fbpx

Ubistvo žena, Kosovo još uvek „u ratu“ sa patrijarhalnim mentalitetom

Фото: Kallxo.com

Međunarodni dan žena i ove godine zatekao je Kosovo pod pozivima da se suprotstavi ubijanju žena. Marš na ulicama sa plakatima u rukama, parolama i pozivima da se zaustavi ubistvo, nasilje, diskriminacija žena i patrijarhalni mentalitet, su neke od aktivnosti koje feminističke organizacije sprovode već dugi niz godina na Kosovu.

Međutim, nasilje i ubistva nad ženama i dalje predstavljaju zabrinutost u kosovskom društvu.

Zvanični podaci pokazuju da su žene najviše pogođene nasiljem u porodici.

Kosovska policija je za KALLXO.com navela da je tokom 2021. godine prijavljeno 2.456 slučajeva nasilja u porodici.

Prema njihovim rečima, od ukupno 2.486 osoba pogođenih nasiljem u porodici, 1.986 je žena i 500 muškaraca.

Policijski podaci pokazuju da je za tri godine ubijeno osam žena od strane njihovih muževa.

U 2021. godini registrovana su dva slučaja ubistva žena od strane njihovih supružnika. Čini se da je isti broj i za 2020. godinu, dok je najveći broj žena koje su ubili njihovi muževi u 2019. godini, kada je broj žrtava iznosio četiri.

U Prištini postavljene crvene cipele koje simbolizuju ubistvo žena – 8. mart 2022., Foto: Kallxo.com

Kosovska policija navodi da je od svog osnivanja ozbiljno tretirala slučajeve nasilja u porodici.

„Policija je tokom godina sprovodila kampanje podizanja svesti o posledicama nasilja u porodici, stalno naglašavajući da nasilje ne prestaje bez prijave, bez tretiranja od strane nadležnih organa“, navodi se u odgovoru za KALLXO.com.

„Slučajevi nasilja u porodici su osetljivi slučajevi, a pristup policije slučajevima nasilja u porodici je i prevencija nasilja sa jedne strane, dok ozbiljnije postupanje sa ovakvim slučajevima je učinilo da se kroz godine takvi slučajevi češće prijavljuju“, nastavlja se u odgovoru Policije.

Slučajeve nasilja u porodici u svakoj policijskoj stanici, prema KP, vode policijski službenici koji su završili dodatnu obuku, ali kako ističu, takvi slučajevi se takođe rešavaju u bliskoj saradnji sa centrima za socijalni rad, braniocima žrtava i naravno pravosudnim organima.

Naročito u slučajevima kada se radi o deci kao žrtvama, neophodno je prisustvo službenika CSR“, navodi se u odgovoru ove bezbednosne institucije.

Sociološki aspekt

Važnost i potrebu institucionalne podrške ženama uvažava i sociolog Genc Xërxa, koji ističe da promovisanje ženskih prava i njihova emancipacija mora uvek biti prisutna, kako bi se postiglo unapređenje položaja žena u društvu, ekonomiji i odlučivanju.

„Uporedo sa emancipacijom žena, mora poći ruku pod ruku i emancipacija muškaraca… Dakle, ne prepustiti nužno domaćinstvo samoj ženi, već ga podelite sa njenim mužem ili partnerom. Da se i njoj da vremena da sama razvija svoj društveni život, da prvo pomogne sebi, svojoj porodici i da izgradi institucionalni kapacitet zastupanja afirmacijom položaja žene u društvu“.

Prema njegovim rečima, nasilje u porodici nad ženama može nastati kao posledica degradirajućih psiholoških i društvenih faktora, pri čemu su često ekonomski problemi i potcenjivanje pojedinca uzroci koji stvaraju različita psihička opterećenja koja dovode do nasilja.

„Težak ekonomski život, potcenjeni društveni status pojedinca stvaraju različita psihološka opterećenja i tako on je spreman na sukob čim se pojave razni porodični zahtevi koje treba ispuniti. U nemogućnosti da ih ispuni za svoju decu ili podređene, svog partnera, veoma je sklon konfliktnim situacijama i povremenom ispoljavanju nasilja, kada ne uspe da ubedi podređene svojim narativom o stvorenoj jadnoj situaciji”, navodi on.

U međuvremenu, u januaru ove godine, javno je objavljeno ubistvo žene u selu Lauša u Srbici, gde je žrtvu L.Q upucao 6 puta njen suprug S.Q.

Povodom ovog slučaja bilo je brojnih reakcija, među kojima je Mreža žena Kosova pozvala na maksimalnu kaznu za počinioca.

Ovaj slučaj Fjola Mučaj iz Instituta za socijalnu politiku „Musine Kokalari“ smatra kao posledicu nemara državnih institucija na prijavu nasilja koje se dogodilo žrtvi i koje se potom završilo fatalno.

Mučaj dodaje da je ovaj slučaj samo jedan od primera koji pokazuje koliko su žene i devojke nesigurne u sredinama gde dele prostor sa nasilnim i ubilačkim muškarcima. „Ova nebezbedna situacija postaje još strašnija kada državne institucije postanu posrednici ubistava i nasilja nad ženama“.

To potvrđuje i poznavalac za rodna pitanja Mirišahe Sulja, koja navodi da je na osnovu zakonske moći institucija njihova odgovornost veća od pukog držanja predavanja u školama ili deljenja letaka za podizanje svesti.

„Njihova odgovornost je puno veća u ovom procesu, u podizanju svesti protiv nasilja, a upravo bi ozbiljno postupanje i onako kako je po zakonu predviđeno za ove slučajeve bilo najbolje moguće podizanje svesti“.

Sulja je takođe istakla da uprkos napretku koji je postignut boljem poznavanju zakona od strane društva, mogućnostima prijavljivanja raznih zločina i mogućnostima prijavljivanja rodno zasnovanog nasilja, prepreke u ovoj situaciji i dalje ostaju patrijarhalna uverenja i mentalitet koji žrtvu vidi kao krivu.

„Tako da je malo problematično, iako možda dolazi do proširenja znanja, u isto vreme to znanje je u velikoj meri izazvano našim verovanjima, našim izrazito patrijarhalnim mentalitetom“, rekla je Sulja, dok je davala poruku ženama koje doživljavaju nasilje u porodici ili u bračnoj vezi, govoreći da treba da znaju da nisu same i da svaka osoba može na neki način doprineti poboljšanju ove pojave.

„Verujem da sve žene koje doživljavaju nasilje u porodici, nažalost su veoma jake žene, jer u našem društvu često morate biti veoma jaki da biste preživeli, ali bih volela da sve žene znaju da nisu same, nažalost, ima mnogo drugih koje prolaze kroz iste situacije, iste izazove, ali takođe nisu same, jer postoji država, postoji mnogo organizacija, postoji čitavo društvo koje je uz njih“.

Ovog 8. marta desetine aktivista i građana okupilo se u Prištini na protestu protiv zlostavljanja i ubistava žena.

Polazna tačka ovog protesta bila je Palata pravde, gde je raznim pozivima i sloganom „Koliko još ubijenih žena“ zahtevana odgovornost od nadležnih institucija.

Demonstranti su bacili crvenu boju u pravcu Palate pravde, a zatim su nastavili marš ka narednoj destinaciji na trgu „Zahir Pajaziti“ pa sve do Vlade Kosova.

Piše: Bubuljina Peni
Tekst je izvorno preveden sa albanskog
%d bloggers like this: