fbpx

Dan nestalih na Kosovu: Više od 1.600 imena i dalje na spisku

Илустрација Фото: Pixabay

Uz obeležavanje godišnjice zločina počinjenog u selu Meja u blizini Đakovice 1999, na Kosovu se danas obeležava i Dan nestalih osoba. Najviši prištinski zvaničnici – kosovska predsednica i premijer borave u SAD-u, odakle su u zasebnim saopštenjima još jednom optužili Srbiju za genocid. Sa druge strane, kao i prethodnih godina, ostali najviši prištinski zvaničnici odali su najpre poštu u Prištini, a potom i u selu Meja. Oglasio se i EULEX, poručivši i ove godine da će nastaviti da rade na pronalaženju i rasvetljavanju sudbine više od 1.600 nestalih osoba, dok je Fond za humanitarno pravo pozvao na otvaranje arhiva. Evropska unija i SAD pozivaju na veću saradnju Beograda i Prištine.

Obeležavanje Dana nestalih na Kosovu započeto je odavanjem počasti i polaganjem venaca na spomeniku nestalima ispred zgrade kosovske skupštine.

Tamo su vence položili predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca, kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala, poslanici, ministri i članovi komisije kosovske vlade za nestale u Prištini.

U međuvremenu su se prištinski zvaničnici uputili ka Đakovici, kako bi prisustvovali obeležavanju godišnjice zločina u Meji.

Kako prenose prištinski mediji, osim predstavnika vlasti u Meji su danas bili članovi porodica ubijenih, kao i predstavnici opozicije, poput lidera AAK, Ramuša Haradinaja i predsednika LDK, Ljumira Abdidžikua.

Abdidžiku je rekao da se danas sećaju „jednog od najbolnijih događaja u albanskoj istoriji“.

„Pre 23 godine ovde je 376 nevinih civila od kojih je 36 dece mlađe od 18 godina zverski ubijeno od strane srpskih snaga, koje su potom ta tela odnele u Srbiju da ih sahrane u masovne grobnice i to pokazuje samu prirodu srpskog zločina na Kosovu, i ne samo to već i organizovanje srpske države u ratu na Kosovu da se ovaj zločin sakrije“, poručio je Abdidžiku.

Kazao je i da je politička i „patriotska“ obaveza da se rasvetli sudbina više od 1.600 osoba koje se vode kao nestale.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani i premijer, Aljbin Kurti, nisu prisustvovali obeležavanju Dana nestalih, jer se nalaze u SAD-u, gde se danas održava sahrana bivše državne sekretarke ove zemlje, Medlin Obrajt.

Osmani: Nasilno nestali su naš poziv na pravdu, Meja veliki bol Kosova

Osmani se, međutim, ovim povodom oglasila saopštenjem, u kojem je navela da je Dan nestalih „dan sećanje, iščekivanje i strepnja za porodice i Kosovo“.

„Ima preko 1600 nasilno nestalih, šaljemo poziv na pravdu, koja će biti uspostavljena kada se pred nju izvedu počinioci zločina i kada se rasvetli sudbina svakog od naših ljudi. Želimo i insistiraćemo da saznamo njihovu sudbinu“, poručila je Osmani.

Kosovska predsednica je i danas režim Slobodana Miloševića definisala kao „genocidni“.

„Snage genocidnog režima počinile su i mnoge druge monstruozne zločine na Kosovu, a među najstrašnijim je masakr u Meji, u kome je varvarski ubijeno 376 albanskih momaka i muškaraca. Cilj srpskog genocidnog režima bilo je etničko čišćenje… Meja je veliki bol Kosova i jedna od najkrvavijih ratnih priča. Nikada to nećemo zaboraviti, jer samo tako ćemo spoznati vrednost slobode i države“, ocenila je Osmani.

Kurti: „Telo teritorije Srbije je puno beživotnih tela naših ljudi“

Kosovski premijer, Aljbin Kurti se povodom Dana nestalih na Kosovu oglasio objavom na Fejsbuku, gde je ukazao na neophodnost davanja prioriteta pitanju nestalih u dijalogu koji se vodi u Briselu.

„Tema nestalih je principijelna i konkretna. Sa ovom dvojakom prirodom, to je najhitnija tema na kojoj se može graditi politika dobrog i bezbednog susedstva. Potpuno smo svesni da će otkrivanje preostalih nestalih biti sve teži čin. Stoga je ovom pitanju dat prioritet u okviru odnosa i razgovora sa Srbijom“, poručio je Kurti.

Kurti je kazao da se prema podacima kosovske vlade i dalje 1,617 osoba vodi kao nestalo.

„I dalje nam nedostaje 1,617 naših ljudi, naših porodica i naše zemlje. Naša komisija i organizacije rade. Na početku ih je bilo skoro četiri puta više“, kazao je Kurti.

Tvrdi da pronalaženje nestalih otežava odugovlačenje u rešavanju ovog pitanja ali, kako je kazao, još više „činjenica da društvo susedne države još uvek nije svesno težine zločina koji je počinila država u ime i od strane njenih članova“.

Kurti se u svojoj objavi osvrnuo na rat u Ukrajini.

„Takođe smo svesni da, u kontekstu današnjeg vremena, sa ruskom agresijom i invazijom na ukrajinski narod i tamošnjim brojnim i svakodnevnim zločinima, svaki pozitivan rezultat sa naše strane u povratku nestalih, predstavlja jačanje zrelosti i svesti međunarodnih tela i demokratskog društva nad užasom neopravdane vojne agresije, u ime moći i diktature“, poručio je Kurti.

Potom se ponovo vratio na 1999. Ukazavši na događaje u Meji, poručio je da je „tačno svedočenje užasa rata, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i genocida predstavljanje drugog horizonta, zdravijeg za ljudsko društvo, za pozitivan mir“.

„Iznošenjem na videlo zločina nad našim narodom možemo potaknuti međunarodnu savest da zahteva čišćenje savesti i tela agresorskih i genocidnih država. Telo teritorije Srbije bilo je i ostalo je puno beživotnih tela naših ljudi, kidnapovanih i ubijanih, ubijanih i kidnapovanih. Mnogi su otkriveni i izvučeni odatle. I tako se mora nastaviti. Jer mi imamo dužnost ne samo da smirujemo i tešimo porodice, narod države i naše nacije, već i da služimo ljudskom društvu u celini. Naše svedočenje može zaustaviti bar neke od potencijalnih zločina u drugim delovima našeg sveta“, zaključuje Kurti.

YIHR: Srpska i kosovska vlada da prestanu sa politizovanjem pitanja nestalih

Dan nestalih obeležila je u Prištini i Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), čiji su članovi položili cveće u obliku  broja 1.620, u znak sećanja na nestale osobe.

Marigona Šabiju (Shabiju), izvršna direktorica organizacije, rekla je prištinskim medjiima da se tema nestalih lica mnogo odlaže i da se koristi za politička pitanja.

„Smatramo da se ovo pitanje dosta odlaže i da ga politizuju i Vlada Kosova i Vlada Srbije. Naš zahtev je da se ne koristi kao političko pitanje za političke poene od obe strane, već da se tretira kao humanitarno pitanje i da se tela nestalih osoba vrate svojim porodicama i da se zna šta im se desilo, pa da se nastavi dalje uspostavljanjem pravde za zločine koji su počinjeni nad ovim licima“, rekla je ona.

EULEX: Pregled posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Prištini – put napred

Misija EULEX-a u svom saopštenju poručila je da zajedno sa Institutom za sudsku medicinu (ISM) u Prištini vrše potragu za novim potencijalnim tajnim grobnicama i pregled posmrtnih ostataka u prištinskoj mrtvačnici.

Naveli su da je ovaj proces doveo nedavno do predaje posmrtnih ostataka sedam nestalih lica poginulih u zločinu u Maloj Kruši njihovim porodicama.

Ipak, navode da je rad sa neidentifikovanim ostacima veoma zahtevan proces, kao i da postoje dva glavna faktora koji bi mogli da ometaju ili spreče identifikaciju posmrtnih ostataka:

„Stanje očuvanja ostataka, odnosno da li su spaljeni ili visoko fragmentisani i nemogućnost da se dobiju odgovarajući referentni uzorci krvi za identifikaciju na osnovu DNK“.

Iz EULEX-a su saopštili da su od početka mandata do danas sproveli 684 terenskih operacija za lociranje nestalih lica, uključujući 181 ekshumacije. U sklopu ovih aktivnosti identifikovani su ostaci 477 lica, uključujući 332 nestalih lica, precizirali su.

Dan nestalih obeležen i juče

Dan nestalih lica ove godine je obeležen i juče. Tada su predstavnici Resursnog centra i Komisije kosovske vlade za nestala lica položili cveće na spomenik posvećen kidnapovanim i nestalim licima koji se nalazi ispred kosovske Skupštine

Poručili su da i dalje tragaju za 1,619 lica, ne praveći razliku da li su oni Albanci ili Srbi, te i oni pozvali predstavnike institucija da ovo pitanje ne politizuju.

Barjam Ćerkinaj iz Resursnog centra kazao je da institucije nedovoljno rade na rešavanju sudbine nestalih.

Kada je u pitanju dijalog u Briselu, Ćerkinaj je kazao da je za predstavnike institucija to političko pitanje, dok je za porodice nestalih to životno pitanje.

„Nestala lica nemaju ni veru ni naciju, ovde smo da pokažemo da nam je stalo do rasvetljavanja sudbine preko 1,600 lica“, nadovezao se Negovan Mavrić iz Resursnog centra.

Mavrić je apelovao na pružanje podataka o nestalima. „Molimo sve koji imaju bilo kakve arhive o nestalima da se te arhive otvore i da ovaj problem što pre rešimo“, kazao je Mavrić.

Manastir Visoki Dečani poručio je da se danas mnoge porodice na Kosovu, nezavisno od etničke i verske pripadnosti, sa bolom sećaju svojih bližnjih koji se vode kao nestali.

„23 godine nakon rata ovo ostaje duboka rana, ali i prilika da svi građani zajedno rade na izgradnji mira i više saosećaju sa bolom jedni drugih“.

Uskoro iskopavanja na novoj lokaciji u Srbiji

Predsednik kosovske Komisije za nestala lica, Andin Hoti je takođe juče najavio da će ovih dana kosovska delegacija boraviti u Srbiji kako bi se počela iskopavanja na novoj lokaciji.

Kazao je i da traže satelitske snimke o pojedinim lokacijama u Srbiji, a zbog „dezinformacija“.

Kada je reč o iskopavanjima na Kosovu, on je kazao da su u ovom mesecu proveravane dve lokacije, te da je na agendi za naredni mesec pretraživanje više od pet lokacija. Tvrdi da je o tome informisana i delegacija u Beogradu čiji dolazak očekuje u maju. On, međutim, nije precizirao gde se planira pretraga terena.

FHP objavio izveštaj: Otvaranje arhiva rešilo bi mnoge slučajeve

Fond za humanitarno pravo na Kosovu danas je objavio izveštaj „Nezavršen proces: Izazovi u rasvetljavanju sudbine nestalih lica“.

U izveštaju se konstatuje da je više od dve decenije od okončanja rata na Kosovu pitanje nestalih i dalje među glavnim problemima.

U ovom izveštaju su izloženi i glavni izazovi u procesu otkrivanja sudbine nestalih.

„Skrivanje tela, delimično otvaranje arhiva, pogrešna identifikacija tela odmah nakon sukoba i preko 300 posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Prištini najveći su izazovi u procesu otkrivanja sudbine nestalih osoba“, naveli su.

Konstatuju da bi otvaranje arhiva rešilo mnoge slučajeve.

„Vlade Kosova i Srbije moraju omogućiti potpuni pristup njihovim državnim arhivima. Taj bi pristup trebalo omogućiti radnim grupama obeju zemalja, posrednicima i institucijama odgovornima za otkrivanje sudbine nestalih osoba“, jedna je od preporuka iznetih u izveštaju.

„Međutim, kako navode, uprkos retorici saradnje, čini se kako se ništa od toga neće dogoditi u skorije vreme:

„Jer je Srbija neke dokumente iz svojih vojnih arhiva klasifikovala kao državne tajne, dok Kosovo ustrajava na tome da OVK, kao gerilska organizacija, nikada nije imala vojne arhive.

Prema Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo, koji su razvili bazu podataka u vezi sa ratnim dešavanjima  – od 1 januara 1998. do 31 decembra 2000. ukupno je 13.535 osoba ubijeno ili nestalo tokom i u kontekstu oružanog sukoba na Kosovu.

Žrtve su 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 žrtava romske, bosanske, crnogorske i drugih nealbanskih zajednica.

Od završetka rata do danas, na zahtev članova porodica, u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i Komisiji kosovske vlade za nestale osobe identifikovano je 6.057 slučajeva nestalih osoba kao posledica rata na Kosovu, navode iz FHP.

Sudbina većine njih već je otkrivena, ali se za 1.620 osobu još uvek ništa ne zna, naveli su u izveštaju.

Sve bliži dogovoru o nestalima?

Pitanje nestalih jedna je od aktuelnih tema o kojoj se trenutno pregovara u Briselu.

Prema navodima iz EU uskoro bi moglo i da dođe do dogovora o ovom pitanju.

To su potvrdili nedavno nezvanično medijima predsatvnici Evropske unije, navodeći da postoje ozbiljni pomaci, te da su strane najbliže dogovoru u vezi sa ovim pitanjem a gde su, navodno, „samo dve reči neusaglašene“.

Još marta meseca je portparol EU, Peter Stano, kazao medijima da su se strane približile pronalasku zajedničkog jezika o pitanju energetike na Severu Kosova, kao i rešavanju sudbine nestalih.

On je tada ujedno kazao da bi uskoro trebalo da dođe do dogovora o ovim pitanjima.

Izvor: KoSSev
%d bloggers like this: