fbpx

Ekstremna desnica na Kosovu danas?

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Danas na Kosovu nema aktivnih ekstremnih grupacija, pokazuju zvanični podaci kosovskih institucija, ali po mišljenju bezbednosnih eksperata, zabrinjavajuće je da se umesto grupacija javljaju pojedinci koji svojim akcijama posebno raspiruju etničku netrpeljivost. Ovakav vid ekstremizma je veoma teško iskontrolisati, policija u većini slučajeva ne pronalazi krivce za ove „akcije“, te se pojedinci upuštaju u ove akcije bez straha da će biti kažnjeni.

Na Kosovu ne postoje teroristi, ali su prisutni ekstremisti

Iako nekoliko studija ukazuje da najveći broj stranih boraca po glavi stanovnika u Evropi, dolazi sa Kosova, kao i da treći najveći broj stranih boraca po broju stanovnika islamske veroispovesti dolazi sa ovog područja, na Kosovu danas zvanično nema terorista, a ne postoje ni desničarske organizacije. Međutim, stručnjici i poznavaoci bezbednosnih prilika tvrde da se neretko dešava da su one prikrivene, odnosno registrovane kao udruženja ili nevladine organizacije.

Znamo da smo od 1999. do kraja 2010. godine ponekad imali sumnjive nevladine organizacije, ali u jednom trenutku se vlast time pozabavila i zabranila većinu takvih organizacija. Ne mogu sada da navedem tačan broj tih organizacija, jer nemam spisak onih koje su ugašene i zabranjene, ali to su NVO koji su bile deo propagande desnih krila, poput ISIS-a, vehabija i slično. Takođe možemo reći da su se naše institucije pozabavile ovim pitanjem i osigurale sve prema potrebama i kako bi obezbedile bezbednost na Kosovu“, tvrdi bezbednosni ekspert Drizan Šalja.

Za istraživača iz oblasti bezbednosti Veroljuba Petronića, broj registrovanih organizacija je nebitan, jer neke organizacije mogu da postoje samo na papiru, a da nisu aktivne, ali da postoje i one koje nisu registrovane, već deluju neformalno.

Određene interesne grupe postoje svuda, i u srpskoj i u albanskoj sredini, a što se tiče broja uhapšenih, mogu da vam kažem da je otprilike samo od novembra 2014. do marta 2015. godine, uhapšeno otprilike oko 74 do 75 ljudi koji su došli na Kosovo, a za koje se sumnjalo da su ekstremisti. Mnogi su procesuirani, zato što je Kosovo pre toga donelo zakon o zabrani učešća na stranim ratištima pod pritiskom Amerike“, kaže Petronić i dodaje da je od 1999. godine, na Kosovu poznato nekoliko ekstremističkih organizacija:

„Mi znamo, a to znaju i strane obaveštajne službe i to je već i stari podatak, da su u Južnoj Mitrovici bile dve ćelije Al Kaide koje su se bavile vrbovanjem ljudi upravo za ta strana ratišta gde su muslimani ratovali. Mi imamo kroz neke nevladine organizacije pojavu, pogotovu ovde u Bošnjačkoj mahali, nekoliko organizacija koje su finansirale nezaposlene mlade žene da nose burke i dimije, da se nose kao islamske žene, kako bi se promovisala ta vrsta islama ovde kod nas i za to su plaćene. One dobijaju otprilike oko 250 evra svakog meseca, samo je bitno da se tako oblače i da se što više pojavljuju na ulicama da bi se videla neka raznolikost, odnosno da u javnosti postoji takav vid gledanja na islam, na takvo kulturološko ponašanje, da tako nazovem.“

Veroljub Petronić ističe da kod Srba ne postoje terorističke, ali postoje desničarska udruženja.

„To su bile grupacije koje su bile prisutne kada su bile barikade, ali one su se takođe bavile i dobrim humanitarnim radom, to je nesprona činjenica. Znači, takozvane srpske desnice zvanično na Kosovu nema, ali postoji u užoj Srbiji. Što se Kosova tiče, ovde kod nas u srpskim sredinama, postojale su neke navijačke ekstremističke grupe, ustvari, to su bile više navijačke ekstremističke grupe u smislu jedni klubovi protiv drugih klubova, Zvezda i Partizan na primer. Kad god su bili neki drugi uzroci konflikata, ako ih je uopšte bilo, oni su najčešće zajedno protiv treće strane, da li su to migranti, da li su to druge etničke grupe ili tako dalje. Bilo je u proteklih 15 godina takvih nekih međusobnih sukobljavanja, ali i zajedničkog sukobljavanja protiv treće strane“, naglašava Petronić.

Balkan na migrantskoj ruti: opasnost od pojave ekstremista i terorista

Policija Kosova u odgovoru portalu Gračanica Onlajn navodi da je samo oko 316 stanovnika napustilo Kosovo kako bi se borili u stranim ratovima u Siriji “većina u periodu između 2013. i 2014. godine, da bi se oko 117 vratilo nazad“. Takođe, od 2013. godine, uhapšeno je oko 200 osoba osumnjičenih za krivična dela terorizma, uglavnom zbog učešća u borbama u zoni sukoba. Zvaničnici uglavnom danas tvrde da građani Kosova više ne odlaze na strana ratišta.

I po Petronićevim rečima, povratnici sa ratišta u Siriji su većinom procesuirani:

„Mnogi su i odležali kazne, neki nisu dobili kazne, neko je dobio od tri do pet godina. Bilo je i maloletnika koji su odlazili. Neki su otišli iz ideoloških razloga, neki iz nekih drugih razloga, možda i zbog novca itd. Većina njih su bili u zatvoru.

Pored toga, neke od njih su verovatno uhapsile sirijske, iračke ili kurdske snage, odnosno neke od vojski koje su se nalazile u određenoj zoni sukoba.

Svi oni koji su se vratili na Kosovo, osuđeni su od strane kosovskih pravosudnih institucija i prošli su kroz proces deradikalizacije i reintegracije. Međutim, ovo ne znači nužno da je Kosovo potpuno imuno na ovaj fenomen. Institucije Kosova treba da budu na oprezu, a čini se i da su veoma oprezne po ovom pitanju. Međutim, i građani takođe treba da budu na oprezu i prijave svaku tendenciju koju primete u svojoj zajednici, na primer da se određeni pojedinci uključuju u takve sumnjive aktivnosti“, ističe direktor Centra za bezbednosne studije iz Prištine Mentor Vrajoli

Zabrinjavajuće je ipak što se ne zna koliko je građana sa Kosova prvo otišlo u zemlje Evropske unije, pa se kasnije pridružilo nekim terorrističkim ili ekstremističkim organizacijama, napominje Veroljub Petronić:

„Mi ne znamo koliki je broj Albanaca otišao u zemlje Evropske unije, pa su tamo možda došli u kontakt sa radikalnim islamskim ekstremističkim organizacijama i odatle otišli preko Turske, na primer u Siriju da ratuju. Zna se precizan podatak onih koji su direktno sa Kosova otišli, to je otprilike 403, kao što sam rekao. Ponavljam da je većina odslužila svoje kazne, oni su danas slobodni građani, trebalo je da se reintegrišu, međutim neki statistički podaci pokazuju, ali i psiholozi tvrde, da onaj ko je izašao iz zatvora, postaje još ekstremniji ii radikalniji.“

Bezbednosni stručnjaci upozoravaju i da se ne sme zanemariti činjenica da se Kosovo, kao i ceo Balkan, nalazi na takozvanoj “migrantskoj ruti”, koja svakako ima uticaja na pojavu ekstremista.

Poznato je da je veliki broj pripadnika Islamske države pobegao pod lažnim imenima, izjašnjavajući se kao da su Sirijci itd. Oni su pod lažnim imenima prošli ovuda, otišli su u zemlje Evropske unije, a neki su se i zadržali ovde. Ne mislim da su, ni Priština, ni Beograd vodili pravu evidenciju. Na graničnim prelazima kod Preševa i Bujanovca na primer niko nije morao da dokazuje da li je učestvovao na ratištima, samo kaže na primer Sirijac. Da li je on učestvovao na strani sirijske vojske, ili na strani Al Nusre ili ISIS-a, mi to ne znamo, a takvih je sigurno bilo jer su kasnije otkriveni u Nemačkoj, a otkriveni su ljudi koji su ratovali i koji su prešli preko ovog terena i otišli tamo. Možda je njihov zadatak da budu „spavači“ i da u određenom trenutku kada budu dobili poziv od svojih vrhovnih poglavara od kojih su indokrinisani, izvrše neko terorističko delo i onda kažu da iza toga svega stoji ISIS, ne bi li se širio strah od terora, jer to je osnovna poruka terorizma“, zaključuje Veroljub Petronić.

Na Kosovu su na snazi Zakon o terorizmu, Strategija protiv terorizma, Zakon o pranju novca i finansiranju terorizma, kao i Zakon o zabrani učešća na stranim ratištima, što donekle građanima garantuje bezbednost, ali uvek postoji opasnost od ekstremista, od kojih nije imuno nijedno društvo. Takođe, patrijarhalno društvo na Kosovu, koje se još uvek nalazi u postkonfliktnom periodu, rizično je i relativno dobra podloga za pojavu ekstremizma.

Milena Maksimović – Anđelka Ćup
%d bloggers like this: