fbpx

Borba za poštovanje Zakona o upotrebi jezika na Kosovu – Borba sa vetrenjačama

Илустрација Фото: Pixabay

Prema Zakonu o upotrebi jezika koji je usvojen 2006. godine, a potvrđen u kosovskoj Skupšini 2008. godine, službeni jezici na Kosovu su srpski i albanski. U praksi to nije slučaj. Pravo na jezik je i dalje osnovno ljudsko pravo koje se nažalost, na Kosovu ne poštuje. Novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku konstantno se suočavaju sa problemom neobezbeđivanja prevoda na događajima od javnog interesa, a njihova borba da se nešto promeni, liči na onu sa vetrenjačama. Nije lako ni kolegama iz Prištine kada izveštavaju iz sredina sa većinski srpskim stanovništvom, pa se u tim prilikama, kako kažu, sami snalaze.

Prema Zakonu o upotrebi jezika, sve institucije i javne ustanove imaju obavezu da sva dokumenta objavljuju na oba jezika, a na svim događajima je obavezan profesionalni prevodilac međutim, to nije slučaj, pa novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku sa pojedinih događaju odlaze bez prevoda, srpska javnost ostaje neinformisana, a političari nezaintereovani.

„Apsolutno se ne trude i apsolutno ih to ne zanima. Kao da Srba na Kosovu nema, kao da srpski jezik uopšte ne postoji, kao da stanovništvo srpske nacionalnosti ne treba da bude informisano, eto tako se ophode. Kao što se ophode što se tiče drugih prava, tako se ophode i što se tiče prava na jezik. Apsolutno nema govora da ih to interesuje. Možda su retki slučajevi kada se zainteresuju, ako neko od novinara podigne glas i kaže da nema prevoda na srpski“, istakla je novinarka iz Gračanice Milica Stojanović.

Čak i tamo gde ima prevoda, uglavnom je neadekvatan i nije u skladu sa pravopisom srpskog jezika, navodi novinarka Radija Kontakt plus iz Kosovske Mitrovica Daniela Tomašević.

„Većina javnih kosovskih institucija sa kojima komuniciramo uglavnom nam se zvanično obraća na albanskom jeziku. Institucija kojoj se najčešće obraćamo je Kosovska policija. Za sve ovo vreme koliko komuniciramo, samo se jednom desilo da smo odgovor dobili na srpskom jeziku. Ovde ne ubrajam predstavnike Policije Kosova iz regiona Sever sa kojima komuniciramo isključivo na srpskom jeziku. Međutim, postoje institucije koje nastoje da poštuju Zakon o upotrebi jezika, poput Kancelarije ombudsmana, Ustavnog suda, Kabineta kosovske predsednice… Ipak, kada je u pitanju kvalitet prevoda, tu i te kako ima prostora za poboljšanje“, navodi Tomašević.

Kršenje Zakona u upotrebi jezika posebno je bilo problematično za vreme epidemije korona virusa, podseća Tomašević.

„Nama medijima nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika predstavlja veliku prepreku u pravovremenom informisanju javnosti, što je naša primarna delatnost. Postoje situacije, naročito za vreme pandemije korona virusa, koje su iziskivale, pre svega pravovremeno, ali i precizno izveštavanje, a da su mediji, usled nepostojanja prevoda zvaničnih odluka od strane institucija, bili primorani da maltene kucaju na sva vrata, kako bi došli do pravih informacija i plasirali ih javnosti“, rekla je Tomašević.

Novinar Berzat Berzati ističe da je situacija slična i u opštinama Prizren i Dragaš.

„U institucijama poput policije, tužilastva, suda, u zdravstvu… se vrlo malo poštuje, tj. sprovodi Zakon o upotrebi jezika. Prevodilaca skoro da i nema, a oni koji su zauzeli te pozicije, ne znaju dobro srpski jezik, tako da, prilikom prevoda u veoma osetljivim slučajevima je veoma teško da se sporazume neko ko ne govori albanski jezik. Isto važi za sredine na severu Kosova gde je veoma malo zaposlenih koji prevode sa srpskog na albanski jezik“, ističe Berzati, navodeći da je posebno veliki problem prevod dokumenata od javnog značaja.

„Ako zatražite prevod nekog dokumenta ili izjave službeno, onda je to veoma sporo, traje i više meseci. Konverzacija je veoma otežana, naročito sa mladim službenicima koji upošte ne poznaju jezik drugih zajednica koji je službeni jezik u opštini. Što se tiče centralnih institucija, malo je bolja situacija u poslednjih godinu dana, ali nije dovoljno. Poslednji primer je aplikacija (za sto evra za radnike i studente) koja je samo na albanskom jeziku i nema prevoda ni na jednom drugom jeziku, odnosno srpskom, koji je službeni jezik Kosova“, istakao je Berzati.

Sa nepoštovanjem Zakona o upotrebi jezika susreću se i novinari koji izveštavaju na albanskom jeziku.

„Mislim da se ovaj zakon ne poštuje na nivou na kojem bi trebalo, kao što se dešava sa mnogim zakonima na Kosovu. Žalosno je videti da je često Skupština Kosova ta koja priprema i usvaja zakone, a da se tamo ovaj zakon ne primenjuje. Dobili smo pritužbe naših kolega koji izveštavaju na srpskom jeziku da je bilo slučajeva u kojima nije obezbeđen prevod sednica na srpski. Stalno pozivamo i Skupštinu i Vladu da daju primer u potpunom poštovanju ovog zakona“, istakao je predsednik Asocijacije novinara Kosova Džemajlj Redža, dodajući da je isto tako problematično novinarima iz Prištine koji ne govore srpski jezik, izveštavanje iz sredina sa većinski srpskim stanovništvom.

„Često se oslanjaju na ljude dobre volje ili neke druge kolege starijih generacija kako bi im pomogli. Takođe je teško dobiti odgovore na albanskom jeziku od institucija, poput opština, pa se uglavnom oslanjaju na zamenike gradonačelnika ili odbornike u lokalnim skupštinama za odogovor“, ističe Redža.

Mediji, ali i nevladin sektor konstantno podsećaju na obavezu poštovanja Zakona o upotrebi jezika.

„Bukvalno se svakodnevno dešava kršenje tog zakona, kako u institucijama na lokalu tako i na centralnom nivou. Naša istraživanja pokazuju da ono što je najvažnije, ljudi uopšte nisu informisani o tom Zakonu, naročito članovi nevećinskih zajednica, gde se taj zakon najviše i krši. Imali smo niz slučajeva koji su bili smešni, gde se u pravom smislu reči nakaradno prevodilo na srpski jezik i potpuno gubio smisao i značenje, da ne pričam koliko je to ozbiljna stvar kada su u pitanju institucije kao što je na primer sud“, kazao je Ivan Nikolić iz Nevladine organizacije „Komunikacija za razvoj društva“ iz Gračanice.

Poverenik za jezike pri Kancelariji premijera Kosova, Slaviša Mladenović, navodi da je nivo sprovođenja Zakona o upotrebi jezika nezadovoljavajući.

„Česta su kršenja ovog Zakona u centralnim i lokalnim institucijama, a to često dovodi do kršenja ostalih prava građana, kao što je pravo na zaposlenje, pravično suđenje, zdravstvenu negu…“, istakao je Mledenović.

Odgovornost za ovakvo stanje je pre svega na onima koji bi Zakon trebalo da sprovode, a to su institucije i njihovi predstavnici, smatra Mladenović i dodaje da je potpuna primena Zakona o upotrebi jezika jako kompleksan zadatak.

„Da bi se to desilo, pre svega je potrebno raditi na stvaranju profesionalne baze za dvojezičnu administraciju, a to su prevodioci i službenici koji govore oba službena jezika, drugim rečima, adresiranje ovog pitanja kroz obrazovni sistem. Podjednako je bitno i jačanje svesti o ulozi jezika u procesima javnih usluga i učešća građanja. I konačno, dvojezičnost se političkim liderima mora nametnuti kao prioritet, jer je svakako rešenje za mnoge probleme koji se danas smatraju prioritetima“, navodi Mladenović.

Za poštovanje Zakona o upotrebi jezika potrebna je i politička volja, smatraju sagovornici portala Gračanica onlajn.

„S tim u vezi, institucije treba da obezbede obuku svog osoblja za sticanje jezičkih veština, kako bi mogli da pružaju usluge na oba službena jezika u zemlji“, ističe Redža.

„Političari se mnogo ređe lično suoče sa ovim problemom, uz to imaju druge političke prioritete. Iz tog razloga se tema jezika ponekad provuče kroz kampanju, ali ređe kroz političko delovanje. Naravno, postoje pojedinci koji su privrženi rešavanju ovog problema, ali su oni u manjini“, navodi Mladenović.

Kancelarija poverenika za jezike u proseku prima pedesetak žalbi godišnje, kada je kršenje Zakona o upotrebi jezika u pitanju, „od kojih se velika većina reši u kratkom roku, ali jedan broj je i dalje nerešen, jer je koren problema identifikovanih u tim žalbama sistemski i teže rešiv“, ističe Mladenović.

Koliko se ovaj Zakon ne poštuje, pokazuje i podatak do koga su došle Jelena Petković i Nora Bezera u svom istraživanju, da se u Ustavu i sedam zakona Kosova, koji se smatraju najznačajnijim za srpsku zajednicu, nalazi više od 4.000 grešaka u prevodu.

Milena Maksimović
%d bloggers like this: