“Bila bih najsrećnija majka kada bih pronašla kosti svog sina”

Са парастоса у Великој Хочи Фото: Н. Милосављевић

Parastosom ispred spomenika kidnapovanim i ubijenim u Velikoj Hoči obeležena je 24. godišnjica od stradanja 84-oro Srba i Roma u opštini Orahovac. „Ja bih bila najsrećnija majka kada bih samo kosti moga sina mogla da nađem, da ga sahranim, i da budem pored njega“, uz suze govori Gordana Ristić.

Noseći vence, cveće i fotografije ubijenih i kidnapovanih Srba iz Zočišta, Orahovca, Velike Hoče, Retimlja, Opteruše i Bratotina… okupljeni su prošetali glavnom ulicom Velike Hoče do spomen obeležja postradalima, gde je i održan parastos.

Gordani Ristić iz Kosova Polja nestao je sin Davor dan nakon što je napunio 28 godina.

„Ja bih bila najsrećnija majka kada bih samo kosti moga sina mogla da nađem, da ga sahranim i da ja budem pored njega. Ja sam više stara, nisam za život, a ne mogu da nađem sina, tog jedinog. Naša država pokušava, ali nema ničega dok albanska vlada ne odobri. Mi bi roditelji, ja, a računam i svi, najsrećniji bili kada bi pronašli posmrtne ostatke. Jedna kost-jedna kost, ali da znam da je to moj sin“, rekla je Ristić, i dodala:

„Blago onome ko je pronašao svoje, kao koleginica u crnini, ona je našla, sahranila i zna gde će da ode subotom. Ja ne znam koju sveću gde da zapalim. Sada sam bila u crkvi, palim jednu sveću za mrtve, jednu za žive. Kako ću da zapalim za mog sina kada kosti nisam našla“.

Foto: N. Milosavljević

Dragici Mavrić je nestao brat i cela rodbina.

„To ne može da se izdrži. Roditelji su umirali sa tom željom, i moja majka i otac su očekivali sina da dođe, a on nikako da dođe. Sve neke laži, ovde su, tamo su, u Albaniji su, doći će, ništa nisu radili, pustiće ih. Ništa nismo imali sa Albancima, živeli smo normalno, nismo se nadali da će oni tako našima da rade“, rekla je Mavrićeva.

Iako su kosti Dragičinog brata pronađene, kaže, da nije sigurna da su to zaista njegovi posmrtni ostaci.

„Živimo, ne znam ni ja kako, nismo u radosti, u veselju. Ja njegovo ime kada spomenem, mene duša boli. Nikada nisam zapalila sveću da kažem, mrtav mi je brat, ne mogu to da izgovorim. Imam ga u srcu“, dodaje.

Koordinator udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Negovan Mavrić istakao je da porodice, članovi Uruženja, neće odustati dok se ne sazna istina za sva 84 imena. On je takođe zatražio od specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da pitanje nestalih bude glavna tema tokom dijaloga.

„Mi 90 odsto znamo gde se nalaze njihova tela, samo je problem rad ljudi, koji odlučuju o tim grobnicama, lokacijama gde se nalaze, samo iz njima znanih razloga i dalje tragamo za njima. Nismo izgubili nadu da naših još ima živi, ali barem za one, za koje znamo, gde se nalaze njihovi posmrtni ostaci, barem njih da sahranimo kako dolikuje“, kazao je Mavrić.

Predstavnik Upravnog odbora koordinacije srpskih udruženja kidnapovanih i nestalih Miroslav Stojković zatražio da se donese Zakon o porodicama kidnapovanih i ubijenih.

„Mi se moramo boriti za naše žive naslednike porodica, kroz materijalno, stambeno i finansijsko obešetećenje, a to možemo kroz donošenje Zakona o porodicama kidnapovanih i ubijenih. Na teritorji čitave bivše Jugoslavije, u svim republikam i državama donet je taj Zakon i porodice su zaštićene, a kod nas to još nije slučaj“, kazao je Stojković.

Foto: N. Milosavljević

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Igor Popović istakao je da zločin i danas traje.

„Jedan deo nestalih je danas pronađen, za drugima se i dalje traga. to je produženi zločin. Teške su naše žrtve. Cilj zločinaca je bio da nestane srpsko ime, da nestanu sprske kuće, da nema srspkih hramova, u sredini koja još od doma Nemanjića bila centar srpske duhovnosti i srpskog društvenog života. Sa čak 24 crkve, tri manastira, ovo područje je jedinstveno. Hteli su sve to da zbrišu ali nisu uspeli“, kazao je Popović.

Posmrtni ostaci 36 nestalih osoba pronađeni su sedam godina kasnije u masovnim grobnicama Volujak kod Kline i u mestu Mališevo kod Orahovca.

Milena Maksimović