jasno piše da će se privremeno rešenje stikera primenjivati “dok se ne postigne dogovor o trajnom rešenju”.

“To trajno rešenje, kako je takođe jasno propisano u tački 3. Sporazuma od 30. septembra 2021. godine, može biti usvojeno samo u okviru dijaloga na visokom političkom nivou, a na osnovu `nalaza` do kojih dođe Radna grupa posredstvom EU. To jest, u Sporazumu od 30. septembra jasno piše: `U roku od šest meseci od svog prvog sastanka, Radna grupa će formatu dijaloga na visokom nivou predstaviti svoje nalaze o trajnom rešenju`“, saopšteno je iz Kancelarije za KiM.

Napominju da to konkretno znači da 21. april nije nikakav rok za prestanak važenja režima stikera, “kako to neosnovano pokušavaju da predstave predstavnici PIS u Prištini i izvrše pritisak na Beograd”.

Iz Kancelarije za KiM pozivaju političare u Prištini da ne koriste ovu temu “za pokušaj generisanja nove destabilizacije prilika na terenu i jednostrane akcije”, jer kako navode, za tako nešto nemaju nikakvo utemeljenje u potpisanom dokumentu.

Podsećaju da su predstavnici i eksperti Beograda do sada učestvovali na više sastanaka o registarskim oznakama u Briselu, tokom kojih su, kako ističu, pokazali odgovornost i konstruktivnost u iznalaženju održivog rešenja na terenu.

Milena Maksimović