fbpx

Položaj žena na Kosovu – Žene još uvek žive u „muškom svetu“

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Жене на Косову”


Položaj žena na Kosovu još uvek nije na zavidnom nivou, ali se poslednjih godina poboljšao. Ono što ovdašnjim ženama najviše nedostaje, jeste sigurna ekonomska perspektiva, jer se vrlo mali broj žena odlučuje na pokretanje sopstvenog biznisa. Prema rečima uspešnih poslovnih pripadnica žena iz Gračanice i Prištine, žene na Kosovu, ipak još uvek žive u „muškom svetu“.

Najveći problem žena, ekonomska nesigurnost

Na Međunarodni dan rada, premijer Kosova Aljbin Kurti je objavio na Fejsbuku da je njegova Vlada samo u ovoj godini u sklopu vladine mere podrške ženama uposlila 4.000 pripadnica lepšeg pola. Međutim, istraživanja mnogih nevladinih organizacija i udruženja koja se bave problemima i položajem žena, smatraju da to nije dovoljno i da, i institucije i kompletno društvo još uvek ne rade dovoljno kako se bi se njihov status poboljšao.

„Najveći problem kod žena je nezaposlenost i briga gde mogu da zaposle svoju decu koja su završila škole i fakultete. Kad nemate ekonomsku sigurnost za sebe i zaposlenje za članove svoje porodice, ne možete ni da opstanete u toj sredini“, kaže za portal Gračanica onlajn Gordana Đorić, predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“ iz Lapljeg Sela, koje se 22 godine bavi ekonomskim osnaživanjem žena.

Jedna od uspešnih žena u opštini Gračanica, direktorica folklornog ansambla „Venac“, Snežana Jovanović, smatra da se žene na Kosovu još uvek nisu izborile za svoje mesto u društvu.

„Za to je krivo društvo, ali i same žene što lako odustaju od borbe za svoje mesto“, poručila je ona, ali i dodala da je u današnje vreme teško biti uspešna žena i da će još dugo u budućnosti biti tako.

Prema podacima Zavoda za statistiku Kosova iz 2021. godine, procenat nezaposlenih žena je iznosio 33.1%, dok je nezaposlenost kod muškaraca bila 21,5%. Podaci u opštinama gde žive članovi srpske zajednice, po mišljenju Nevenke Rikalo iz Udruženja “Ruka ruci”, još više su zabrinjavajući, a nakon pandemije korona virusa i globalno loše ekonomske situacije, očekuje se da će u narednom periodu nezaposlenost žena biti još veća.

Veći problemi žena u ruralnim sredinama

Direktorica Srpskog kulturnog centra u Prištini Tijana Arsić tvrdi da u seoskim srednima nema mnogo mogućnosti za zaposlenje, te da su pojedine žene u ruralnim područjima vredne i kreativne i uspevaju da sebi “izmisle radno  mesto”.

„Imamo u našem komšiluku ženu koja pravi čarobne torte, drugu koja pravi nestvarno lepe medenjake, treću koja se bavi dekupažom i reciklira ono što joj je dostupno od materijala, stvarajući nešto novo i korisno. Znam takođe jednu „zmaj“ ženu koja je uspela da pokrene kompletnu video produkciju i napravi medijsku kuću“, priča Tijana Arsić za Gračanicu onlajn.

I u ostalim ruralnim sredinama na Kosovu, gde većinu čini albanska zajednica, ekonomska perspektiva žena nije znatno bolja. Za razliku od sela, gradovi ženama pružaju mnogo veće mogućnosti.

Aktivistkinja za ljudska prava Nora Ahmetaj navodi za Gračanicu onlajn da je Priština u centru pažnje i medija i drugih posmatrača, te da zbog toga ženama pruža mogućnost i za bolje obrazovanje i zaposlenje, ali da se to ne dešava i u drugim delovima Kosova.

„Iako zakon na Kosovu obavezuje sve javne institucije da obezbede jednaku zastupljenost polova (50 odsto), uključujući i one na rukovodećim pozicijama, politička zastupljenost žena i dalje zavisi od rodnih kvota, a žene još uvek nisu dovoljno uključene u procese donošenja odluka“, istakla je Ahmetaj.

Uspeh zavisi od okruženja, ali i sopstvenih ideja i hrabrosti

Iako postoji interesovanje kod žena, još uvek je mali broj preduzetnica zbog nepostojanja dovoljno podsticajnih fondova koji bi podržali žensko preduzetništvo, navodi Gordana Đorić.

„Nepostojanje biroa, agencija, koje mogu svakodnevno da pruže stručnu pomoć koja je potrebna kad je pokretanje novog biznisa ili poboljšanje kvaliteta poslovanja kod postojećih biznisa u pitanju, veliki je problem. Naravno, i korupcija koja je na vrlo visokom nivou, nepostojanje dovoljne vladavine prava, politička nestabilnost, uzrokuje nesigurnost uloženih investicija i sigurnost tržišta“, dodaje predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“.

Snežana Jovanović smatra da nema tajne za uspeh žena i da je uspeh rezultat napornog rada.

„Zakoni su omogućili aposolutno sva prava ženama, naročito „nekim“ obaveznim kvotama putem zakona i pravilnika. Međutim, ja i dalje mislim da živimo u „muškom svetu“ i pored toga što je sada 21. vek. Muški deo populacije na Kosovu se ponaša veoma često primitivno i još uvek ne želi da prihvati ženu kao sebi ravnu. Za to su krivi/zaslužni i muškarci, ali i žene koje ne žele da se bore za bolji život i da budu ravnopravne“, ističe Jovanović.

Nora Ahmetaj je mišljenja da kosovsko društvo ne vidi ženu u svim sektorima, na primer kao deo mirovnog pregovaračkog stola na globalnom nivou, te da to predstavlja veliki izazov.

„Kada bi lideri zemalja, zajedno sa međunarodnom zajednicom, shvatili važnost žena i šta one mogu doneti za pregovarački sto, svaki mirovni pregovori bi išli glatko. Zbog toga je potrebno uključiti, kako muškarce, tako i mlade žene, ali je potrebna i solidarnost među ženama kako bi se njihov status poboljšao. Starije generacije lidera na Kosovu treba da naprave prostor za mlađu generaciju političara i političarki. Imamo neverovatne mlade žene, ali i muškarce u politici, koji veruju u rodnu ravnopravnosti i moramo im dati prostora“, zaključila je Ahmetaj.

Nasilje nad ženama sve više prisutno na Kosovu, žene u selima ugroženije

Uz upozorenje aktivista i aktivistkinja, da je zabeležen alarmantni porast porodičnog nasilja, zatražene su promene pravnih mera i smernica kako se ponašati u slučaju nasilja nad ženama i decom.

Ženski inkluzivni centar u saradnji sa UN Women i Kosovskom policijom, a podržan od strane Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu Kosova je multietničko prihvatilište koje prihvata žrtve porodičnog i rodno-zasnovanog nasilja iz sedam opština u kojima živi nevećinsko stanovništvo.

„Mišljenje osoblja ovog centra je da bi broj prijava i zbrinjavanja žena koje se nalaze u situaciji porodičnog nasilja bio veći, ali da zbog nedovoljne informisanosti žena iz nevećinskih zajednica o proceduri prijema u prihvatilišta, mnoge žene odustaju da zatraže pomoć, objašnjava Nevenka Rikalo.

I Gordana Đorić smatra da se mali broj slučajeva nasilja u porodici prijavljuje nadležnim službama, dok je broj neprijavljenih slučajeva mnogo veći, po njenim rečima, naročito u seoskim sredinama, gde je društveni položaj žene podređen položaju muškarca.

„Nasilje nad ženama je prisutno u svim slojevima društva, ali je najčešće u situaciji kad je žena ekonomski zavisna od supruga. Iako postoji čvrsta zakonska osnova za zaštitu od nasilja u porodici, njegova primena je na vrlo niskom nivou. Kašnjenje u sudskim postupcima, neblagovremeno reagovanje nadležnih službi, nepostojanje više sigurnih kuća, kao i dugoročnog smeštaja u srpskim sredinama, nepostojanje ekonomskog programa za žrtve nasilja, dosta obeshrabruje žrtve da prijave nasilje“, priča Đorić, naglašavajući da je neophodna bolja saradnja između institucija, civilnog društva i društva u celini.

Nora Ahmetaj dodaje da se nakon 23 godine položaj žena poboljšao, ali i naglasila da i dalje postoje slučajevi porodičnog nasilja i ubistva žena.

Žene u kosovskoj politici

Opština Gračanica po prvi put na poslednjim lokalnim izborima održanim prošle godine, ima predsednicu opštine, Ljiljanu Šubarić, dok je na čelu opštine Ranilug Katarina Ristić Ilić. U ostalim opštinama na Kosovu, gradonačelnici su muškarci, mada je na poslednjim izborima bilo i kandidatkinja za čelna mesta u lokalnim samoupravama. U svim opštinama, odbornice su zastupljene 30% od ukupnog broja odbornika.

U aktuelnoj vladi Kosova, pet žena je u ministarskim foteljama, poslanice čine više od 30% skupštinskog saziva, a drugi put, na čelu Kosova je žena, posle Atifete Jahjage, sada je to Vjosa Osmani Sadriu.

——————————————————————————————————————————-

Pokušali smo da saznamo kako se prava žena poštuju u opštini Priština, međutim do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovor.

——————————————————————————————————————————–

Ana Marković
%d bloggers like this: