fbpx

Srbi na KiM očekuju da će Srbija zaštiti njihove interese

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Teški dani i još jači pritisci se spremaju za Republiku Srbiju, ponovio je posle sastanka sa patrijarhom Porfirijem, srpski predsednik Aleksandar Vučić, naglasivši da će zapadne sile tražiti da Srbija prizna Kosovo kao da joj nije, kako je Vučić rekao, na silu oteto.

Za Srbe na Kosovu i Metohiji opstanak postaje sve teži posle rusko-ukrajinskog sukoba. Toga su svesni i sami građani, ali se nadaju će ih država Srbija zaštititi.

“Nadam se da će nas država Srbija zaštititi i verujem da hoće, da može”, rekao nam je jedan meštanin Gračanice.

“Sa dogovorima, sa istinom, nepravda nas guši mnogo. Zapad nas je udavio i sa sankcijama i sa mukama i sa ratom”, dodao je drugi.

“Veliki su pritisci na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića, sada videćemo, vredi boriti se za Kosovo”, kaže Ana Kostić iz Lapljeg Sela.

Protiv rata i za pravdu, koju zapad pominje samo kada mu odgovara, zalažu se i predsednik Srbije i Srpska pravoslavna crkva, pozivajući albansku stranu na mir, a Srbe na jedinstvo.

“Pa činjenjica je da Srbiji nije lako i da sama, pretpostavljam da ne može ništa bez određene vrste podrške i bez konačnog suda nekih velikih sila. Ali mislim da te sile u ovom trenutku još uvek nisu rekle svoj zvanični stav”, navodi novinar Zoran Stanković.

Bez konačnog stava velikih sila, za zvaničnike kosovskih institucija, status Kosova je rešen, a svojom retorikom pokušavaju i da zastraše preostale Srbe.

“Svedoci smo veoma zapaljive retorike, rekao bih na momente čak i jako teške, gde se upotrebljavaju teške reči u javnom prostoru, koje ne mogu ni u kakvom slučaju da vode ka normalizaciji, već isključivo i jedino ka dodatnom usložljavanju ionako kompleksnih prilika na Kosovu”, kaže Miodrag Milićević iz NVO “Aktiv” iz Kosovske Mitrovice.

Zoran Stanković smatra da se Evropa još uvek nije izjasnila o našem konačnom statusu.

“Pa čak ni o tom Briselskom dijalogu, čak ni o situacijama na koje se svakodnevno upozorava, odnosno, na koje upozoravaju naši političari i mislim da oni u ovom trenutku nemaju odgovor”, rekao je Stanković.

Dijaloga u Briselu skoro i da nema i pored želje srpske strane da se on nastavi i ispuni sve dogovoreno.

“Ono što zvanični Beograd treba da radi kako bi zaštitio svoje interese na Kosovu i Metohiji je jačanje institucionalnog, demokratskog, ekonomskog potencijala Srba na Kosovu i Metohiji, jačanje demokratskih institucija kosovskih Srba. Jednom rečju treba da radi na opstanku i ostanku Srba na Kosovu i Metohiji”, mišljenja je politički analitičar i istoričar Aleksandar Gudžić.

A i posle više od dve decenije od završetka sukoba na Kosovu, strani emisari i dalje kruže Kosovom, dajući podršku kosovskoj nezavinosti, zaboravljajući da je za Beograd otet deo teritorije Republike Srbije, odakle je proterano preko 200.000 Srba.

Ana Marković
%d bloggers like this: