fbpx

Kosovo nema dovoljno kapaciteta da spreči pojavu ekstremizma?

Uprkos tome što je Skupština Kosova 2015. godine usvojila Zakon o zabrani učešća svojih državljana na stranim ratištima, kao i bilo kakvo desničarsko i ekstremističko delovanje i uprkos strategijama za sprečavanje radikalizma i ekstremizma koji vodi ka terorizmu, prema mišljenju eksperata koji se bave ovom temu, Kosovo nema dovoljno kapaciteta da spreči pojavu ekstremno desničarskih organizacija.

U izveštaju Stejt departmenta o terorizmu, iz 2021. godine, navodi se da se Kosovo protiv pretnje terorizma bori u tesnoj saradnji sa Sjedinjenim Državama, te da pripada Globalnoj koalicije protiv Islamske države.

Kosovo je nastavilo proces repatrijacije četiri bivša osumnjičena borca i 106 članova porodica vraćenih iz Sirije, što je jedan od najvećih procesa civilnih repatrijacija iz zona sukoba sprovedenih do sada. Sve odrasle osobe krivično su gonjene ili su ih organi za sprovođenje zakona sankcionisali na drugi način. Dvojica muškaraca trenutno su na izdržavanju zatvorske kazne, dok su žene i deca u programu reintegracije koji finansiraju Sjedinjene Države i evropske organizacije“, piše u izveštaju Stejt departmenta.

Kosovo je 2016. godine proširilo zakonski okvir za borbu protiv terorističkih aktivnosti. U maju 2016. godine, Skupština Kosova je usvojila Zakon o sprečavanju pranja novca i borbu protiv fnansiranja terorizma koji je zamenio zakon iz 2013. godine. U novembru 2016. godine, Centralna banka Kosova je odobrila Pravilnik o sprečavanju pranja novca i fnansiranju terorizma. A tu su i dve strategije, jedna za sprečavanje nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi terorizmu za period između 2015. i 2020. godine”, koja je odobrena uz podršku UNDP-a, a zatim i Strategija za sprečavanje i borbu protiv neformalne ekonomije, pranja novca finansiranje terorizma i nasilnog kriminala, koja je usvojena 2019. godine i trajaće do 2023. Dok smo u prethodnim tekstovima uglavnom imali eksperte koji tvrde da na Kosovu nema ni radikalnog ekstremizma, ni terorista, novinar Krešnik Gaši, misli drugačije.

Kosovo je jedna od zemalja sa velikim potencijalom za nasilni ekstremizam i nasilni radikalizam. To je identifikovano i u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv nasilnog radikalizma i terorizma. Pretnje koje su identifikovane u ovoj Strategiji, kao i od strane raznih radnih grupa, ukazuju da Kosovo ima veliki potencijal da se razne ekstremističke struje razviju u našoj zemlji. Prvi razlog zašto bi se jedna radikalna, desničarska struja mogla razviti u našoj zemlji, jeste nedostatak obrazovanja. Kosovo je društvo u kojem u obrazovnom sistemu postoje veliki problemi u izgradnji kritičkog mišljenja i situacija u kojoj obrazovni sistem ne promoviše kritičko mišljenje. Potencijalno, to čini da jedna zemlja bude pod velikom pretnjom, jer razne radikalne struje, uključujući ovde i desnicu, mogu iskoristi neobavešteno društvo da grade propagandu i učine društvo nasilnim ili ekstremnim“, tvrdi Gaši.

Istraživač iz oblasti bezbednosti Veroljub Petronić, ističe da su opštine dužne, da preko lokalnih i skupštinskih odbora za javnu bezbednost, koji kako navodi, ne funkcionišu u svim loklanim samoupravama, sprovedu nadgledanje te strategije na lokalu.

Pošto se bavimo istraživanjem iz oblasti bezbednosti, nemamo povratnu informaciju koliko je to stvarno zastupljeno u svih 38 opština na Kosovu, koliko se one bave time. U srpskim sredinama ne vidim da se bave, pogotovu, ne ovde na severu. Postoji jedna ličnost koja se zove Nacionalni koordinator za praćenje strategije, za svaku strategiju postoji nacionalni koordinator. Mi smo konkretno napisali jedan predlog u vezi analize ovih strategija, dali smo preporuke Vladi, preporuke Skupštini, preporuke Nacionalnom koordinatoru, preporuke opštinama, preporuke policiji i preporuke nevladinim organizacijama šta i kako treba raditi, dali smo preporuku čak i da je potrebno da taj Nacionalni koordinator za praćenje strategije ima jednog zamenika iz srpske zajednice koji bi nadgledao u srpskim opštinama kako se sprovode odluke vlade po pitanju praćenja tih strategija“, kaže Petronić.

Krešnik Gaši ističe da se prilikom praćenja Strategije za borbu protiv terorizma došlo do zaključka da se centralne institucije u veoma maloj meri usredsređuju na tretiranje ove teme dok, prema njegovim rečima, lokalne institucije uopšte ne vide prioritet u bavljenju ekstremizmom na Kosovu.

Još jedan element koji može da promoviše širenje desnih struja je činjenica da na Kosovu još nije uspostavljen socijalno-edukativni sistem koji bi zaštitio društvo od podsticanja navedenog, od problema koji potiču od lažnih vesti i onih koje dolaze kao posledica podrške ili pomoći koja potiče od radikalizujućih grupa ili ekstremnih grupa koje postoje u našoj zemlji. Takođe, ovde treba dodati činjenicu da kosovske institucije nemaju velike kapacitete da se bave ovom temom, kao i da u određenim zonama nemaju potpunu kontrolu nad kategorijama građana. Ovo nas svakako dovodi pred još veću opasnost, jer poruka koju bi kosovske institucije trebale da pošalju ne dopire do određenih grupa u zajednici“, stav je Gašija.

Sagovornici portala Gračanica onlajn slažu se da Kosovo nema dovoljno kapaciteta da sa bavi ovom temom. Međutim, smatraju da ima i pozitivnih primera.

Neko moje mišljenje je da se ne bore baš dobro, ali to je sada šira tema i zavisi iz kog ugla gledamo. Ako gledamo iz tog nekog užeg ugla, nekih baš ekstremnih desnica i ekstremnih grupa, bore se dobro, one su na neki način i ugušene ovde na Kosovu. Međutim, imamo puno tih stinih ekstremističkih izleta iz različitih nekih grupacija na Kosovu koje baš nisu kontrolisane, a pre svega mislim na one koje su usmerene protiv srpskog stanovništva na Kosovu i mislim da se veoma loše institucije na Kosovu ophode prema tim problemima“, naglašava Rajko Jovanović iz Nevladine organizacije „Komunikacija za razvoj društva“, sa kim se donekle slaže i Veroljub Petronić:

Sigurno ima nekih situacija gde se vidi da se oni stvarno trude da rade, to je nesporno, međutim potrebno je da povećaju saradnju sa svim ostalim institucijama u okruženju, gde bi trebalo da češće razmanjuju podatke. Tu je UNMIK zakazao, jer je on je bio zadužen za saradnju između srpskih i kosovksih obaveštajnih službi, baš po pitanju terorizma. Kasnili su i sa kontrolom i sa fiktivnim slanjem izveštaja, ali i sa zahtevima jedne prema drugoj strani, kasnili su sa davanjem odgovora. Za to vreme su neki teroristi prošli i kroz Kosovo i kroz Srbiju i otišli ko zna gde“.

Na Kosovu se ovih dana pominje slučaj Leunisa Frangune, bivšeg borca ISIS-a koga je Osnovni sud u Prištini tri puta oslobađao optužbi za terorizam i čiji je predmet žalbom više puta vraćan na ponovno suđenje. Ovoga puta Franguna je osuđen na tri godine zatvora. Takođe, Tužilaštvo Italije traži hitno suđenje za devojku sa Kosova, pripadnicu ISIS-a. Bljeona Tafalari, poznatija kao „Lavica ISIS-a“, uhapšena je 17. novembra prošle godine u Italiji zbog međunarodnog terorizma, optužena da je sa svojim suprugom bila deo ekstremističke islamske grupe i da je bila spremna da krene u rat. Tužilaštvo Italije zatražilo je da joj se sudi po hitnom postupku.

U kampu Bondstil nalazi se oko 100 avganstanskih izbeglica koje očekuju da budu prebačene u SAD, međutim kako su saopštila dva zvaničnika američke administracije za portal Aksios, 16 izbeglica, zbog povezanosti sa talibanima i terorističkim organizacijama neće otići u SAD, prenosi Koha. Prema sporazumu postignutom između Kosova i SAD, Avganistanci kojima je zabranjen ulazak u SAD moraju da napuste Kosovo do septembra. Ukoliko se to ne desi, to je još jedna opasnost da može doći do vrbovanja kosovskih građana u neku od ekstremističkih organizacija, ukoliko su ti ljudi zaista povezani sa Isisom, Al Kaidom ili nekom sličnom organizacijom.

Milena Maksimović
%d bloggers like this: