fbpx

Manastir Draganac, jedini živi manastir u Kosovskom Pomoravlju

Манастир Драганац; Фото: В. Ћуп

Manastir Draganac jedini je živi manastir u Kosovskom Pomoravlju. Istorija prvi put beleži 1381. godine pominjanje manastira Draganac kod Gnjilana na Kosovu i Metohiji i to u Ravaničkoj povelji srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića. Iguman manastira je Arhimandrit Ilarion Lupulović.

Kada iz pravca Gnjilana krenete ka Novom Brdu, na nekoliko kilometara sa desne strane, uz blagu uzvišicu odvaja se put za Draganac. Kroz hrastovu šumu, gde se samo može videte delić neba i oblaka, dolazite do manastira ušuškanog ili kako meštani ovoga kraja govore, „ukutkanog“ između brda.

“Hram je posvećen Svetim Arhangelima Mihajlu i Gavrilu. Dva najbitnija dana u godini za naš manastir jesu 26. jul Sabor Svetog Arhangela Gavrila, kada je ovde veliki Narodni sabor i Istočni petak. Upravo je to nešto što je sačuvalo sećanje na svetinju vekovima i u jako teškim vremenima”, kazuje otac Hristofor, monah manastira Draganac.

Manastir Draganac; Foto: V. Ćup

Teških vremena za manastir Draganac je bilo od samog osnivanja, koje se vezuje za 14. vek.

“Već polovinom 15. veka sa padom Novog Brda srušen je i manastir Draganac. Tako da prestaje monaški život u njemu i naredna četiri veka nema monaškog života u manastiru Draganac. Možda je interesantno pomenuti da je prilikom svog osnivanja u 14. veku manastir Draganac bio deo jedne monaške zajednice, od više manastira koji su se nalazili na teritoriji današnjeg Kosovskog Pomoravlja. Ali od svih tih manastira danas je manastir Draganac jedini živi manastir u Istočnom Kosovu”, navodi otac Hristofor.

Dodaje da već u 19. veku meštani Kosovskog Pomoravlja uz pomoć Kneza Mihajla i tadašnjeg ruskog konzula iz Prištine, a uz odobrenje turskog sultana Abdula Azisa, obnavljaju hram.

“Zahvaljujući žrtvi svih njih mi danas imamo ovaj hram kojem bogoslužimo, bogosluženja su redovna, liturgija se u hramu služi svakodnevno, a jako smo radosni što narod ovoga kraja posećuje naš manastir i zajedno učestvuje u bogosluženjima. Tako da smo svi deo ovde jedne svete zajednice i Slava Bogu da tako i ostane”, govori otac Hristofor.

Manastir Draganac; Foto: V. Ćup

Istoričari se još uvek spore ko je bio ktitor manastira Draganac. Prema narodnom verovanju, sagradio ga je Knez Lazar na imanju svoje kćerke Dragane, koja je živela svega 16 godina.

“Neki tvrde da je to bio Konstantin Nemanjić, sin Kralja Milutina, dok neki čak vezuju osnivanje manastira Draganac za samog Stefana Nemanju. Veći broj istoričara sledi narodno predanje, da je to bio Car Lazar, jer je rodno mesto rođenja cara Lazara Prilepac jako blizu manastira Draganac. Ono što je sigurno, da je najstariji pisani trag i sačuvani izvor o manastiru Dragancu Ravanička povelja iz 1381. godine, gde se prvi put pominje, kao metoh manastira Ravanice”, kaže otac Hristofor.

Otac Hristofor; Foto: N. Milosavljević

Manastir Draganac čuva mošti Svetog Jakova Persijanca, svetitelja iz četvrtog veka, ali i drugih svetaca.

“Sveti Jakov Persijanac je oslikan u mnogim hramovima i delić njegovih moštiju čuvamo. Takođe tu su mošti svetoga Joakima Osogovskog, delić njegovih moštiju, mošti surduličkih mučenika postradalih u Prvom svetskom ratu od Bugara i mošti sveštenomučenika Vladimira, igumana Prohora Pčinjskog. To su svetinje koje nas čuvaju i koje uz Božiju pomoć i mi čuvamo”, priča otac Hristofor.

U podnožju manastira, nalazi se i izvor lekovite vode, koji prema svedočenjima vernika isceljuje od najrazličitijih bolesti, a prema rečima bratije Draganca, upravo je sećanje na celebni izvor vode sačuvalo sećanje na svetinju.

Lekoviti izvor vode u Dragancu; Foto: N. Milosavljević

Vernici svakodnevno posećuju manastir Draganac, a po rečima oca Hristofora, najveći broj njih dolazi na praznik Svetog Arhangela Gavrila, ali i na Istočni petak, koji se proslavlja prvog petka posle Uskrsa.

“Mi smo još uvek pod utiskom Istočnog petka koji je bio pre par sedmica i to je nešto što obnavlja nas kao monašku bitelj ovde, a verujem i narod. Nešto čemu se jako radujemo i što čekamo svake godine iznova sa velikom radošću. Kroz manastirsku portu taj dan prođe par hiljada ljudi, dolazi nam vladika naš raško-prizrenski, gospodine Teodosije, služi Svetu Arhijerejsku liturgiju, posle liturgije se priredi agape trpeza koja traje gotovo čitav dan. Tako da ljudi koji nisu bili u mogućnosti da dođu ujutru, u toku dana su pozvani da nam se pridruže za trpezom. I to je nešto čemu se, eto da kažem, priča i godinu dana do narednog sabora”, ispričao nam je otac Hristofor.

Manastir Draganac; Foto: V. Ćup
Ana Marković

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

%d bloggers like this: