Zagađenost reke Gračanke, dugogodišnji problem meštana opštine Gračanica

Корито реке Грачанке у Грачаници; Фото: Грачаница Онлајн

Zagađenost reke Gračanke hemikalijama iz fabrike nepoznatog vlasnika iz obližnjeg mesta Ajvalija, postao je veliki problem za meštane opštine Gračanica i čini se nerešiv. Zagađivači su i nesavesni građani koji smeće odlažu duž reke i lokalnih puteva, smatraju meštani Gračanice sa kojima smo razgovarali, ali i stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine.

Osim teških metala i otrova koji se slivaju sa jalovine u reku Gračanku posle obilnih kiša, kako tvrde eminentni stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine, već nekoliko godina se u nju uliva i hemijski otpad nepoznate sadržine iz fabrike takođe nepoznatog vlasnika iz susednog mesta Ajvalija. U Gračanku se već nekoliko godina uliva voda čudne boje, a pri visokim temperaturama, kroz Laplje Selo i Preoce, pored reke se oseća neprijatan miris.

Meštani opštine Gračanica: Smrad iz Gračanke nepodnošljiv

Zbog nedovoljne saradnje opštine Priština i Ministarstva za zaštitu životne sredine Vlade Kosova, problem se povećava. Inspekcijska služba opštine Gračanica ne može da vrši kontrolu u Ajvaliji koja pripada opštini Priština, a meštani više ne znaju kome da se obrate.

“Umesto žubora i svežine iz korita ove “bivše reke”, širi se samo nesnosan smrad. Nekada najbolje parcele koje su se naslanjale na njene obale, sada su nemoguće za normalan život. Okupljanje u dvorištima uz šoljicu kafe i čašicu razgovora u večernjim časovima je neizvodljivo  zbog neprijatnog mirisa koji guši. Nekada su vodom iz Gračanke stanovnici Lapljeg Sela i Preoca zalivali bašte, voćnjake i njive, što je danas nezamislivo. Reka, čije se dno ne može videti zbog boje vode, koja je ponekad potpuno bela, nekada siva, povremeno braon, u svom toku umesto života, donosi rizik, ruglo i neprijatan miris”, priča za Gračanicu Onlajn Dragana Karadžić iz Lapljeg Sela, čija se kuća nalazi u blizini reke.

Ona dodaje da su se meštani Lapljeg Sela i Preoca u više navrata obraćali za pomoć, čak su organizovali i proteste i sastanke, ali njihov problem do danas nije rešen.

“Neki su se navikli, neki se još navikavaju, a neki se nikada neće navići na neprijatne mirise. Padavine koje su sa sobom nosile rizik od izlivanja, sada predstavljaju ekološku katastrofu, zbog vode koja nakon povlačenja za sobom ostavi, pored mulja i veliku količinu otrovnih hemikalija”, ogorčena je Karadžić.

Korito reke Gračanke u Lapljem Selu; Foto: Gračanica Onlajn

I meštani Preoca već duže vreme ukazuju nadležnima na zagađenu reku.

“Ispuštanjem otrovnih metala i materija od zagađivača trajno se uništava flora i fauna jedne vode, koja je nekada bila čista i služila je za napajanje stoke, pranje veša, pa i kupanje naših meštana. Na problem zagađenja ukazuje se nadležnim institucijama već punih osam godina, ali do dana današnjeg, ovaj problem niko nije uspeo da reši, iako su meštanima naših sela davana razna obećanja. Reka je promenila boju, sada je tamno sive boje i neprijatnog je mirisa, što ukazuje na veliku zagađenost. Kada dođe do poplava, reka se izliva i na taj način se zagađuje zemljište. Mi u Preocu imamo veliki problem, jer se reka usled poplava izliva i u dvoirište obdaništa koje pohađaju naša deca. Opštini smo u više navrata upućivali zahteve i različite molbe da nam pomognu da ovaj problem rešimo, ali su svi pokušaji bili bezuspešni”, razočarano kaže predsednik sela Preoca, Aleksandar Kostić.

Kostić apeluje na nadležne institucije da reaguju i trajno reše problem zagađenja reke Gračanke, kako bi se sprečila još veća ekološka katastrofa i zaštitilo zdravlje ljudi koji ovde žive.

Još jedna meštanka Lapljeg Sela, Jelena Mirković, zapitala se da li onima koji su odgovorni za održavanje zdrave životne sredine smeta trenutna situacija sa rekom i neprijatni miris koji se oseća i u njenom selu, ali i u susednom Preocu.

Korito reke Gračanke u Lapljem Selu; Foto: Gračanica Onlajn

“Danas sam zbog privatnih obaveza išla do Preoca i iskreno ne znam kako mogu oni ljudi koji su pored reke da žive. Sada kada su visoke temperature, ovo je užasno, smrad se oseća, đubre je pobacano svuda, mogu samo da kažem da je to čista zaraza. Svi se nešto bore za zdravu sredinu, a naša deca će da se zaraze. Nemate gde da izađete i prošetate dete zbog smrada koji se oseća. Ovo je sve vidljivo i dugogodišnji problem, a pitam se da li će i kada nadležni da preduzmu nešto povodom toga da se problem zagađenja trajno reši”, pita se Mirković.

Stručnjaci pozivaju na hitne mere kako bi se sprečilo ugrožavanje zdravlja stanovništva

Penzionisani profesor Fakulteta tehničkih nauka iz Mitrovice, Milan Barać navodi da  reku Gračanku, Sitnicu i Ibar, odakle se štetne materije prenose do tri mora, između ostalog, zagađuje i postojanje Trepčinih deponija.

“Ovde u Gračanici, to su konkretno deponije Gračanka i Dečki Potok. Ako krenemo dalje, u Mitrovici ima njih desetak, od Gračanice do Suve Rude u Raškoj ima 17 tih ogromnih industrijskih deponija na samim obalama reka koje pokrivaju plodno poljoprivredno zemljište“, kazao je profesor Barać.

Kada je zagađenje u opštini Gračanica u pitanju, profesor tvrdi da se hitno moraju preduzeti mere kako bi se sprečilo ugrožavanje zdravlja ljudi.

„Potrebna je sanacija nekvalitetno izvedene tehničke i biološke rekultivacije flotacionih deponija Gračanice i Dečkin potok, rekultivacija i čišćenje rečnog korita Gračanke, a potrebno je i postizanje adekvatnog društvenog odgovora za ekološke probleme“, ističe Barać. Poslednje laboratorijske analize koje je uradila opština Gračanica pokazuju da u reci nema teških metala i otrovnih materija iz rudničke deponije, ali da opasnost postoji.

Korito reke Gračanke u Gračanici; Foto: Gračanica Onlajn

U opštinskoj inspekcijskoj službi tvrde da nemaju nadležnost da kontrolišu selo Ajvalija, koje je u nadležnosti opštine Priština. Sva saradnja dve opštine se završila na zajedničkom sastanku, kada je i dogovorena, a nesnosan smrad i zagađenje i dalje dolazi iz fabrike u Ajvaliji koja se bavi proizvodnjom hemijskih sredstava, govori doktor preventivne medicine na Medicinskom fakultetu u Mitrovici Aleksandar Ćorac. Ćorac napominje da je u ovom slučaju umesto opšte, pobedila korist pojedinca.

„Nada prvo treba da bude u nama, mi u sebi prvo treba da nađemo snagu da se pokrenemo i da shvatimo da naša deca neće imati gde da žive ili će živeti u životnoj sredini koja će da ih uništi, ako nastavimo ovako“, zaključio je profesor Aleksandar Ćorac.

Na ovu temu kontaktirali smo Ministarstvo zaštite životne sredine u Prištini i industrijski kompleks Trepča u Mitrovici, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor na pitanje da li će se i kada trajno reštiti problem zagađenja reke Gračanke.

Ana Ćup Marković/Milena Maksimović